fbpx
NaslovnicaMINA BusinessPravovremene mjere stvaraju pretpostavke za brži oporavak

Pravovremene mjere stvaraju pretpostavke za brži oporavak

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Bankarski sektor se pokazao održivim i stabilnim tokom pandemije koronavirusa, a pravovremeno usvajanje ekonomskih mjera pomoći i njihova implementacija ublažili su negativne posljedice i doprinijeli stvaranju pretpostavki za brži oporavak, saopštili su iz Privredne komore (PKCG).

Predstavnici Odbora Udruženja bankarstva i drugih finansijskih organizacija i osiguranja PKCG kazali su da se operativno poslovanje većine banaka vodilo neometano, čak i u vrijeme restriktivnih epidemioloških mjera, sa dobrom perspektivom za dalje unapređenje u narednom periodu.

»Predstavljeni su i novi digitalni proizvodi i rješenja, što je doprinijelo solidnim rezultatima, ali i postavilo temelje za budućnost«, kazali su agenciji Mina-business predstavnici Odbora.

Oni su podsjetili da svi relevantni pokazatelji Centralne banke (CBCG) ukazuju da je bankarski sistem stabilan, banke likvidne i visokokapitalizovane i da su kroz intenzivnu kreditnu aktivnost doprinijele oporavku ekonomije.

U Odboru smatraju da je pravovremeno usvajanje ekonomskih mjera pomoći i implementacija na startu kriznog perioda ublažilo negativne posljedice pandemije i doprinijelo očuvanju radnih mjesta i stvaranju pretpostavki za brži oporavak ekonomije i standarda građana.

»Bankarski sistem, potpomognut mjerama za ublažavanje negativnih posljedica pandemije, uspio je adekvatno da odgovori na vanredne okolnosti. Zadatak svih je da se stvori privredni ambijent koji će na pravi način podstaći dalji oporavak privrednih subjekata«, naveli su predstavnici Odbora.

Predložene su i nove reformske mjere i Program ekonomskih reformi (PER) za koji se privreda nada da će biti jedan od instrumenata za održavanje makroekonomske stabilnosti, jačanje konkurentnosti i poboljšanje uslova za ekonomski rast.

Iz Odbora Udruženja bankarstva i drugih finansijskih organizacija i osiguranja su kazali da banke posluju na komercijalnim osnovama, što je razlog njihove efikasnosti.

»Cilj svake banke je angažovanost novca na kvalitetan način, kako bi se osigurao kontinuitet rada i stabilnost, ne samo finansijskog sektora, već posredno i cjelokupne ekonomije. Ipak, koronakriza je izmijenila okolnosti na tržištu, povećala rizike i smanjila predvidivost, te je uzimanje u obzir tih činjenica bio odgovoran potez bankarskog sistema«, rekli su iz Odbora.

Oni smatraju da banke u ovom momentu imaju jake kapacitete i adekvatno postavljene procedure kako bi pružile podršku likvidnosti malim i srednjim preduzećima koja su pogođena pandemijom, što se vidi iz pojačane kreditne aktivnosti u prethodnom periodu i ostvarenog rasta kredita privredi od oko devet odsto u prošloj godini.

»To potvrđuje i učešće svih banaka u projektu podrške privredi kroz kreditnu liniju Vlade, kojom je predviđeno oko 140 miliona EUR povoljnih kreditnih aranžmana. Nadalje, inicijativa osnivanja Kreditno garantnog fonda u okviru mjera podrške privredi i građanima, kao dio Vladine ekonomske platforme za oporavak ekonomije, doprinijeće daljem razvoju privrede i obima raspoloživih kreditnih sredstava na nivou sistema«, rekli su iz Odbora.

Oni su ocijenili da su prethodne dvije godine bile pune izazova, ali da se zajedničkim snagama svih učesnika na tržištu i podrškom banaka održala ekonomska stabilnost.

“Pod uticajem dobre turističke sezone zabilježeni su dobri rezultati, podržane su neke značajne investicije, te se godina na izmaku može ocijeniti kao veoma uspješna”, poručili su iz Odbora.

Oni su dodali da sve do sad viđeno ukazuje da su banke spremne da pojačaju kreditnu aktivnost u narednom periodu i da budu generator oporavka, pa je u bankarskom sektoru prisutan izvjestan optimizam kada je naredni period u pitanju.

Drugi važan faktor je, prema njihovim riječima, i završetak projekta analize kvaliteta aktive (AQR), koji vodi CBCG uz angažman revizorske kuće PWC, i koji će utvrditi stepen kvaliteta bankarskog sistema i identifikovati eventualne potrebe za njegovim unapređenjem.

»Prve prognoze u tom dijelu su optimistične«, saopštili su iz Odbora.

Oni smatraju da je od izuzetne važnosti dalja digitalizacija bankarskih proizvoda i usluga, te podrška relevantnih institucija na tom putu.

»Ukoliko želimo da budemo digitalno društvo u pravom smislu te riječi, neophodno je raditi na zakonodavstvu koje će to u potpunosti omogućiti, kao i na uvezivanju baza podataka između institucija koje vrše njihovu obradu, uz puno poštovanje GDPR regulative«, rekli su predstavnici PKCG.

Oni su dodali da su najavljene izmjene Zakona o sprječavanju pranja novca i finansiranja terorizma dobra prilika da se stvori regulatorni okvir koji bi dao zamajac digitalizaciji.

»Na dostavljeni predlog zakona bankarski sektor je imao sugestije i predloge za unaprjeđenje i nada se da će ij nakon završetka javne rasprave predlagač uzeti u obzir. Ukoliko se sad ispusti prilika da se na kvalitetan način definiše regulatorni okvir, rizikujemo da izgubimo dragocjeno vrijeme u praćenju trendova i razvoju servisa i usluga«, poručili su iz Odbora Udruženja.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije