Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Program Evropa sad veze nema sa rebalansom budžeta, koji je uslovljen pumpanjem rashodne strane, ocijenjeno je iz Pokreta Evropa sad.
Iz tog Pokreta su rekli da se u posljednjih nekoliko mjeseci od političkih subjekata i članova 43. Vlade čuo veliki broj neosnovanih optužbi na račun programa Evropa sad, koji se već deveti mjesec uspješno sprovodi na dobrobit zaposlenih, poslodavaca i države.
„Usvajanjem predloga rebalansa i iznošenjem neistina kako je implementacija Programa glavni razlog za korekciju budžetskih planova, ovim putem želimo javnost da informišemo šta sve ima veze sa Programom Evropa sad, a šta ne“, navodi se u saopštenju Pokreta Evropa sad.
Prihodi za osam mjeseci su iznad plana za preko 130 miliona EUR, prema podacima Uprave prihoda i carina. I pored toga Ministarstvo finansija je predložilo, a Vlada usvojila rebalans budžeta, kojim su planirani ukupni prihodi budžeta na nivou od tri miliona EUR ispod prvobitnog plana.
„Dakle, plan je da u narednim mjesecima prihodi budu značajno niži čak i u odnosu na 2018. godinu, uprkos velikom ekonomskom rastu u avgustu, koje će se odraziti na naplatu u septembru i oktobru“, dodaje se u saopštenju.
Kako je Evropa sad reforma koja se tiče isključivo prihodne strane, a prihodi su u odnosu na prošlu godinu veći preko 130 miliona EUR, jasno je da, kako se precizira, Evropa sad veze nema sa rebalansom budžeta, koji je uslovljen pumpanjem rashodne strane.
Prihodi su preko 130 miliona EUR iznad plana, iako je smanjeno poresko opterećenje rada za preko 50 odsto i akcize 50 odsto. Tome u prilog govori i činjenica da je Evropa sad, kako su rekli, podstakla ekonomsku aktivnost, a samim tim i povećala naplatu indirektnih poreza.
”Ministar finansija se poziva na zakone koji utiču na prihodnu stranu. Ti zakoni su spremni, a neki su čak u skupštinskoj proceduri bili kada je izabrana 43. Vlada. Međutim, ni nova Vlada ni poslanici nijesu žurili sa usvajanjima, iako bi dodatno ojačali prihodnu stranu, koja je već na rekordno visokom nivou. Sve što je urađeno u resoru finansija na prihodnoj strani je bilo preuzeto od prethodne Vlade, a to je: smanjenja akciza na gorivo i smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice”, rekli su iz Pokreta Evropa sad.
Sa druge strane, pomoć pri smanjenju prihoda budžeta mu je stigla i od bivših kolega poslanika, koji su izmjenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, samo Glavnom gradu dodijelili dodatnih 20 miliona EUR i to u izbornoj godini.
“Deficit budžeta za sedam mjeseci ove godine, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, je na rekordno niskom nivou od 57 miliona EUR ili jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Izvjesno je da će deficit biti i ispod 0,5 odsto BDP-a, jer će, prema podacima UPC, prihodi u avgustu biti preko 200 miliona EUR”, navodi se u saopštenju.
Nastavak dobre naplate slijedi u septembru. Zato se sada, kako su rekli, postavlja pitanje kako i zašto se sa pozitivne nule u septembru planira, za samo tri mjeseca, podizanje deficita na čak 438 miliona EUR ili čak osam odsto BDP-a.
Iz Pokreta Evropa sad su objasnili da kada su planirali budžet nije bilo ni naznaka da će doći do geopolitičkih previranja i rata u Ukrajini.
“Podržavamo, naravno, svaku dodatnu pomoć za penzionere i socijalno ugrožene, ali moramo građanima da objasnimo i ovo (jer neustavna Vlada to zna, ali prećutkuje) – nove obaveze nijesu rezultat sprovođenja programa Evropa sad”, dodaje se u saopštenju.
Ono što je vrlo zanimljivo pomenuti je da rebalansom nije uzeta nijedna ušteda napravljena u periodu januar-avgust, već je samo na planiranu potrošnju dodata nova potrošnja.
“Dodatne obaveze koje nemaju nikakve veze sa Programom Evropa sad se odnose na povećanje rashoda za zdravstvo od 38,6 miliona EUR koje je rezultat decenijski nagomilanog duga i rada svih prethodnih direktora Fonda za zdravstveno osiguranje, kao i na povećanje izdataka za PIO od 36 miliona EUR koje je rezultat najavljenog jednokratnog davanja i rezultat povećanja minimalne penzije na većem nivou od prethodno usvojenog u decembru”, rekli su iz Pokreta Evropa sad.
Dodatne obaveze se, kako su kazali, odnose i na povećanje izdataka od skoro 30 miliona EUR za bruto zarade, što je rezultat nesistemskog Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, koji su usvojili poslanici, iako je zakonom bila iskazana dobra namjera.
Povećani su izdaci od 25 miliona EUR za kupovinu hartija od vrijednosti za bespotrebno ubrizgavanje para u Elektroprivredu (EPCG), a povećanje se takođe odnosi na naknade za majke sa troje i više djece, kao i na radnike iz rudarsko metalskog sektora u ukupnom iznosu od oko 13 miliona EUR.
”Ostalo povećanje ukupnih izdataka od preko 50 miliona EUR rezultat je povećanja kod velikog broja potrošačkih jedinica za nepotrebne i neproduktivne troškove, koje smo mi uspjeli da smanjimo u prošloj godini za preko 200 miliona EUR. Potrebno je napomenuti da je rebalansom i potrošačka jedinica Služba Predsjednika Crne Gore dobila povećanje od preko 500 hiljada EUR”, navodi se u saopštenju.
Uzimajući sve to u obzir, jasno je da, kako su kazali, nijedna nova obaveza od navedenih nema veze sa programom Evropa sad, iako to uporno pojedini ministri pokušavaju predstaviti javnosti.
”Evropa sad je povećala životni standard građana, rasteretila preduzeća visokih troškova za poreze i doprinose na zarade i doprinijela rekordnoj naplati prihoda budžeta. Dakle, od Evrope sad profitirali su i zaposleni i poslodavci i država”, zaključuje se u saopštenju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
