NaslovnicaGlavna vijestNe postoji nijedna pravna prepreka za korišćenje stablecoina

Ne postoji nijedna pravna prepreka za korišćenje stablecoina

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori, na osnovu postojećih propisa, ne postoji nijedna pravna prepreka za korišćenje kriptovaluta, a samim tim i stablecoina, saopštio je doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta Donja Gorica (UDG), Andrej Bracanović.

On je kazao da je stablecoin digitalno iskazana vrijednost koju nije izdala centralna banka ili drugi državni organ i koja je povezana sa konvencionalnom valutom – eurom.

„Stablecoin pojedinci ili kompanije prhvataju kao sredstvo razmjene, a može se elektronski prenositi ili čuvati. Karakteristike stablecoina su stabilnost, jer nema volatilnost, a takođe je i deflatoran, jer je vezan za vrijednost eura“, kazao je Bracanović na događaju koji je organizovala Asocijacija za demokratski prosperitet (ADP) Zid.

Karakteristika stablecoina je i decentralizovanost, jer ne zavisi od politika i isključuje skupe i vremenski opterećene procedure posrednika.

„Ostaje dilema da li je stablecoin finansijski instrument ili digitalna valuta“, rekao je Bracanović.

ADP Zid organozovao je blockchain meetup, posvećen analizi potrebe regulisanja blockchain tehnologije, kriptovaluta i uvođenja stablecoina u sistem poslovanja u Crnoj Gori.

Bracanović je, govoreći o pravnim modelima poslovanja, kazao da to mogu biti kompanije u turizmu i za posredovanje stablecoinom.

„Prednosti poslovanja su relativno jednostavno osnivanje i registracija, otvorenost oba modela za strance, otvorenost bankarskog sektora i poreske prednosti. Ono što je najvažnije u pravnom aspektu korišćenja stablecoina je pouzdana kontrola. On ne može biti plod nikakvih poreskih malverzacija“, objasnio je Bracanović.

Stablecoini su tipovi kriptovaluta dizajnirani prije svega da održavaju stabilnu tržišnu vrijednost. Prepoznatljivi su po tome što su vezani za nešto što ima relativno stabilnu cijenu.

Oni mogu biti vezani za FIAT valute poput američkog dolara, ili pak za druge kriptovalute, kao i za zlato i druge plemenite metale. Glavne karakteristike stablecoina su da teže tome da budu globalno prihvatljive valute.

Konsultant i istraživač sa King’s College-a u Londonu, Andrej Mihailović, rekao je da je stablecoin vrlo atraktivan način finansijskog poslovanja i poslovnog modela.

„Stablecoin je isto jedna kriptovaluta, ali ima neke osobine koji ga čine da je malo drugačiji, odnosno nije volatilan, već fiksiran. On ne mijenja vrijednost kao bitkoin“, rekao je Mihailović.

On je naveo da je stablecoin zakačen za euro, zlato ili neki algoritam.

Mihailović je kazao da bi stablecoin mogao da ima veliku primjenu u turizmu Crne Gore.

„Veliki problem u Crnoj Gori je taj da ne možemo da dobijemo novac putem Pay Pal-a, što je velika prepreka našem razvoju. Stablecoin može da ide od nematerijalnog sredstva do digitalne valute“, objasnio je Mihailović.

Predstavnik srbijanske Komisije za hartije od vrijednosti, Dušan Romčević, kazao je da je Srbija usvojila Zakon o digitalnoj imovini u decembru zajedno sa setom poreskih propisa.

On je rekao da bi svaka država to trebalo da uradi što prije, ako hoće da privuče strane investitore.

„Srbijanska monentarna politika je dosta fokusirana na korišćenje dinara. Nama je jako bitno da se u Srbiji koristi dinar. Međutim, u Srbiji smo, u maloprodaji, kada je plaćanje u pitanju, uveli sistem da može da se plati kriptovalutom, ali samo preko posrednika, koji ima specijalnu dozvolu za to. Poslije će taj trgovac iz malorpodaje dobiti dinar“, objasnio je Romčević i kazao da su tako sačuvali ciljeve monetarne politike.

On smatra da je jako bitno da se taj model plaćanja ili razmjene eksplicitno reguliše zakonom.

