Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora će u oktobru napraviti nevjerovatan civilizacijski iskorak programom Evropa sad 2, od kojeg će benefite imati 300 hiljada zaposlenih, saopštio je premijer Milojko Spajić.
On je danas na kontrolnom saslušanju na skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet, kazao da se program Evropa sad 2 sastoji iz tri najbitnije promjene, od kojih je prva povećanje minimalne zarade na 600 EUR za srednjoškolce i 800 EUR za visokoškolce.
„Koliko je to veliki rezultat možemo samo da razumijemo ako uporedimo sa zemljama članicama Evropske unije (EU), radi konteksta. Recimo, u Hrvatskoj je minimalna zarada oko 650 EUR, Češkoj 660 EUR, Slovačkoj 616 EUR, Mađarskoj 460 EUR, Rumuniji 418 EUR, Srbiji 404 EUR, Bosni i Hercegovini 388 EUR, Bugarskoj 370 EUR, Albaniji 340 EUR i Sjevernoj Makedoniji 328 EUR“, rekao je Spajić.
On je na saslušanju, kojem prisustvuje i ministar finansija, Novica Vuković na temu Upoznavanje sa dokumentima o načinima sprovođenja najavljenih ekonomskih reformi kroz program Evropa sad 2, naveo da to govori o nevjerovatnom civilizacijskom iskoraku koji će Crna Gora da napravi u oktobru, kada će građani moći dostojanstveno da žive.
„Crna Gora je na sredini inflacije ovih zemalja, što pokazuje našu istinsku brigu za standard naših građana“, dodao je Spajić.
On je naveo da će smanjenjem poreskog opterećenja na rad smanjiti rizik poslovanja u Crnoj Gori i omogućiti njihovim poslodavcima da imaju najkonkurentnije uslove u Evropi.
„To će biti najniže opterećenje na rad u Evropi i jako je konkurentno“, smatra Spajić.
On je naveo da je poruka skupštinske većine da žele puno zaposlenje što prije, visoke zarade za njihove građane, a u isto vrijeme žele jako nizak fiksni trošak za poslodavce, da im omogući da su što konkurentniji na brutalnom svjetskom tržištu i da su domaće kompanije spremne da se takmiče rame uz rame sa svjetskim.
„Ovo je podsticaj za privredu i privrednike da ulažu u investicije i da zaposle što više ljudi, kao i da se ne plaše fiksnih troškova“, rekao je Spajić.
On je naveo da se treća stvar, koja je jako bitna, odnosi se na fiskalnu održivost i konzervatizam.
„Imali smo za zadnje četiri godine budžete koji su u prosjeku imali fiskalni deficit niže od jedan odsto, kao i suficit tekućeg budžeta sve četiri godine, što je zlatno pravilo fiskalne održivosti, što će se i nastaviti“, dodao je Spajić.
On je naveo će zarade da rastu u prosjeku oko 25 odsto.
„Svi radnici će osjetiti povećanje, što će se rasporediti na 300 hiljada ljudi u ovoj državi, koji će imati benefite od ovog povećanja. Kao što je Evropa sad 1 bila neselektivna, tako i Evropa sad 2 nema odvajanja radnika u javnom i privatnom sektoru“, rekao je Spajić.
Penzioneri će, kako je kazao, dobiti značajno povećanje od 50-60 EUR od januara naredne godine, manje od godinu nakon velike reforme. Crna Gora se po tome ponaša kao članica EU.
“Za region smo dostigli visok nivo minimalnih zarada, a uskoro i prosječnih. Za 20 godina Crna Gora će biti u top pet najrazvijenih zemalja EU“, kazao je Spajić.
Poslanik Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar, kazao je da je Spajić potcijenio građane i da nije ispunio ništa od obećanog.
„Potcjenjujete građane, jer mislite da 100 puta ponovljena laž postaje istina“, poručio je Konatar.
On je podsjetio da je Spajić obećavao da će sve zarade u Crnoj Gori porasti 25 odsto, a prosječna penzija dostići 600 EUR.
„Sada to više ne spominjete. Govorili ste od sedmočasovnom radnom vremenu, ni od toga nema ništa“, rekao je Konatar i dodao da su srazmjerni penzioneri, kojima je obećana minimalna penzija od 450 EUR od naredne godine, prevareni.
On je podsjetio da je ranije predlagao da se usvoji novi zakon kojim bi se definisalo da srazmjerne penzije ne mogu biti niže od minimalne u Crnoj Gori, ali da je taj predlog odbijen, zbog čega sumnja u namjeru Vlade da ih zaista poveća od 1. januara.
Konatar je kazao i da će javni dug, prema onome što je navedeno u Nacrtu fiskalne strategije, porasti 25 odsto, uprkos suprotnim tvrdnjama.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Mihajlo Anđušić, kazao je da ni Fiskalna strategija ni program Evropa sad 2 nijesu postojali ni bili razrađeni, već su prekrojeni pred onu pres konferenciju iza koje je ostalo puno pitanja.
