fbpx
NaslovnicaGlavna vijestPredloženi budžet pokušaj da se sačuva balans

Predloženi budžet pokušaj da se sačuva balans

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predloženi budžet za narednu godinu je posljedica raznih politika, ali i pokušaj da se sačuva balans između interesa građana i privrede, saopštio je ministar finansija, Aleksandar Damjanović.

„Predloženi budžet nije ni potrošački, ni razvojni, već je posljedica raznih politika, i pokušaj da se istovremeno očuvaju interesi građana, kroz elementarno očuvanje životnog standarda, i da se privreda ne optereti dodatnim poreskim zahvatima, kako bi mogla da se revitalizuje od šokova izazvanih pandemijom i promjenom poreske politike, odnosno takozvanim programom Evropa sad“, rekao je Damjanović na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet.

On je, na sjednici na kojoj se raspravljalo o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, kazao da Crna Gora nije jedina koja finansira deficite ili se zadužuje, kao i da će mjera zaduženja biti mjera startnih depozita 1. januara.

Damjanović je dodao i da Crna Gora, kao članica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svjetske banke (SB), ima obavezu da pregovara o svakom mogućem aranžmanu kada država procijeni da je to neophodno.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, rekao je da građani sami treba da donesu zaključak o tome da li je predloženi budžet razvojni ili potrošački, na osnovu podatka da se na kapitalni odnosi svega sedam odsto ukupnog.

„Definitivno ovaj budžet ima mnogo više potrošačkog nego razvojnog“, ocijenio je Mugoša.

On je naveo da su budžetom za narednu godinu predviđeni prihodi od poreza na dodatu vrijednost (PDV) od 960 miliona EUR, što smatra veoma upitnim i nerealnim. On je dodao i da bi volio da se te projekcije ostvare, ali da u postojećim okolnostima to nije realno.

Mugoša je upozorio da je na rashodnoj strani budžeta vrlo problematična kategorija o ugovorima o djelu, jer se tu zapošljavaju ljudi na mjesta koja su sistematizovana, a u nekim slučajevima i popunjena. Za te potrebe je, kako je precizirao, u narednoj godini planirano 16,4 miliona EUR.

„Tražićemo da se smanje ugovori o djelu i reprezentacija, a da se taj novac preusmjeri na socijalna davanja“, kazao je Mugoša.

On smatra da se u kapitalnom budžetu, kojim je za narednu godinu planirano oko 200 miliona EUR za realizaciju 294 projekta, ponavljaju iste greške.

„Stalno izmišljamo nove projekte koje nikad ne završimo. Stalno pravimo greške, jer ne završavamo one krupne projekte koji su započeti. Zašto se ne fokusiramo“, pitao je Mugoša.

On je upozorio i da je za narednu godinu planiran deficit tekuće potrošnje, što ne bi smjelo, kao i zaduženje.

„Pitanje je koliko ćemo moći da se zadužimo i po kojim kamatnim stopama. Nema finansijera koji bi bili spremni da nam daju novac, a onda i kad ih nađemo, kamate će biti tolike da će nas zaboljeti glava“, rekao je Mugoša.

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Dejan Đurović, podsjetio je da Crna Gora mora da otplati 447 miliona EUR, od čega 338 miliona glavnice i 109 miliona kamata, za stare dugove, nastale prije 2020. godine. On je dodao i da se u naredne tri godine mora platiti 1,59 milijardi EUR glavnice i 430 miliona kamate na dugove koji su nastali prije 2020. godine.

„To su stvorili oni koji su bili na vlasti 30 godina. Mi smo 2020. godine zatekli opustošenu i pokradenu zemlju“, naveo je Đurović.

On je kazao da je kapitalnim budžetom planirano previše projekata, a da je rashodna strana budžeta mogla biti racionalnija.

