Podgorica, (MINA) – Demokratsku partiju socijalista (DPS), ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, podržalo bi 30,5 odsto građana, Demokratski front (DF) 20,4 odsto, a Demokrate 19,3 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Prema istraživanju CEDEM-a, Građanski pokret URA dobio bi podršku 6,2 odsto ispitanika, dok bi za Bošnjačku stranku (BS) glasalo 6,1 odsto crnogorskih građana.
Istraživanje koje je sprovedeno od 1.do 11. decembra, na uzorku od 1.022 ispitanika, pokazuje da bi Socijaldemokratska partija dobila podršku 4,3 odsto ispitnika, a Socijalistička narodna partija 2,9 odsto građana.
Istraživanje pokazuje da bi za Socijaldemokrate glasalo 2,4 odsto ispitanika.
Istu podršku građana dobila bi Albanska alternativa, a Ujedinjenoj Crnoj Gori glas bi dalo dva odsto ispitanika.
Direktorica CEDEM-a Milena Bešić rekla je da 22 odsto ispitanika smatra da su novi izbori jedino rješenje političke krize u Crnoj Gori, a 18 odsto da je rješenje postojeća vlada bez rekonstrukcije.
Ona je kazala da 16,9 odsto crnogorskih građana smatra da je rješenje političke krize potpuno nova vlada, koju će formirati stranke trenutne parlamentarne većine.
Prema riječima Bešić, 10,5 odsto ispitanika smatra da je rješenje manjinska vlada uz podršku DPS-a i njegovih partnera.
Kako je navela, za 3,6 odsto crnogorskih građana rješenje politčke krize je manjinska vlada bez podrške DPS-a i njegovih partnera, a 29,1 odsto nema stav ili ne zna odgovor.
Bešić je kazala da 46,8 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, 24,6 odsto pravim, a 28,6 ne može da procijeni ili ne zna.
Na pitanje da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom rada Vlade Zdravka Krivokapića, 33,1 odsto ispitanika odgovorilo je da je veoma nezadovoljno.
Istraživanje je pokazalo da je 21,1 odsto građana uglavnom nezadovoljno radom Vlade, 22,5 odsto nema stav, 18,2 odsto je odgovorilo da je uglavnom zadovoljno, dok je 5,1 odsto veoma zadovoljno.
Bešić je rekla da je veoma naglašeno nezadovoljstvo radom Vlade Krivokapića i da je, u odnosu na prethodno mjerenje prije šest mjeseci, vidljiv pad zadovoljstva građana.
Ona je navela da je ovo najniža ocjena rada neke Vlade otkad mjere.
„Iz ocjena i stavova vidimo da se nastavlja trend smanjenja povjerenja u institucije. To je svima signal da se pozitivne promjene u društvu, politici i na javnoj sceni moraju desiti“, rekla je Bešić.
Prema istraživanju, najbolje ocijenjeni resor je Ministarstvo finansija i socijalnog staranja (MFSS), a najgore Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava.
Najbolju ocjenu rada, poslije MFSS, dobila su ministarstva ekonomskog razvoja, zdravlja, odbrane, a slijede resori javne uprave, digitalnog društva i medija, kapitalnih investicija i unutrašnjih poslova.
Bešić je rekla da se uočava drastičan pad ocjene za Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava u odnosu na jun, i da razlozi mogu biti brojni.
„Kada je u pitanju najbolje ocijenjeno – MFSS, očigledno da su predstavljeni programi ministra Milojka Spajića uticali na ovako veliki skok ocjene u odnosu na jun“, navela je Bešić.
Ona je rekla da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) u posljednje vrijeme u vrhu kada je u pitanju povjerenje građana u institucije, a slijede obrazovni i zdravstveni sistem i Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori.
