Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je danas usvojila novi paket mjera podrške privredi i stanovništvu za drugi kvartal, vrijedan oko 160 miliona EUR, kojim se, između ostalog, predviđa snižavanje računa za utrošenu električnu energiju za najranjivije kategorije i novi plan subvencija zarada.
Premijer Zdravko Krivokapić saopštio je da se Vlada opredijelila da u kontinuitetu nastavi sa obezbjeđivanjem podrške privredi i građanima, pogotovo socijalnim kategorijama stanovništva.
„U dogovoru sa Elektroprivredom (EPCG) smo obezbijedili da računi za utrošenu električnu energiju april, maj i jun budu umanjeni 40 odsto za penzionere čije su penzije niže od 222 EUR, kao i za one sa evidencije Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) koji ispunjavaju predviđene kriterijume“, saopštio je Krivokapić.
On je dodao da je paketom mjera predviđena i podrška preduzetnicima koji iz različitih razloga nijesu ranije ostvarivali ta prava, kao što su mikro preduzeća, odnosno male trgovine ili frizerski saloni, koji će ovaj put biti obuhvaćeni mjerama.
Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomskog razvoja, Milena Lipovina-Božović, kazala je da je novim paketom predviđena podrška ranjivim kategorijama, koja je u prošlom paketu iznosila šest miliona EUR, a da su se sada vrlo sličnom podrškom osvrnuli na nezaposlene i penzionere.
„Smanjili smo račune za struju 40 odsto onim osobama koje su nosioci brojila za električnu energiju. To će biti korisna mjera, kojom pokazujemo koliko zaista brinemo o onima koji su bili zapostavljeni“, navela je Lipovina-Božović.
Ona je saopštila da građani, kada je u pitanju umanjenje računa za struju, neće imati nikakvu obavezu podnošenja zahtjeva, već da je Vlada zadužila ZZZ i Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) da dostave EPCG podatke o tim kategorijama stanovništva.
„EPCG će napraviti obračun u skladu sa tim i građani će na svojim računima već od narednog mjeseca imati jasno obračunato smanjenje“, objasnila je Lipovina-Božović.
Ona je kazala da je ključna novina paketa podrške dodatna potreba za kreditnim sredstvima, zbog problema sa likvidnošću koje ima privreda.
„Paket smo definisali iz četiri faze, od kojih je prva preko Investiciono-razvojnog fonda (IRF), gdje će sektoru malih i srednjih preduzeća biti opredijeljeno 20 miliona EUR. U pitanju su četiri kreditne linije, u iznosu od deset do 150 hiljada EUR, sa kamatnom stopom od 1,5 odsto do tri odsto“, precizirala je Lipovina-Božović.
Ona je navela da su za kredite do 20 hiljada EUR omogućili “meka” sredstva obezbjeđenja.
„Drugi segment pomoći odnose se na 40 miliona EUR obezbijeđen kroz aranžman sa Razvojnom bankom Savjeta Evrope (CEB), koji će biti usmjeren ka poslovnim bankama. Banke će učestovati sa 50 odsto sredstava, a efekat je ukupno 80 miliona EUR koji će se usmjeriti ka privredi. Interesovanje od banaka je vrlo značajno“, ocijenila je Lipovina-Božović.
Ona je, govoreći o trećoj fazi, čija se realizacija očekuje u trećem kvartalu, kazala da IRF ima pregovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB). Radi se o kreditnom aranžmanu od 150 miliona EUR, a prva tranša od 50 miliona EUR će biti za likvidnost sektora malih i srednjih preduzeća (MSP).
„U četvrtoj fazi država će u saradnji sa Evropskom bankom za obnodu i razvoj (EBRD) uspostaviti kreditni garantni fond, koji će omogućiti lakši pristup finansijama u segmentu MSP. Država će odgovarati za određena sredstva“, navela je Lipovina-Božović.
Ona je najavila da se nastavlja program subvencionisanja zarada u inoviranom modelu, gjde će se svako preduzeće targetirati pojedinačno.
„Neće biti važno kojoj djelatnosti pripada već da li je ukupan prihod u prošloj godini opao preko 50 odsto. Ako je to slučaj, stiče se uslov za subvencionisanje zarada“, objasnila je Lipovina-Božović.
Ona je kazala da su model skalirali tako da ona preduzeća čiji je pad prihoda od 50 do 70 odsto dobiju 50 odsto subvencije bruto minimalne zarade, dok će oni sa padom od 70,1 odsto do 90 odsto biti subvencionisani sa 75 odsto bruto minimalne zarade.
„Preduzeća sa padom većim od 90 odsto dobijaju 100 odsto minimalne zarade. Voljela bih da se ovo ne doživi kao neko smanjenje, već se jednostavno sa povećanjem ekonomske aktivnosti stiču uslovi da se taj program prilagođava konkretnim potrebama preduzeća“, navela je Lipovina-Božović.
Ona je saopštil da se nastavlja i sa subvencijama za roditelje na plaćenom odsustvu, kao i sa mjerom podrške za zaposlene u karantinu i izolaciji, gdje je će ona iznositi 50 odsto.
