Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je, kroz Predlog zakona o budžetu za ovu godinu, stvorila uslov za brži ekonomski oporavak, uz stabilizaciju javnih finansija kao jednog od glavnih preduslova ukupne ekonomske održivosti i budućeg oporavka i razvoja, saopštio je premijer Zdravko Krivokapić.
„Nadam se da crnogorsko društvo jasno uviđa osnovne ciljeve rada ove Vlade, koji se prvenstveno odnose na uspostavljanje pravne države, u kojoj su svi jednaki pred zakonom, kao i države jednakih šansi za sve građane u pravom smislu te riječi“, poručio je Krivokapić u odgovoru na pitanje šefa Kluba poslanika Pokreta za promjene, Branka Radulovića.
Radulović je, u okviru Premijerskog sata, pitao Krivokapića da li bi rebalans budžeta u trećem kvartalu doprinio početku ostvarivanja dinamičnog i dugoročnog ekonomskog razvoja i velikog investicionog ciklusa u Crnoj Gori.
Krivokapić je saopštio, da se, samim tim, nameće neophodnost uspostavljanja jednake odgovornosti svih građana pred zakonom, odnosno jednake primjene zakona na sve.
„Kao potvrda navedenih stavova, jasno govori i najsvježiji primjer – ova Vlada odgovorno istrajava u svim zakonskim koracima da se Zakon o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga primjeni na sve djelatnosti, bez obzira na enormne pritiske i, slobodno mogu reći, pokušaja ucjene. Razvojni ekonomski koncept je baziran na oporavku turizma, opštoj imunizaciji stanovništva, što će uz definisane mjere usmjerene na rast prihoda budžeta i racionalizaciju svih troškova koji nemaju produktivan karakter, omogućiti značajan nivo oporavka crnogorske ekonomije“, navodi se u pisanom odgovoru Krivokapića.
On je kazao da je snažan uticaj pandemije koronavirusa na ekonomiju Crne Gore u uslovima visoke zavisnosti od turizma, uz istovremeno zatvaranje državnih granica tokom ljetnje turističke sezone, doveo do realnog pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 15,2 odsto.
„Ostvarenja budžetskog deficita na nivou od 10,1 odsto i ubrzale rast već visokog javnog duga na nivo od 105,1 odsto, u prošloj godini. Dubina ekonomske krize i slaba diverzifikovanost ekonomije zahtijevale su sprovođenje odlučnih mjera fiskalnog prilagođavanja kako bi se obezbijedilo smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, i pružila podrška ekonomskom rastu“, navodi se u odgovoru Krivokapića.
On je kazao da je, istovremeno, u cilju ostvarivanja ušteda i podizanja transparentnosti trošenja javnih sredstava, prvi put u izradi budžeta, u potpunosti, primijenjeno programsko budžetiranje.
„Programski budžet omogućiće direktno povezivanje politika i ciljeva Vlade sa rezultatima, čime će se omogućiti lakše definisanje prioriteta i bolja preraspodjela sredstava. Predloženim budžetom, projektuje se da će prosječna realna stopa ekonomskog rasta u periodu 2021-2023 iznositi 7,6 odsto, pri čemu je za ovu godinu projektovan snažan rast od 10,5 odsto pod uticajem niske baze iz prošle godine, dok su za narednu i 2023. projektovane stope rasta od 6,5 odsto i 5,8 odsto“, rekao je Krivokapić.
On je naveo da će se uskoro na javnoj raspravi pred građanima naći Fiskalna strategija, kao strateški dokument kojim će se jasno definisati pravci politika Vlade iz oblasti poreske i fiskalne politike.
„Pratićemo pažljivo ostvarenje budžeta za ovu godinu i ukoliko se ukaže opravdana potreba za rebalansom, te ako se steknu uslovi jasno propisani Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, nećemo oklijevati sa sprovođenjem svih, zakonom definisanih, koraka u cilju daljeg jačanja cjelokupne ekonomije Crne Gore“, rekao je Krivokapić.
On je kazao da je zadatak 42. Vlade da do kraja ove godine stabilizuje ekonomiju, strogo kontroliše javne finansije i uvede ekonomiju i društvo u snažni oporavak do naredne godine.
„Tek na kraju naredne godine možda će se steći uslovi strukturnijeg promišljanja oko uvećanja, mada i tada skromnog, rashodnih pozicija budžeta. Stoga, do tada Vlada ne planira rebalans, a kako bi se povećalo trošenje, odnosno dodatno prikupljanje od poslovnih subjekata u zemlji. Pored pravedne redistribucije, Vlada je obavezna da slijedi i predvidivost u planiranju poslovnih perspektiva, a kako bi se redovnim i ustaljenim prikupljanjem državnih prihoda obezbijedila održivost javnih tokova novca“, navodi se u pisanom odgovoru premijera Zdravka Krivokapića.
Radulović je kazao u Skupštini da zelena tranzicija mora biti završena do 2030. godine.
„Cijena ugljen dioksida (CO2) će biti i do 50 EUR. Kažite ko može da bude konkurentan sa energijom iz TE koja je tri puta veća”, pitao je Radulović.
On je dodao da se hitno mora osnovati razvojna banka.
„Ukoliko je javni dug u funkciji razvoja, to ništa ne predstavlja. Zadužimo se, uložimo u Maršalov plan, pokrenimo Crnu Goru, sačuvajmo realnu ekonomiju i zdravlje i za četiri godine ćemo biti Češka“, rekao je Radulović.
On smatra da ovu Vladu treba ojačati reformski, liderski, sa manjinama i partijama.
Krivokapić je u Skupštini odgovorio da je na temu zelene energije razgovarao sa predstavnicima Bosne i Hercegvine (BiH) i Republike Srpske. Na tim sastancima pogotovo je bilo riječi o hidroelektrani Buk-Bijela.
„Postoje brojni problemi koji se sada ne čine da su jednostavni za rješenje. Primjer je HE Komarnica, za koju je izrađeno preliminarno geološko ispitivanje, koje nije dovoljno za onaj projekat koji treba da bude rađen. Najbolje je napraviti jednu reverzibilnu HE“, rekao je Krivokapić.
On je kazao da će se truditi da do 2030. godine ostvari sve da više nema „prljavih“ energija na prostoru Crne Gore.
„Značajan element koji ova Vlada radi je da smo krenuli sa razvojem strategije pravedne tranzicije u šta će biti uključeno i rješavanje problema tih ekoloških tačaka“, saopštio je Krivokapić.
