Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Povećani rizici poslovanja Elektroprivrede (EPCG) mogu imati veoma nepovoljne posljedince za privredu, budžet i građane, ocijenili su iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES) i pitali zbog čega elektroenergetska kompanija u takvim okolnostima razmatra kupovinu Željezare.
“Ukoliko je EPCG u problemima sa profitabilnošću poslovanja, zašto onda razmatra kupovinu Željezare? Koji su ekonomski opravdani razlozi za takvu odluku Odbora direktora, a da se ne nanese šteta preduzeću? Da li će Skupština akcionara EPCG donijeti takvu odluku? Kakav će biti stav reornog Ministarstva kapitanih investicija na Skupštini akcionara”, neka su od pitanja koja su postavili predstavnici CEES-a.
Oni su podsjetili i da postoji javno iskazano interesovanje preduzeća u privatnom vlasništvu za kupovinu Željezare.
“Medijski navodi o tome da je moguće da EPCG kupi imovinu Željezare Tosčelik ukazuju na ozbiljan izazov nedostatka strategije Vlade u reformi državnih preduzeća, problem razdvajanja funkcije vlasništva i upravljanja i nužnost unapređenja politike nadzora nad njihovim radom”, poručili su iz CEES-a.
Oni su dodali i da Vlada kupovinom akcija EPCG u nejasnim okolnostima pomaže kompaniju koja je ove godine ušla u zonu poslovnog gubitka.
Iz CEES-a su podsjetili da je u petak objavljena informacija da je država na aukciji za prodaju paketa sopstvenih akcija EPCG kupila 28,3 odsto od ponuđenih 11,81 milion akcija elektroenergetske kompanije, vrijednih blizu 15 miliona EUR.
“Zašto je Vlada baš sada kupila sopstvene akcije EPCG, koje je kompanija svakako trebalo da poništi u zakonskom roku, čime bi udio države u njoj porastao na 98,5 odsto? I kad je već namjera da dio sopstvenih akcija kupi država, zašto EPCG nije ponudila samo dio koji je država namjeravala da kupi za 15 miliona EUR, a ne svih 11,81 milion”, upitali su iz CEES-a.
Oni su pitali i zašto se Ministarstvo finansija, u situaciji kada je predstavilo zabrinjavajuće stanje u javnim finansijama i predložilo rebalans budžeta kojim se deficit povećava za 170 miliona EUR, odlučuje da potroši 15 miliona na kupovinu sopstvenih akcija EPCG.
Iz CEES-a su podsjetili da je ministar finansija Aleksandar Damjanović, na sjednici Vlade u četvrtak, rekao da je EPCG u dovoljno velikim problemima i da država kupovinom akcija hoće da joj pomogne, za šta je opredjeljeno 15 miliona EUR.
“Ukoliko je EPCG zaista u problemima, da li je resorno Minsitarstvo podnijelo zahtjev za dodjelu državne pomoći kompaniji, shodno Zakonu o kontroli državne pomoći, i da li su Ministarstvo finansija i Vlada donijeli odluku na osnovu rješenja Agencije za zaštitu konkurencije o tome da li ovo predstavlja dozvoljenu državnu pomoć”, pitali su iz CEES-a.
Oni su podsjetili da EPCG čini oko 30 odsto aktive svih preduzeća u većinskom vlasništvu države i da je generator razvoja ne samo sektora energetike, već cjelokupne ekonomije.
“Stoga, povećani rizici njenog poslovanja, naročito u uslovima očekivane energetske krize u Evropi, visoke inflacije i teške fiskalne situacije u Crnoj Gori, mogu imati veoma nepovoljne posljedince za privredu, budžet i građane”, rekli su iz CEES-a.
Oni smatraju da, u tom smislu, građani i privreda treba da budu upoznati sa svrsishodnošću poslovnih odluka tog preduzeća u većinskom vlasništvu države i trenutnoj ulozi Vlade kao, većinskog akcionara kompanije, u donošenju strateški važnih poslovnih odluka.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