„Saglasan sam da u jednom dijelu na inflaciju utiče spoljni faktor. Ali premijer je rekao da je inflacija slična kao u zemljama okruženja, što je netačno“, rekao je Anđušić.
On je naveo da je cijena ulja trenutno u Hrvatskoj 1,09 EUR i 1,15 EUR, a u Crnoj Gori 1,59 EUR, a ona varira do dva EUR.
„U centru Beča danas u trgovini cijene prehrambenih proizvoda niže su nego u Crnoj Gori. Efekti programa Evropa sad 1 i 2 su kroz inflaciju koja je najveća u regionu“, rekao je Anđušić.
On smatra da je tako krupno pitanje iziskivalo godinu ozbiljne pripreme.
„Koliko je danas u Crnoj Gori zaposlenih? Vi bazirate program da je za 300 hiljada građana uvećana plata. Podaci Monstata krajem maja kažu da je 257 hiljada zaposlenih“, kazao je Anđušić.
On je pitao zašto nije realizovano obećanje od povećanja zarade 25 odsto.
Spajić je objasnio da je postojeća legislativa dovoljna da se omogući povećanje srazmjernih panzija, zbog čega nije bilo potrebe da se usvaja poseban zakon kojim bi se definisalo to povećanje.
On tvrdi da je jedini razlog zbog kojeg srazmjerne penzije do sada nijesu povećane nedostatak podataka o tome koliko iznosi dio koji korisnici primaju iz drugih država.
Spajić je dodao da su ti podaci prikupljeni, odnosno da je njihovo prikupljanje pri kraju, te da će srazmjerne penzije biti povećane od januara.
„Nikada u kampanji nije pomenuto da će svima porasti zarade 25 odsto, već da je to u prosjeku rast zarada“, rekao je Spajić.
On je naveo da 130 hiljada ljudi prima od 450 do 600 EUR, te da će oni dobiti ogromne benefite od Evrope sad 2.
Spajić je kazao da je broj zaposlenih, prema podacima Poreske uprave, 282 hiljade, a 295 hiljada po podacima Monstata, dok u Vladi očekuju da će taj rast nakon programa biti na 300 hiljada zaposlenih.
„Što se tiče svih obećanja, do kraja će biti ispunjeni u onom roku koji je rečen“, dodao je Spajić.
Poslanica Demokratske Crne Gore, Zdenka Popović, kazala je da je na djelu svojevrsna politička manipulacija koja se sastoji od negiranja i minimiziranja programa Evropa sad 2 i Fiskalne strategije.
„Treća faza te političke manpulacije je odvraćanje pažnje, i očekujem da ćemo u nju ući do kraja godine“, navela je Popović.
Ona smatra da je program Evropa sad 2 realan i održiv, te da znači fiskalnu stabilnost, kao i da je to nastavak poreske reforme koja je počela primjenom programa Evropa sad 1.
Poslanik Bošnjačke stranke (BS), Mirsad Nurković, pitao je koliki će uticaj na budžet imati povećanjem minimalne zarade, a koliki na preduzeća.
„Gdje ćete u budžetu nadomjestiti taj veći iznos koji ste u obavezi da isplatite? Takođe, kakav će biti obračun penzija“, pitao je Nurković.
Spajić je odgovorio da obračun penzija nema veze sa nivoom doprinosa, kao i da neće imati problema u isplati penzija nego će se one uvećati.
„Ne uvodimo jednokratne mjere, već će svakog mjeseca svaki penzioner imati značajno povećanje penzija“, dodao je Spajić.
On je objasnio da je najveći broj građana bio oštećen kada su zarade u javnom sektoru rasle.
„Ovim programom ta razlika se smanjuje. Država će kao poslodavac imati uštedu. Međutim, imaćemo smanjenje prihoda 180 miliona EUR, ali napravili smo kontra mjere u iznosu od 230 miliona EUR“, naveo je Spajić.
Poslanik Socijaldemokrata, Boris Mugoša, smatra da je starategija Pokreta Evropa sad i Milojka Spajića marketinški dobro odrađena, te da je na osnovu nje dobijena podrška na izborima.
„To je legitimno, ali nije legitimno to što su se dobro poigrali sa očekivanjima građana“, rekao je Mugoša.
On je objasnio da građanima niko nije povećao zaradu, već je od bruto iznosa veći dio dao za neto platu.
„To nije povećanje, to je klasična manipulacija. Zbog toga su cijene značajno porasle, a građani izgubili na kupovnoj moći“, saopštio je Mugoša.
On je naveo da je u pitanju klasična manipulacija, koja je marketinški dobro upakovana i na koju se „upecalo“ dosta građana.
„Ali samo jednom i nikad više“, poručio je Mugoša.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