„Država prvo treba da odluči da li je to nešto što želi ili što ne želi, da li se to kosi sa nekim drugim ciljevima ili je saglasno sa njima. Da li je Crnoj Gori bitno da se sva plaćanja obavljaju baš u eurima, ili joj je u redu da se neka plaćanja obavljaju i u digitalnoj imovini. To treba da se jasno i detaljno propiše kako u samom zakonu, koji će urediti digitalni imovinu, tako i u pratećim poreskim propisima“, rekao je Romčević.

Bitno je, kako je naveo, da ti pružaoci usluga imaju sve obaveze koje imaju drugi učesnici na finansijskom tržištu.

Doktorand na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore (UCG), Milica Muhadinović, kazala je da je digitalna ekonomija nova globalna ekonomija, koja se zasniva na internet transkacijama i naprednoj tehnologiji.

„Samo jedna od promjena koje je donijela digitalna ekonomija su online usluge – bankarstvo osiguranje i trgovina“, kazala je Muhadinović.

Ona je saopštila da se blockchain može definisati kao tehnologija koja omogućava učesnicima koji nemaju posebno povjerenje jedni u druge, da razmjenjuju bilo koju vrstu digitalnih podataka na peet to peer nivou, bez posredovanja treće strane.

Prema nekim istraživanjima, u narednih deset ili 15 godina očekuje se najveći uticaj blockchaina.

„Usvajanje blockchaina je direktno proporcionalno njegovom uticaju na pojedince, preduzeća, vlade, banke i druge finansijske institucije“, navela je Muhadinović.

Prema njenim riječima, kriptovalute odnosno digitalne valute i blockchain, omogućavaju socijalni i ekonomski rast širom svijeta, finansijske revolucije, povećanu transparentnost transakcija i podsticaj razvoju preduzetništva.

„Bezgotovinska, odnosno elektronska plaćanja, pomažu nadležnim institucijama, centralnim i komercijalnim bankama i omogućavaju lakši nadzor tržišta i monitoring i formulisanje monetarne i ekonomske politike“, objasnila je Muhadinović.

Elektronska plaćanja omogućavaju veći pristup finansijskim resursima, povećavaju poreske prihode i smanjuju sivu ekonomiju, pogodna su za potrošače i mogu smanjiti korupciju.

„Zemlje sa dobrim digitalnim politikama i infrastrukturom brže napreduju. Takođe, ekonomije koje više koriste gotovinu rastu sporije i propuštaju značajne finansijske benefite, dok ekonomije koje prelaze na digitalni novac mogu da ojačaju rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) do tri odsto godišnje“, saopštila je Muhadinović.

Prema njenim riječima, prelazak na digitalni novac bi mogao dodati oko jedan odsto godišnjem BDP-u razvijenih ekonomija, a oko tri odsto zemljama u razvoju.

„Zemlje koje su zabilježile značajno povećanje korišćenja kartica zabilježile su i najveći doprinos rastu“, rekla je Muhadinović.

Prema njenim riječima, da bi se koristili kao zvanično sredstvo plaćanja, stablecoini moraju ispoštovati ista pravila koja važe za ostale oblike plaćanja.

„Stablecoin ima iste osobine kao većina kriptovaluta – može biti čuvar vrijednosti, može raditi kao sistem plaćanja bez granica, može se transferisati bez posrednika, funkciniše van bankarskog sistema, a vi sami ste čuvar sredstava“, saopštila je Muhadinović.

Tanja Bivić Plankar iz Blockchain Alliance Europe kazala je da je Slovenja dala podršku blokchainu i svim naprednim tehnologijama.

Ona je navela da imaju konstantnu edukaciju stanovništa kada je u pitanju blockchain tehnologija, a takođe da sarađuju i sa medijima.

„U Sloveniji ima dosta korisnika kriptovaluta i ljudi tu oblast dosta razumiju, ali je edukacija veoma važna, jer ako ljudi nijesu pravilno informisani, to je podloga za lažne vijesti. Zato se mora na jasan i transparentan način komunicirati, kako bi ova tema bila razumljiva većini ljudi“, zaključila je Bivić Plankar.

Najčitanije