Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska ekonomija na početku ove godine bilježi povoljnu dinamiku ekonomske aktivnosti, dok je ekonomski rast u skladu sa očekivanjima Ministarstva finansija, saopštio je resorni ministar Novica Vuković.
„Realni ekonomski rast u prvom kvartalu iznosio je 2,5 odsto, što je iznad rasta u EU i eurozoni“, rekao je Novica Vuković na konsultativnom saslušanju na temu Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i uticaj na finansijsku održivost na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet.
On je, poređenja radi, kazao da je ekonomija EU na godišnjem nivou porasla 1,6 odsto.
„To je u skladu sa očekivanjima Ministarstva finansija, budući da globalne i evropske ekonomije usporavaju, pa je Međunarodni monetarni fond (MMF) u posljednjem izvještaju korigovao rast za brojne države. Globalne ekonomske neizvjesnosti se moraju odraziti i na Crnu Goru imajući u vidu snažnu trgovinsku i investicionu povezanost sa EU i državama regiona“, objasnio je Novica Vuković.
Ako se posmatra struktura rasta, najveći skok bilježe investicije i privatna potrošnja, što pokazuje, kako je ocijenio, da su ekonomske osnove i dalje stabilne i snažne, odnosno da postoji makroekonomska stabilnost.
„Sve tekuće obaveze se finansiraju iz tekućih prihoda. Održivi rast obezbjeđuje se kroz kombinaciju fiskalnih reformi, smanjenje sive ekonomije i rast prihoda budžeta“, dodao je Novica Vuković.
On je kazao da je u turizmu u prva četiri mjeseca ostvaren rast dolazaka od 3,4 odsto.
„Tržište rada je izrazito dinamično. Stopa nezaposlenosti je prvi put jednocifrena i iznosi 9,91 odsto, što je najniži nivo od kada postoji evidencija Zavoda za zapošljavanje (ZZZ)“, naveo je Novica Vuković.
Prosječna neto zarada je, prema njegovim riječima, premašila hiljadu EUR i raste na nivou od 22 odsto.
„Neto priliv stranih direktinih investicija (SDI) bilježi rast od četiri odsto u prvom kvartalu. Bankarski sektor je stabilan, likvidan i visoko profitabilan“, naveo je Novica Vuković.
Inflacija je, kako je precizirao, značajno usporila u toku mandata rada ove Vlade, sa rekordnih 13 odsto u 2022. godini, na devet odsto 2023, dok je prošle godine iznosila 2,2 odsto.
Predsjednica Društva statističara i demografa (DSD), Gordana Radojević, kazala je da se na osnovu trendova može zaključiti da ekonomska kretanja nijesu baš povoljna.
„Društvo je došlo do toga da zavisi od stranaca ili onih koji bi da rade ovdje. Broj stranaca se povećavao zbog rata u Ukrajini, kada smo doživjeli bum. Kako se broj stranaca smanjivao, smanjivala se i ekonomska aktivnost. To je problem demografije“, objasnila je Radojević.
Ona je navela da ekonomska aktivnost usporava ne samo u prvom kvartalu, nego od drugog kvartala prošle godine.
„Svi vitalni sektori u ekonomiji bilježe pad, kao što su poljoprivreda, finansije i poslovanje sa nekretninama, dok rast postoji u određenim uslugama“, dodala je Radojević.
Ona je saopštila da su se kumulativno cijene u odnosu na 2019. godinu povećale 33 odsto, a u EU 22 odsto, a suočeni su sa istim globalnim faktorima, samo su oni imali rast cijena električne energije.
„Hrana i bezalkoholna pića poskupila su 50 odsto u odnosu na 2019. godinu, a u EU 33 odsto“, rekla je Radojević.
Izvršni direktor Fidelity consultinga, Miloš Vuković, podsjetio je da je Evropska komisija rekla da će rast BDP-a biti duplo manji nego što je projekcija Ministarstva finansija.
„Očekuje nas smanjenje poreskih rashoda, a već vidimo da se radi o ugovorima o djelu, ali to neće biti dovoljno. Crna Gora će u ovoj godini rasti sporije od svih država koje žele da se priključe EU“, rekao je Miloš Vuković.
On je kazao da, bez obzira što se ‘napumpala’ potrošnja kroz povećanje mandatornih troškova, na osnovu čega su građani uzeli ogromne kredite, Crna Gora ima najnižu stopu rasta.
„Kad ta potrošnja stane, mi možemo da govorimo da je Crna Gora u recesiji“, smatra Miloš Vuković.
On je naveo da će Crna Gora u narednoj godini, prema ocjeni Evropske komisije, imati najnižu stopu rasta.
„Prošle godine smo u prvom kvartalu imali stopu rasta 4,4 odsto, a godišnje tri odsto. Ove godine je rast u prvom kvartalu bio 2,5 odsto, pa možemo reći da će na godišnjem nivou biti ispod dva odsto“, rekao je Miloš Vuković.
