Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada u ovom trenutku ne razgovara ni sa jednim investitorom, niti je pokrenula bilo kakav proces pripreme izgradnje hidroelektrana na Morači, saopštila je ministarka ekonomije, Dragica Sekulić.
„Vlada je riješena da na ispravan način realizuje valorizaciju hidroenergetskog potencijala, zbog čega je neophodno sagledati sve ograničavajuće faktore u vezi hidroelektrana na Morači i provjeriti isplativost izgradnje objekata i proizvodnje energije“, rekla je Sekulić u Skupštini.
Ona je, odgovarajući na pitanje poslanika Demokratskog fronta (DF), Branka Radulovića, kazala da se trenutno ne razmatra realizacija tog projekta, ne vode razgovori, niti bilo ko radi na novoj projektnoj doklumentaciji.
„Vjerujem da se, ukoliko se bude razgovaralo o Morači, moraju uzeti u obzir svi aspekti od Manastira, preko životne sredine, do troškova izmještanja puteva, eksproprijacije i izgradnje elekrtoenergetske mreže“, kazala je Sekulić.
Ona je dodalda da je zvaničan stav Vlade i Ministarstva ekonomije da je valorizacija hidroenergetskog potencijala veoma kompleksno pitanje i da svaki projekat izgradnje hidroelektrana mora biti sagledan sa aspekta ekonomije, energetike i životne sredine.
„Moje mišljenje je da je dokumentacija u vezi gradnje hidroelektrana na Morači stara i da sada ne može da se koristi. Bilo kakvo donošenje odluke o gradnji hidroelektrana mora biti bazirano na dokumentaciji, koja će sagledati sve aspekte izgradnje tog sistema“, saopštila je Sekulić.
Ona je navela i da je u regionalnoj studiji, rađenoj kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir, ocijenjeno da je gradnja hidroelektrana na Morači projekat sa ozbiljnim ograničenjima, što znači da ga je moguće realizovati, ali uz visok nivo opreza i sprovođenje niza mjera koje bi otklonile moguće uticaje na životnu sredinu.
Sekulić je dodala i da je u pripremi tehnička dokumentacija za realizaciju projekta gradnje hidroelektrane Komarnica, dok Elektroprivreda radi projektnu dokumentaciju za hidroelektranu Kruševo.
Ona je, na pitanje Radulovića u vezi eksploatacije rude crvenog boksita, odgovorila da je njegova ukupna proizvodnja od 2016. do prošle godine iznosila 2,03 hiljade tona, kao i da je ona izvezena.
Sekulić je podsjetila da je koncesioni ugovor između predstavnika Vlade i konzorcijuma koji čine Oniko Varšava, Uniprom i Uniprom metali potpisan 1. decembra 2015, a da je eksploatacija počela naredne godine, kada je koncesionar dobio dozvolu.
„Prema podacima koje Ministarstvo dobija od koncesionara, 2016. godine proizvedeno je 497,78 hiljada tona rude, čija je prodajna cijena bila 32,67 EUR po toni franko Luka Bar, a koncesiona naknada 632,57 hiljada EUR“, rekla je Sekulić.
Ona je navela da je 2017. godine ukupno proizvedeno 991,11 hiljada tona rude, čija je prodajna cijena iznosila je 22,87 EUR po toni franko skladište, dok je koncesiona naknada bila 1,33 miliona EUR.
Sekulić je dodala i da je prošle godine ukupno proizvedeno 538,97 hiljada tona rude, čija je prodajna cijena bila 24,73 EUR po toni franko skladište, a stalni dio koncesione naknade iznosio 303,9 hiljada EUR.
„Obračun promjenjivog dijela koncesione naknade je u toku“, rekla je Sekulić.
Poslanik DF-a Nebojša Medojević pitao je Sekulić da li je kao predsjednica Tenderske komisije i zašto prihvatila ponudu konzorcijuma, koji čine češka kompanija Philibert i crnogorska Villa Oliva, za kupovinu kontrolnog paketa akcija u Institutu “Simo Milošević”.
Sekulić je kazala da je sam tender definisao minimalne i kvalifikacione uslove koje su ponuđači morali da ispune kako bi ponuda bila prihvaćena.
„Ovo je peti tender i uslovi na njemu nijesu ni u jednoj mjeri bili manji nego uslovi zadati na prethodnim“, rekla je Sekulić.
Kvalifikacione uslovi su, kako je podsjetila, podrazumijevali da ponuđač u svom vlasništvu ima direktno ili indirektno najmanje 51 odsto vlasništva nad kapitalom i upravljačku kontrolu, zatim najmanje jedan medicinski rehabilitacioni centar koji pruža usluge fizikalne medicine rehabilitacije i reumatologije, ili najmanje tri hotela ili hotelski kompleks ukupnog kapaciteta ne manje od 600 soba minimalne kategorizacije četiri zvjezdice.
„Uslovi su bili i da je ponuđač u toku posljednje tri poslovne godine, odnosno 2015, 2016. i 2017. godine, ostvario ukupan prihod od najmanje 100 miliona EUR“, rekla je Sekulić.
Na prodaju je bilo ponuđeno 56,48 odsto akcijskog kapitala Instituta.
„Ponuda, odnosno ponuđeni investicioni program nije mogao biti niži od deset miliona, odnosno 25 miliona EUR“, rekla je Sekulić.
Ona je navela da je Tenderskoj komisiji dostavljena jedna ponuda, od češko-crnogorskog konzorcijuma, koja je ispunila sve uslove tražene tenderskom dokumentacijom.
„Komisija je prihvatila ponudu, predstavila je Savjetu za privatizaciju i dobila mandat da pristupi pregovorima, koji su u toku. To što je ponuda prihvaćena ne mora da znači da će ugovor biti potpisan, jer postoje elementi o kojima se mora razgovarati u toku pregovaračkog procesa“, objasnila je Sekulić.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
