Podgorica, (MINA) – Medijska pismenost u nastavu mogla bi biti uvedena kao međupredmetna tema u više različitih predmeta, saopštili su iz Zavoda za školstvo, navodeći da tu inicijativu mogu pokrenuti strukovna udruženja, medijske kuće, nevladine organizacije ili same škole.
Medijsku pismenost nekoliko crnogorskih škola izučava kao izborni predmet od školske 2010/2011 godine. Prema podacima Ministarstva prosvjete ove školske godine 64 učenika, u gimnazijama u Baru, Budvi, Cetinju, Mojkovcu i Tivtu izabralo je ovaj predmet kao izborni.
Radoje Novović načelnik Odsjeka za istraživanje i razvoj obrazovnog sistema Zavoda kazao je da nije moguće da medijska pismenost bude redovan predmet, ali danije loše razmisliti da se uvede međupredmetna tema.
„U svakom predmetnom programu država propisujue do 80 odsto sadržaja, i ostane 15 do 20 odsto slobodnih. Taj slobodan prostor mogao bi se u određenim predmetima iskoristiti da se realizuju sadržaji ili ishodi medijske pismenosti“, kazao je Novović agenciji MINA.
On je rekao da ne bi bilo loše da sve zainteresovane strane pokrenu inicijativu, a da je Zavod za školstvo spreman da to razmotri, jer je uvođenje novog predmeta u redovni nastavni proces, kako je kazao, nemoguća misija u ovom trenutku.
Na pitanje u okviru kojih predmeta bi se mogla proučavati medijska pismenost, Novović je odgovorio da bi u skoro svakom predmetu interesantni medijski sadržaji mogu da obogate taj predmet.
„I da pomognu učenicima da na najbolji način usvoje znanja, formiraju stavove ili usvoje vještine, a da su na fonu doprinosa razvoju svakog učenika“, rekao je Novović.
Upitan, ko bi mogao da inicira takvu inicijativu, Novović je kazao da to mogu strukovna udruženja, medisjke kuće, kvalifikovani pojedinci, nevladine organizacije, same škole.
Novović je kazao da bi trebalo organizovati i tribine ili okrugle stolove o tome šta i kako dalje po pitanju medijske pismenosti.
„Jako je važno i da to bude neki input da se pored medijske pismenosti kao izbornog predmeta koji već funkcioniše, da se uradi i međupredmetni program, ne samo za gimnazije nego i za osnovno obrazovanje“, kazao je Novović.
On je naveo da bi profesori imali dodatnu obuku koja bi bila neophodna da te sadržaje mogu na najbolji način primjene u nastavnom procesu, kroz svoje predmete.
Profesorica Božena Jelušić međutim smatra da je u crnogorskim uslovima najjeftiniji i najbrži način da medijska pismenost bude obavezan predmet za sve srednjoškolce ne samo za samo za gimnazijalce,.
„Da ukoliko ne može da bude predmet za osnovnu školu, a najbolje bi bilo da bude u trećem ciklusu, onda da bude obavezan nastavni sadržaj, što znači obavezna sekcija sa radionicama, koja bi tu prazninu popunila“, rekla Jelušić agenciji MINA.
On je kazala da medijska pismenost pomaže da se integrišu škola, porodica i svakodnevni život.
„U svijetu je to prepoznato još 2007. godine. Od evropskih tijela globalno od 2016. nakon američkih izbora i Bregzita“, kazala je Jelušić.
Prema njenim riječima, u Crnoj Gori je 2007 već bio napravljen program medijske pismenosti kao izborni za gimanzije.
„Zašto ona danas nije postala obavezan premdet za sve? Zbog inertnosti zbog centralizacije sistema, zbog toga što uvijek neko sa vrha treba da nam kaže da je to važno da to mora. E sad nam to ne kaže niko drugi, nego cio svijet“, rekla je Jelušić.
Ona je navela da se svuda u svijetu razmišlja o tome kako da se medijska pismenosti uvede kao obavezan sadržaj ili predmet u školi.
Jelušić je ocijenila da je medijska pismenost korisna zbog toga što se kod mladih promijenio odnos prema učenju.
„Drugačija je memorija, pažnja, drugačije je operisanje dostupnim podacima. U okviru medijske pismenosto koriste se metodi koji odgovaraju današnjim učenicima“, kazala je Jelušić.
Tekst je napisan uz finansijsku podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kroz realizaciju projekta “Rereading – Rewriting. Improving media literacy in Montenegro”. Sadržaj je isključiva odgovornost agencije MINA i ne mora nužno odražavati stavove SAD. Tekst se može preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
