Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Evropska Agencija za životnu sredinu objavila je da je Termoelektrana (TE) Pljevlja, sa iskorišćenim radnim satima u prošloj godini, prekršila međunarodnu obavezu ograničenja proizvodnje na 20 hiljada sati, saopštili su iz Green Homea.
Iz te nevladine organizacije (NVO) su kazali da je Agencija, na bazi izvještaja koji je podnijela Crna Gora, objavila da je TE u prošloj godini iskoristila 7,19 hiljada radnih sati.
„TE je u 2018. i 2019. godini potrošila nešto više od 13,8 hiljada radnih sati, pa je, sa ovih iskorišćenih 7,19 hiljada sati, i zvanično prekršila međunarodnu obavezu prema Energetskoj zajednici (EZ)“, navodi se u saopštenju.
TE se obavezala da će u periodu od 2018. godine do kraja 2023, proizvodnju ograničiti na 20 hiljada radnih sati, te nakon toga pristupiti procesu ekološke rekonstrukcije.
Iz Green Home-a su podsjetili da je Elektroprivreda (EPCG) u međuvremenu potpisala ugovor o ekološkoj rekonstrukciji TE Pljevlja, sa konzorcijumom kompanija DEC International – Bemax – BB Solar – Permonte, na čijem je čelu kineska firma Dongfang.
Takođe, kako su naveli, Sekretarijat EZ i njen direktor Janez Kopač su najavili da će najvjerovatnije pokrenuti prekršajnu proceduru protiv crnogorske Vlade zbog, kako se tada sumnjalo, iskorišćenih radnih sati TE Pljevlja sa zastarjelom tehnologijom.
„Crna Gora trenutno pregovara sa EZ u vezi sa dobijanjem novih radnih sati. Postavlja se pitanje da li Vlada zaista očekuje da će EZ dodijeliti nove radne sate Termoelektrani sve do završetka ekološke rekonstrukcije 2023. godine“, dodaje se u saopštenju.
U toj NVO smatraju da je neophodno da Vlada donese plan o daljem postupanju u slučaju TE Pljevlja i predvidi sve moguće scenarije, jer će potencijalne konsekvence, kako tvrde, trpjeti isključivo građani Crne Gore.
„Ekološkom rekonstrukcijom i toplifikacijom ne oslobađamo se zavisnosti od fosilnih goriva, već samo odlažemo sada već neminovnu energetsku tranziciju uz nastavak zagađenja životne sredine i zdravlja građana. U vezi sa time nephodan je konsenzus svih aktera kako bi obezbijedili pravednu energetsku tranziciju, očuvanje radnih mjesta u energetskom sektoru i sveobuhvatni prosperitet“, zaključuje se u saopštenju.
