Podgorica, (MINA) – Manje od trećine građana Crne Gore smatra da su izbori fer i slobodni, pokazali su rezultati istraživanja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sprovela agencija Damar.
Kako je saopšteno iz CDT-a, izbore kao fer i slobodne vidi 31,4 odsto ispitanika, dok 42,9 odsto njih smatra da izbori nijesu slobodni.
Navodi se da je četvrtina građana (25,7 odsto) odgovorila da ne zna da li su izbori fer i slobodni.
“Da izbori nijesu fer i slobodni smatra 54,1 odsto glasača Demokratske partije socijalista (DPS) i 46,2 odsto glasača Pokreta Evropa sad (PES)”, kaže se u saopštenju.
Iz CDT-a su naveli da izbore kao nefer vidi 45,9 odsto glasača Demokratskog fronta (DF), 45,7 odsto glasača Demokrata, 39,4 odsto Građanskog pokreta URA, 27,1 odsto Bošnjačke stranke (BS), 31,3 odsto Socijaldemokratske partije (SDP), 25 odsto glasača Socijaldemokrata (SD).
Među onima koji smatraju da su izbori fer i slobodni je 50 odsto građana koji podržavaju SD, 40,6 odsto onih koji podržavaju SDP.
Slijede 35,4 odsto glasača BS, 31,2 odsto DF-a, 30 odsto Demokrata, 27,5 odsto DPS-a, 29,4 odsto SNP-a, 25,4 odsto PES 21,2 odsto glasača URA-e.
Iz CDT-a su naveli da najveći procenat ispitanika (70,6 odsto) smatra da, u većoj ili manjoj mjeri, crkva favorizuje neke političke opcije/kandidate i tako utiče na političko opredjeljenje građana.
“Suprotno tome, nepunih 30 odsto anketiranih smatra da crkva ne favorizuje nijednu političku partiju ili kandidata i time ne utiče na političko opredjeljenje građana”, navodi se u saopštenju.
Da su rezultati izbora uslovljeni izbornim krađama i prevarama smatra 46,7 odsto ispitanika.
Dodaje se da je suprotnog stava 34,7 odsto, dok 18,6 odsto građana nema formirano mišljenje o toj temi.
Građani su u anketi odgovarali i na to da li su na posljednjim izborima na kojima su učestvovali bili izloženi nekoj vrsti pritisaka ili im je nuđena neka korist u zamjenu za glas.
Kako se navodi, skoro 16 odsto građana je reklo da im je ponuđeno zaposlenje u zamjenu za glas, a 12,9 odsto nije željelo da odgovori na to pitanje.
“Gotovo identičan procenat ispitanika (15,6 odsto) potvrdio je da im je ponuđen novac za glas. Na to pitanje nije odgovorilo 13,1 odsto građana”, kazali su iz CDT-a.
Na pitanje da li im je ponuđena neka druga korist u zamjenu za glas potvrdno je odgovorilo 15 odsto, a 12,7 odsto nije željelo da odgovori na to pitanje.
Iz CDT-a su rekli da je svaki deseti građanin (11,1 odsto) kazao da su članovi njihove porodice doživjeli pritiske ili prijetnje povodom partijskog opredjeljenja, a 8,5 odsto je izjavilo da su dobili prijetnju da će oni ili članovi njihove porodice izgubiti posao u zavisnosti od toga za koga će glasati.
Kada je riječ o povjerenju u institucije, na dnu ljestvice su političke partije u Crnoj Gori, na skali od jedan do pet, povjerenje u partije je ocijenjeno sa 1,98.
Navodi se da više od polovine građana Crne Gore podržava uvođenje otvorenih lista i individualnih kandidatura.
“Četvrtina ispitanika se protivi takvom izbornom rješenju, a takođe četvrtina ispitanih nema stav o tom pitanju”, kaže se u saopštenju.
U istraživanju CDT-a je gotovo 30 odsto ispitanika kazalo da se u posljednjih godinu osjećalo ugroženo zbog političkog mišljenja.
“Skoro četvrtina ispitanika se osjećala ugroženo zbog pripadnosti političkoj partiji, a 22 odsto zbog etničke i religijske pripadnosti”, kaže se u saopštenju.
Navodi se da se svaki peti građanin osjećao ugroženim zbog svog materijalnog položaja, a 18,4 odsto njih po osnovu rodne neravnopravnosti.
Iz CDT-a su kazali da je interesantno to što je i poslije negativnog iskustva sa ekspertskom vladom, koja je vršila izvršnu vlast u periodu od decembra 2020. do aprila prošle godine, građani u najvećem procentu (39,3 odsto) preferiraju takav način upravljanja državom.
Navodi se da više od četvrtine građana (27,7 odsto) preferira autoritativni način upravljanja, odnosno to da država ima jakog lidera koji se neće rukovoditi odlukama parlamenta, dok se na trećem mjestu nalazi demokratski politički sistem (27,1 odsto).
Upitani o tome ko ima najveći uticaj na donošenje odluka u Crnoj Gori, nešto više od trećine građana navelo je Evropsku uniju (35,6 odsto), potom moćne interesne grupe (15,1 odsto).
Iz CDT-a su kazali da svaki deseti građanin navodi Srbiju kao ključnog aktera koji utiče na odluke u Crnoj Gori, a gotovo identičan je broj onih koji navode Sjedinjene Američke Države.
Na pitanje kako treba definisati Crnu Goru kao državu, svega malo više od trećine, njih 36,7 odsto, odgovorio je da Crnu Goru treba definisati kao državu svih građana koji u njoj žive (građansku državu).
“Dok njih 35,5 odsto smatra da je treba definisati kao državu crnogorskog naroda i drugih građana koji u njoj žive. Kao državu srpskog naroda i drugih građana koji u njoj žive bi je definisao svaki deseti građanin (12,1 odsto)”, kaže se u saopštenju.
Istraživanje javnog mnjenja je sprovedeno u periodu od 6. do 16. februara, na uzorku od 1000 građana.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