„Te institucije bilježe dosta dobro povjerenje. Kada je u pitanju povjerenje u institucije kao što su Vlada, predsjednik države, Skupština, policija, Vojska, sudstvo i partije bilježi se pad u odnosu na 2018. godinu, sa 42,6 na 28,8“, navela je Bešić.
Prema istraživanju, 49,2 odsto ispitanika sigurno ne bi glasalo za partiju ukoliko bi je osnovao premijer, 17,2 odsto je odgovorilo da svakako ne bi glasalo ni za jednu partiju, 15,8 odsto nema stav.
Kako se navodi u istraživanju, 12,5 odsto crnogorskih građana odgovorilo je da je moguće da bi glasalo za partiju, ukoliko bi je Krivokapić osnovao, 3,3 odsto sigurno ne bi glasalo za tu partiju, a 1,9 odsto vjerovatno bi glasalo za nju.
Istraživanje je pokazalo da 31,7 odsto ispitanika smatra da vanredne parlamentarne izbore treba raspisati što je prije moguće, a 26,2 odsto da ne treba raspisivati.
Prema istraživanju, 29,1 odsto crnogorskih građana ne zna ili nema stav o tom pitanju, dok 12,9 odsto smatra da vanredne parlamentarne izbore treba raspisati kada i predsjedničke.
Na pitanje ko će pobijediti na narednim izborima, 32,8 odsto građana odgovorilo je DPS, 17,3 odsto DF, 9,8 odsto Demokrate, a 30,3 odsto ispitanika ne zna.
Na pitanje da li bi danas glasali na isti način kao 30. avgusta prošle godine, 58,5 odsto je odgovorilo potvrdno, 12,5 odsto bi glasalo drugačije, dok 29 odsto ne zna ili nije sigurno.
Prema istraživanju, 48,6 odsto crnogorskih građana podržava ideju o održavanju lokalnih izbora u svim opštinama istog dana, 14,3 odsto je protiv, a 37,1 odsto ne zna ili nema stav.
Bešić je kazala da je najbolje ocijenjeni
političar predsjednik Skupštine Aleksa Bečić sa prosječnom ocjenom 2,5, slijede predsjednik Crne Gore Milo Đukanović sa ocjenom 2,35 i vicepremijer Dritan Abazović sa prosječnom ocjenom 2,23.
Krivokapić je dobio prosječnu ocjenu 2,19.
Programski menadžer CEDEM-a Marko Pejović kazao je da 71 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU), 12 odsto ne podržava, a 17 odsto nema stav.
Kako je naveo, 46 odsto građana smatra da je pozitivno što je Crna Gora članica NATO-a, 31 odsto ne podržava članstvo, a 23 odsto nema određeno mišljenje o tome.
Istraživanje je pokazalo da 33,1 odsto građana smatra da Vlada i nadležne institucuje dobro suzbijaju pandemiju, a 39,1 odsto loše.
Prema istraživanju, 24,9 odsto građana smatra da je aktuelna vlast znatno usporila integraciju Crne Gore u EU, a 20,2 odsto misli da je nakon smjene vlasti država ubrzala put ka Uniji.
Crnogorski građani, njih 18,1 odsto, smatra da je aktuelna vlast ista kao i prethodna kada je riječ o dinamici pristupanja Crne Gore EU, dok 36,7 odsto nema stav.
Prema istraživanju, 44 odsto građana bezuslovno podržava Maršalov plan i programe Evropa sad i Crna Gora odmah, dok 17,8 odsto nema stav.
Istraživanje je pokazalo da bi 22,9 odsto građana podržalo te programe, ali se boje da će biti štetni po ekonomiju, dok 15,3 odsto smatra da oni nijesu realni i da je to samo propaganda.
Prema istraživanju, 44,7 odsto građana izjasnili bi se kao Crnogorci, ako bi u ovom trenutku bio održan popis, 33 odsto kao Srbi, 7,9 odsto kao Bošnjaci, 4,6 odsto kao Albanci, 5,1 odsto kao Muslimani.