Poslanik Demokrata, Danilo Šaranović, smatra da je fokus predloženog budžeta za narednu godinu uglavnom na potrošnji, kao i da je pitanje koliko je uopšte razvojni.

On je kazao da je inflacija u Crnoj Gori uvezena, ali i posljedica dogovorne ekonomije u maloprodajnim lobijima.

„Trgovinski lobiji su nus proizvod političke elite koja je upravljala državom do prije dvije godine. Oni su mahom najizdašniji finansijeri političkih kampanja onih partija koje su bile na vlasti 30 godina“, rekao je Šaranović.

Poslanica Demokrata, Zdenka Popović, upozorila je da će naredna godina biti godina ekonomske recesije i da će se sve zemlje suočiti sa ogromnim rizicima kada su u pitanju bilansi.

Ona je saopštila da je u Crnoj Gori izgubljen osjećaj za ekonomsku realnost i da se u periodu od naredne do 2025. godine planira rast deficita i pad ekonomske aktivnosti.

„Kakva se poruka šalje investitorima ako planiramo pad ekonomske aktivnosti i rast deficita iz godine u godinu. Tržišta kapitala su zatvorena za države koje imaju kreditni rejting kao Crna Gora i mi teško da možemo da dobijemo kredit ili emitujemo obveznice“, navela je Popović.

Ona je podsjetila da se deficit za naredne tri godine planira na nivou od preko šest odsto i da se po pitanju fiskalne politike mora nešto mijenjati.

Poslanik DF-a, Branko Radulović, kazao je da je predloženi budžet, na određeni način, posljedica jedne kriminogene, retrogradne i neoliberalne politike u prethodnom periodu, kao i pandemije i rata, ali i ishitrenog i neutemeljenog projekta Evropa sad, koji je izazvao domino efekat.

„Tražim da se sprovedu reforme i pokrene jedan veliki investicioni ciklus. Predložio sam amandmane, od kojih neću odustati, i koji se odnose na dobijanje adekvatnih projekata u industriji, energetici i saobraćaju“, saopštio je Radulović.

On je dodao i da je sektoru poljoprivrede neophodna stimulacija kroz veći agrobudžet.

„Rješenja ima, ali uz političku stabilnost, pravnu državu, kompetentne ljude, reformu i reindustralizaciju. Biću izričit u tome“, poručio je Radulović.

Damjanović je odgovarajući poslaniku Mugoši kazao da planirani prihod od PDV-a od 960 miliona EUR u narednoj godini, nije nerealan, jer će do kraja ove on biti oko 900 miliona EUR.

„Na bazi ovogodišnjih rezultata je planirano i ovih 960 miliona EUR“, objasnio je Damjanović.

On je dodao da kapitalni budžet jeste mali, kao i da ključni projekti koji se njime planiraju, moraju biti pod nadzorom države. On smatra i da je mnogo bolje da se kapitalnim budžetom planira manje projekta.

„Nama bez krupnih infrastrukturnih projekata nema spasa“, poručio je Damjanović.

On je odgovarajući poslaniku Šaranoviću, kazao da u Crnoj Gori postoje monopoli, kao i da je to mala, uvozno zavisna ekonomija, koja ima malo mehanizama da utiče na rast cijena.

„Ostaje nam za razmišljanje kako da u jednoj maloj ekonomiji imamo pravu konkurenciju. Možda dođe Lidl, pa uvede red“, rekao je Damjanović.

On je poručio da su Crnoj Gori neophodna konkretna rješenja.

„Ako idemo sa nekim rješenjima na rashodnoj strani, koja podižu ovih planiranih 2,85 milijardi EUR, onda bih volio da imamo i neki iskaz na prihodnoj strani, a ne da on bude vještački“, naveo je Damjanović.

On je dodao da se radi transparentno kako bi se dobio održiv sistem i da bi se crnogorska ekonomija naredne godine konsolidovala, a u 2024. i 2025. godini dobio uravnoteženi budžet.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije