15 C
Podgorica
October 21, 2020.
Naslovnica MINA Business Indeksi porasli u mirnom trgovanju

Indeksi porasli u mirnom trgovanju

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast indeksa i prometa obilježili su sedmicu na Montenegroberzi u kojoj nije bilo značajnijh ekonomskih dešavanja.

Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 porastao je 0,8 odsto na 655,3 poena, a indeks MONEX 0,9 na 9.894,57 bodova.

Promet je iznosio 68,25 hiljada EUR i bio je 3,7 puta veći od prošlosedmičnog. Realizovan je kroz 23 transakcije, a najveći udio u prometu, transakcijama i količini prodatih akcija imale su dionice Crnogorskog Telekoma.

Akcija te telekomunikacione kompanije porasla je 11,5 odsto na 1,16 EUR.

Snažno su porasle akcije Solane “Bajo Sekulić” 42,7 odsto na 2,14 EUR i preduzeća Mješovito Herceg Novi 36 odsto na 34 centa.

Poskupile su i dionice Zetatransa 6,6 odsto na 81 cent i Hipotekarne banke 1,7 odsto na 875 EUR.

Gubili su Jugopetrol 4,5 odsto na 8,4 EUR i Društva za menadžment polove i upravljanje nekretninama MIG 0,8 odsto na 11,9 centi.

Cijene akcija ostale su nepormijenjene kod Elektroprivrede (EPCG) tri EUR, Budvanske rivijere 5,2 EUR i Rebubličkog zavoda za urbanizam i projektovanje 40 centi.

Od značajnijih ekonomskih događaja ove sedmice izdvaja se rješenje Savjeta Agencije za zaštitu konkurencije (AZK) u kojem se navodi da je dodjela novca nacionalnom avio-prevozniku, kroz poseban Zakon o ulaganju u konsolidaciju i razvoj društva za transport putnika i robe u vazdušnom saobraćaju Montenegro Airlines (MA), državna pomoć.

Agencija je rješenje donijela na sjednici od 3. septembra.

Njime je naloženo Ministarstvu saobraćaja da odmah po prijemu rješenja obustavi dodjelu novca MA, do odlučivanja o usklađenosti sa Zakonom o kontroli državne pomoći.

Agencija je naložila Ministarstvu da im u roku od 30 dana dostavi propisani obrazac prijave državne pomoći, kao i sve dodatne raspoložive podatke i informacije potrebne za ispitivanje usklađenosti državne pomoći preduzeću MA sa Zakonom o kontroli državne pomoći.

Ukoliko Vlada ne bude zadovoljna na kraju tog postupka, može da podnese tužbu Upravnom sudu.

Posebnim zakonom za MA predviđeno je da država u kompaniju uloži dodatnih 155 miliona EUR, a cilj Vlade je bio da se to ne tretira kao državna pomoć, jer bi bilo u suprotnosti sa evropskim standardima i obavezama Crne Gore iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.

Ove sedmice je i Montenegroberza objavila analizu poslovanja kompanija iz sastava MNSE10 indeksa u drugom kvartalu.

Kompanije koje ulaze u sastav tog berzanskog indeksa, njih deset, ostvarile su za prvih šest mjeseci neto gubitak od 2,22 miliona EUR, dok su u istom periodu prošle godine imale dobitak od 9,57 miliona.

“Evidentno je da je na kraju drugog kvartala ove godine došlo do pada ostvarenog neto rezultata kompanija koje čine indeks MNSE10 u iznosu od 123,24 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period”, navodi se u analizi poslovanja tih kompanija na kraju durgog kvartala, koju je objavila Montenegroberza.

U analizi se navodi se da je Crnogorski elektroprenosni sistem imao najveću dobit od 6,28 miliona EUR.

Dobit na kraju drugog kvartala zabilježili su i EPCG 2,14 miliona EUR, Crnogorski Telekom 751,71 hiljadu, Luka Bar 726,97 hiljada, Sveti Stefan Hoteli Budva skoro 307 hiljada i Jugopetrol 120,86 hiljada EUR.

Gubitke su zabilježile Plantaže 5,07 miliona EUR, Budanska rivijera 4,53 miliona, Institut “Simo Milošević” 2,2 miliona i Primorje Hotel & Restaurants Tivat 752,67 hiljada EUR.

Montenegroberza je analizirala poslovne prihode, neto rezultat, EBITDA-u i zaradu po akciji deset kompanija koje čine indeks MNSE10.

Ukupni poslovni prihodi tih kompanija na kraju drugog kvartala iznosili su 264,5 miliona EUR, što je oko 16,27 odsto manje u odnosu na isti prošlogodišnji period.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je ove sedmice obezbijedila zajam od dva miliona EUR mikrofinansijskoj instituciji Alter Modus za pomoć u suzbijanju uticaja pandemije koronavirusa na ekonomiju.

Iz EBRD-a su saopštili da će se finansiranje koristiti za kreditiranje lokalnih preduzeća kojima su potrebna kratkoročna obrtna sredstva ili podrška likvidnosti nakon dramatičnog smanjenja ekonomske aktivnosti usljed nametanja dalekosežnih zdravstvenih mjera u Crnoj Gori.

“Kredit će doprinijeti daljem funkcionisanju ekonomije tako što će smanjiti pritisak na likvidnost i podržati privatni sektor u prevazilaženju direktnih implikacija pandemije”, navodi se u saopštenju.

Takođe su i Evropska investiciona banka (EIB) i crnogorski Investiciono razvojni fond (IRF) potpisali ugovor o pozajmici vrijednoj 50 miliona EUR za brži oporavak malih i srednjih (MSP) i preduzeća sa srednjom tržišnom kapitalizacijom u Crnoj Gori nakon epidemije koronavirusa.

MSP, kao i preduzeća sa srednjom tržišnom kapitalizacijom koja posluju u sektoru turizma i drugim sektorima u Crnoj Gori koji su najteže pogođeni pandemijom, moći će da koriste sredstva iz kredita vrijednog 50 miliona EUR.

Iz EIB-a je saopšteno da će kredit pružiti podršku za brži oporavak crnogorske privrede kroz povoljnije finansiranje za MSP, preduzeća sa srednjom tržišnom kapitalizacijom i javna preduzeća kako bi se sačuvala radna mjesta i likvidnost preduzeća.

Najčitanije