On je naveo da je u svim dokumentima predviđen rast od 4,8 odsto.
„Mislim da ćete morati da mijenjate Fiskalnu stategiju i sve druge dokumente da bi ovu ocjenu efektuirali. Ekonomija će rasti od scenarija nižeg rasta iz Fiskalne strategije“, dodao je Miloš Vuković.
Prema njegovim riječima, došlo je do drastičnog usporavanja ekonomske aktivnosti.
Poslanik Pokreta Evropa sad (PES), Tonći Janović, kazao je da ima utisak da se fingira zabrinutost za ekonomsku situaciju u zemlji kako bi se prikupili jeftini politički poeni, ta da se nada da građani nijesu zaboravili kako su živjeli prije sprovođenja programa Evropa sad 1 i 2.
„Da li ste sazivali tematske sjednice kad se prosječna zarada za deset godina povećala 40 EUR, minimalna zarada iznosila 222 EUR, kada su penzioneri primali mizernih 145 EUR, a penzija im za deset godina povećala 17 EUR, kada je javni dug uvećan sa 1,4 milijarde u 2011. godine na 4,4 milijarde u 2020. godini? Niste, a mislim da ste trebali“, rekao je Janović.
On je dodao da država u to vrijeme nije mogla da takav „mizerni životni standard“ građana finansira iz tekućih prihoda, zbog čega se zaduživala. To, prema njegovim riječima, ne bi bilo problem da se novac koristio za izgradnju puteva, škola ili bolnica, već da bi se „krpile rupe“ u budžetu.
„Ni tada nije bilo razloga da se sazivaju tematske sjednice“, kazao je Janović.
On je podsjetio da je prethodna vlast poreskom reformom 2014. godine uvela takse na sim kartice, električna brojila i kablovske priključke, a fiskalnom strategijom iz 2017. godine povećala opštu stopu poreza na dodatu vrijednost (PDV) sa 17 odsto na 21 odsto i smanjenje zarada u javnom sektoru.
„Ova Vlada ni cent zaduženja nije usmjerila na tekuću potrošnju već na vraćanje starih dugova i realizaciju kapitalnih projekata, smanjenje javnog duga sa 110 odsto na oko 65 odsto, te rast ekonomije“, naveo je Janović i dodao da je kreditni rejting Crne Gore uvećan dva puta u vrijeme vlade premijera Milojka Spajića.
On smatra i da trgovinski lanci u Crnoj Gori nijesu imali razlog za povećanje cijena, osim gramzivosti za većim profitom, ali i da se sa tim problemom suočava cijeli region.
„Top pet najvećih trgovačkih lanaca u Crnoj Gori prošle godine je ostvarilo prihode od 1,1 milijardu EUR ili 8,5 odsto više, dok je ukupan promet bio 36,5 miliona ili 11,6 odsto više. Tako da oni nijesu oštećeni i o ovom problemu se mora razgovarati“, saopštio je Janović.
Poslanik, Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar, kazao je da je crnogorska fiskalna strategija temeljena na rastu od 4,8 odsto, dok projekcije ukazuju na rast od 2,3 odsto, što znači da bi to trebalo da bude upozorenje.
„Brojevi ne potvrđuju da se nikad nije živjelo kao sad“, rekao je Konatar i upozorio da deficit Fonda PIO trenutno iznosi 155 miliona EUR.
On smatra da ne bi trebalo „zabijati glavu u pijesak“ pred problemima, jer će oni doći na naplatu budućim generacijama.
„Moramo staviti prst na čelo, jer će nam posljedice loših odluka doći na naplatu, a onda niko ne može biti srećan“, naveo je Konatar i pozvao na izlazak iz političko-partijskih rovova i da se dođe do zajedničkih rješenja.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Nikola Milović, upozorio je da se krenulo od pogrešnih pretpostavki – da će ekonomski rast biti 4,8 odsto, a na kraju će on iznositi oko dva odsto.
„To pokazuje da crnogorska ekonomija usporava. Ne može se bolje živjeti, a raditi manje. Ta formula kada se primijeni rezultati su poražavajući“, poručio je Milović.
On je upozorio da se dodatno podgrijavaju očekivanja građana o nastavku rasta zarada, što se, kako je rekao, neće desiti.
„Postajemo statični, a postavlja se pitanje gdje je tu funkcija razvoja“, naveo je Milović.
On smatra da su crnogorskoj ekonomiji neophodni rezovi, koji će biti bolni, ali da se u suprotnom klizi ka povećanom zaduženju i nemogućnosti otplate kredita, što je scenario koji se može očekivati 2027. ili 2028. godine.
„Moramo vidjeti šta su stubovi naše ekonomije, moramo ih zaštititi i učvrstiti, te na tome bazirati naš budući razvoj“, poručio je Milović.
Na saslušanje je bio pozvan potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i ministar ekonomskog razvoja, Nik Đeljošaj, koji nije došao.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