„Naša procjena je da će to biti 15 miliona EUR za budžet u narednom kvartalu. A Vlada je za ovaj program, koji traje skoro godinu, opredijelila 100 miliona“, precizirala je Lipovina-Božović.
Ona je najavila i povećanje limita za covid podršku sa 800 hiljada EUR na 1,2 miliona EUR, kao i odlaganje carinskog duga sa 30 dana na 60 dana.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, Janko Odović, saopštio je da će ovaj paket mjera značajno doprinijeti da se bolje dočeka turistička sezona “ali i da neka preduzeća i uopšte prežive do nje”.
On je kazao da je Vlada, u okviru novih mjera, usvojila jednokratnu pomoć za uspostavljanje sistema elektronske fiskalizacije.
“Vlada je odlučila da svakom poreskom obavezniku, odnosno fizičkom licu koje obavlja privrednu djelatnost – preduzetniku, a koje nije u PDV sistemu, odobri 50 EUR u cilju uvođenja elektronske fiskalizacije”, saopštio je Odović.
Osim toga, poreski obveznici koji ostvaruju promet od prodaje robe ili usluga putem samonaplatnih uređaja – automata, a koji nijesu u obavezi da izdaju račune, takođe imaju pravo da dobiju 50 EUR.
“Isplate ovih sredstava će biti izvršene tek nakon uspostavljanja sistema elektronske fiskalizacije, uz najvažniji uslov da se ulazak u potpuni sistem elektronske fiskalizacije desi do 31. maja”, objasnio je Odović.
On je naveo da je Vlada donijela i mjeru koja se odnosi na podršku poslodavcima za ostvarivanje osnovnih materijalnih davanja, odnosno refundacije.
Mnogi privrednici su, kako je rekao, imali problem sa refundacijom troškova za hraniteljsko, roditeljsko i porodiljsko odsustvo jer centri za socijalni rad nijesu priznavali potvrdu Poreske uprave da se poreski obveznici u reprogramu poreskog duga smatraju urednim platišama.
Ministarstvo je, izmjenama određenih pravilnika, ispravilo tu grešku.
“Zaposleni ovdje neće biti oštećeni, jer će poslodavci biti u obavezi da dostave dokaz da su vam zaradu zaista isplatili, kako bi mogli da ostvare refundaciju”, objasnio je Odović.
Odović je saopštio i da je Vlada usvojila i mjeru jednokratne podrške prevoznicima koji obavljaju javni prevoz putnika u drumskom sadržaju, od koje uveliko zavisi sezona.
“U ovoj kalendarskoj godini smo u navećoj mjeri zavisni od turizma. Imajući ovo u vidu, Vlada je odlučila da jednokratno auto-prevoznicima dodijeli po 500 EUR po licenciranoj voznoj jedinici”, rekao je Odović.
To će im, kako je ocijenio, pomoći da se pripreme za sezonu, registruju autobuse i dočekaju spremni turiste.
Takođe, Vlada je odlučila da omogući povraćaj dijela plaćene akcize za preduzeća i preduzetnije koji su registrovani i obavljaju djelatnost vanrednog prevoza putnika u kopnenom saobraćaju, čarteru i prema aerodromu.
Odović je rekao i da će svim licenciranim turističkim vodičima, koji su ostali bez posla i nalaze se na evidenciji Zavoda za zapošljavanje (ZZZ), Vlada dati jednokratnu pomoć od 300 EUR.
Kako je naveo, pored novih mjera, i dalje se primjenjuju one koje su usvojene u prvom paketu.
Prema riječima Odovića, Vlada je pripremila izmjene odgovarajućih zakona koje se nalaze u parlamentu i koji bi po najkraćoj proceduri trebalo da budu usvojene, kako bi, između ostalog, mogla da se impelmentira mjera koja se odnosi na olakšano zapošljavanje.
On je naveo i da će turistički vaučeri za prosvjetne i zdravstvene radnike, koji su bili predviđeni prvim paketom sa rokom da se iskoriste do 1. jula, sada moći da se iskoriste do kraja godine.
Lipovina-Božović je kazala da je u prethodnom periodu broj nezaposlenih značajno uvećan i da je na kraju prošle godine bilo 47 hiljada ljudi bez posla.
Ona je saopštil da je, s obzirom da je prvim paketom bila predviđena pomoć za nezaposlene sa Zavoda, evidentan bio nagli priliv osoba koje su bili nezaposlene, a nijesu bile na evidenciji.
„Mislim da je to iz razloga što je određeni broj stanovnika imao prilično veliko nepovjerenje u ono što pruža Zavod i nijesu bili dovoljno motivisani da se prijavljuju. Sada je, vjerovatno zbog nade i pretpostavke da će Vlada i u narednom periodu davati tu vrstu jednokratne podrške, primjetan jako veliki priliv nezaposlenih“, rekla je Lipovina-Božović.
Odović tvrdi da je nezaposlenost koja se prikazivala u prethodnom periodu vještački smanjivana.
„Poslije demokratskih promjena koje su se desile građani su osjetili da sada smiju da odu na Zavod i da se prijave i da od toga imaju neke koristi. To je rezultiralo većim brojem zvanično nezaposlenih, ali je broj ljudi bez posla bio vrlo približan i prošle i ove godine“, zaključio je Odović.
