Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pad indeksa i promet od skoro 930 hiljada EUR obilježili su sedmicu na Montenegroberzi u kojoj je Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za ovu godinu.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija, MNSE10, oslabio je 0,9 odsto na 746,95 poena, a MONEX neznatno na 10.864,53 boda.
Promet je iznosio 929,79 hiljada EUR i bio je 70 odsto veći od prošlosedmičnog.
Realizovan je kroz 34 transakcije, a najveći udio u prometu imale su obveznice Hipotekarne banke, kojima je ove sedmice trgovano za oko 710 hiljada EUR.
Vlada je u utorak utvrdila Predlog zakona o ovogodišnjem budžetu, kojim je predviđen ukupan iznos primitaka i izdataka od skoro 2,46 milijardi EUR.
Iz Vlade je saopšteno da je glavni cilj predloženog Zakona stvaranje uslova za brži ekonomski oporavak, uz stabilizaciju javnih finansija kao jednog od glavnih preduslova ukupne ekonomske održivosti.
Izvorni prihodi budžeta za ovu godinu planirani su u iznosu od 1,88 milijardi EUR ili 40,6 odsto procijenjenog BDP-a, koji iznosi 4,64 milijarde EUR, i u odnosu na ostvarene u prošloj godini veći su 240,9 miliona ili 14,7 odsto.
Rast budžetskih prihoda opredjeljuje projektovani rast ekonomske aktivnosti i sprovođenje mjera fiskalnog prilagođavanja koje imaju za cilj stvaranje uslova za povećanje budžetskih prihoda u narednom periodu.
Tu spada povećanje prihoda budžeta po osnovu oporezivanja neprijavljene imovine, suzbijanje neformalne ekonomije kroz unaprjeđenje rada inspekcijskih službi i pune implementacije elektronske fiskalizacije poreskih registar kasa, čime se doprinosi širenju poreske baze.
Planirano je povećanje akciza na duvan i duvanske proizvode, akcize na alkohol i alkoholna pića, gazirana pića sa dodatkom šećera kao i uvođenje akcize na proizvode od šećera, kakaoa i sladoleda. Predviđeno je i smanjenje stope poreza na dodatu vrijednost (PDV) na jaja kao osnovne životne namirnice sa 21 odsto na sedam odsto.
Ukupni izdaci budžeta planirani su na nivou od 2,02 milijarde EUR ili 43,6 odsto BDP-a i u odnosu na preliminarno ostvarenje u prošloj godini manji su 45,3 miliona EUR ili 2,2 odsto.
Ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić, kazao je da je predlog ovogodišnjeg budžeta najbolji u istoriji Crne Gore.
On je dodao da ga karakteriše transparentost, a da je ujedno socijalni i razvojni.
Najviše je ove sedmice pala akcija Lovćen investa 63,5 odsto na 1,1 EUR.
Gubili su i Crnogorski Telekom 6,7 odsto na 1,26 EUR, Jugopetrol tri odsto na 9,7, Elektroprivreda (EPCG) 1,9 odsto na 3,07 EUR i Crnogorski elektroprenosi sistem (CGES) jedan odsto na 72,2 centa.
Skupština akcionara Telekoma donijela je ove sedmice odluku o isplati dijela zadržane dobiti, čime je odobrena dodatna isplata dividende od ukupno 1,9 miliona EUR, odnosno četiri centa po akciji.
Skupština akcionara je na vanrednoj sjednici donijela odluka o isplati dijela zadržane dobiti, što je bilo predviđeno odlukom o raspodjeli dobiti redovne Skupštine akcionara, održane 23. septembra. Time je odobrena dodatna isplata 1,9 miliona EUR na ime dividende.
U fokusu je ove sedmice bila i EPCG.
Predsjednik Odbora direktora te elektroenergetske kompanije, Milutin Đukanović, najavio je da će podnijeti krivičnu prijavu protiv bivšeg premijera Duška Markovića, bivše ministarke ekonomije Dragice Sekulić, vlasnika Uniproma Veselina Pejovića i članova bivšeg Odbora direktora.
Đukanović je naveo da su, već nakon desetak dana od promjena u EPCG, uočene teške zloupotrebe koje su se dešavale u prethodnom periodu.
Marković je saopštio da je Vlada, koju je predvodio, vratila EPCG u državno vlasništvo i pokrenula najveći investicioni ciklus u energetskom sektoru u posljednjih 50 godina.
“Svakako je lakše konstruisati afere i smišljati medijske nastupe, nego raditi ozbiljno i posvećeno. Uostalom, ne bi Milutin imao ni vremena, a ni resursa za senzacije, da mu nijesmo ostavili snažnu kompaniju u vlasništvu Crne Gore, i podebeo saldo na računima”, poručio je Marković.
Sekulić je na Twitteru napisala da je za očekivati da Đukanović proglašava krivičnim djelom “nešto što nažalost očigledno ne razumije”.
“Ljudi sa kojima sam pobrojana su EPCG donijeli takve rezultate da će oni Milutinu i ekipi ostati nemoguća misija. Od ovakvih senzacija i krivičnih prijava se lako braniti”, zaključila je Sekulić.
Takođe, ove sedmice je saopšteno i da je Evropska Agencija za životnu sredinu objavila da je Termoelektrana (TE) Pljevlja, sa iskorišćenim radnim satima u prošloj godini, prekršila međunarodnu obavezu ograničenja proizvodnje na 20 hiljada sati.
TE se obavezala da će u periodu od 2018. godine do kraja 2023, proizvodnju ograničiti na 20 hiljada radnih sati, te nakon toga pristupiti procesu ekološke rekonstrukcije.
EPCG je u međuvremenu potpisala ugovor o ekološkoj rekonstrukciji TE Pljevlja, sa konzorcijumom kompanija DEC International – Bemax – BB Solar – Permonte, na čijem je čelu kineska firma Dongfang.
Na okruglom stolu o budućnosti TE, koji je organizovala nevladina organizacija (NVO) Eko-tim, saopšteno je da ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić trenutno sa Evropskom zajednicom (EZ) pregovara o dobijanju dodatnih radnih sati za TE.
Ove sedmice je i Svjetska banka (SB), u ažuriranom ekonomskom izvještaju za region, povećala prognozu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 7,1 odsto.
Statističari SB su u januaru prognozirali rast crnogorske privrede u ovoj godini od 6,1 odsto.
Takođe, Vlada je usvojila Program ekonomskih reformi za Crnu Goru za period do 2023. godine, u kojem je za ovu godinu projektovan rast od 10,5 odsto.
Na Montenegroberzi su napravili redovnu reviziju indeksa, koja se inače obavlja dva puta godišnje – 31. marta i 30. septembra.
U sastav MNSE10 su, nakon završene revizije, uvršteni Hotelsko-turističko preduzeće (HTP) Mimoza i Port of Adria, dok se u njegovom sastavu više ne nalaze Republički zavod za urbanizam i projektovanje (RZUP) i Sveti Stefan hoteli.
Nakon završene revizije, u sastav MONEX-a uvrštene su tri nove kompanije, dok se šest preduzeća više ne nalazi u njegovom sastavu.
