Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast indeksa i skroman prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Evropska komisija (EK) u najnovijem izvještaju ocijenila da je Crna Gora ostvarila određeni napredak i umjereno se pripremila za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je 0,6 odsto na 1.089,74 poena, a MONEX 0,5 odsto na 16.416,32 boda.
Promet je iznosio 75,47 hiljada EUR i bio je 5,6 puta veći od prošlosedmičnog.
EK je u izvještaju o Crnoj Gori za ovu godinu, navela da su snažan ekonomski rast i jednokratni prihodi podržali mali budžetski suficit u prošloj godini, ali da fiskalna ranjivost i dalje ostaje s obzirom na visoke potrebe za javnim finansiranjem, povišene kamatne stope i stalne pritiske na socijalnu potrošnju.
Iz EK je ocijenjeno da se situacija na tržištu rada poboljšala, ali strukturalni problemi i dalje postoje. Određeni napredak je, kako se ocjenjuje, postignut u poboljšanju poslovnog ambijenta i pripremi reforme državnih preduzeća.
U cilju unapređenja funkcionisanja tržišne privrede, Crna Gora bi trebalo posebno da usvoji i sprovede dodatne fiskalne mjere, koje bi pomogle u postizanju budžetskog deficita ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i koeficijenta javnog duga koji se približava 60 odsto BDP-a do 2026. godine.
U EK smatraju da su potrebni dalji napori da se diversifikuje uska proizvodna baza Crne Gore.
U narednoj godini Crna Gora bi trebalo da nastavi sa implementacijom digitalnih usluga za mikro, mala i srednja preduzeća i pruži prioritet razvoju i implementaciji interaktivne platforme e-uprave za transakcione elektronske usluge.
Ove sedmice ojačala je akcija Plantaža 14,3 odsto na 20 centi, Poslovno-logističkog centra (PLC) Morača 2,3 odsto na 4,5 EUR i Crnogorskog Telekoma 1,9 odsto na 2,14 EUR.
Ta telekomunikaciona kompanije je ove sedmice saopštila da tokom devet mjeseci ove godine bilježe rast prihoda i operativne dobiti u odnosu na isti prošlogodišnji period.
Rast korisničke baze je najizraženiji na optičkoj mreži, u mobilnoj telefoniji, uz odlične rezultate i u TV i segmentu širokopojasnih priključaka.
Takođe, finansijske rezultate poslovanja Telekoma za devet mjeseci karakterišu stabilni trendovi, uz pozitivna kretanja u maloprodajnom i veleprodajnom segmentu, što je rezultiralo rastom prihoda od sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Ove sedmice gubili su Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) 5,4 odsto na 1,39 EUR i Elektroprivreda (EPCG) 0,7 odsto na 5,46 EUR.
Nepromijenjenu cijenu akcije zadržali su Veleprodaja 25 EUR, TP Vinopromet Herceg Novi 10,4 EUR, Hipotekarna banka 6,85 EUR, Ulcinjska rivijera 5,8 EUR, HTP Mimoza 1,8 EUR i Luka Bar 25,1 cent.
Sedmicu je obilježila i vijest da je Crna Gora u prvih devet mjeseci ostvarila suficit od 85 miliona EUR odnosno na nivou 1,2 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
“To je u poređenju sa planom, koji predviđa ostvarenje deficita od 31,6 miliona EUR, za 116,6 miliona EUR bolji budžetski bilans od plana”, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
U prvih devet mjeseci, prihodi budžeta naplaćeni su u iznosu od 2,07 milijardi EUR, što je u odnosu na isti prošlogodišnji period više čak 169,9 miliona EUR ili 8,9 odsto.
Kapitalni budžet realizovan je u iznosu od 110,91 miliona EUR, što predstavlja 98,7 odsto plana za ovaj period.
Ove sedmice je i premijer Milojko Spajić, odgovarajući na pitanja poslanika u okviru Premijerskog sata u Skupštini, kazao da će reforme Vlade isključivo uticati na povećanje penzija i dodao da se za četiri godine crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) duplirao, a dug ostao isti.
On je kazao da je na kraju 2020. godine, kada je postao ministar finansija, bruto dug iznosio 4,5 milijardi EUR koliko i sada iznosi.
„Neto dug je bio 3,8 milijardi EUR, koliko iznosi i sada. To potpuno obesmišljava svu priču o zaduživanju i pokazuje da su to bile potpune besmislice“, rekao je Spajić.
Spajić je naveo i da je BDP porastao sa oko četiri milijarde EUR na 7,2 milijarde EUR, a da će uskori iznositi i 7,8 milijardi EUR.
On je takođe, na konferenciji za novinare nakon sjednice Vlade, kazao da program Evropa sad 2 nije kraj svih ekonomskih mjera koje će Vlada sprovoditi, već je tek početak, i dodao da građane čeka još dobrih vijesti.
„Evropa sad 2 je zamajac koji treba da pruži našoj ekonomiji i standardu građana i da pokaže pravac putanje Crne Gore u naredne tri godine. Tako da se ovdje ne zaustavljamo“, zaključio je Spajić.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
