Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nacrt nacionalne strategije cirkularne tranzicije do 2030. godine sa Akcionim planom od naredne do 2024. predstavljen je privrednicima u Privrednoj komori (PKCG) sa ciljem da se kroz participativni proces kreiraju mehanizmi za dugoročni oporavak i otpornost ekonomije Crne Gore.
Okrugli sto je organizovala Privredna komore, u saradnji sa Ministarstvom ekonomskog razvoja i turizma, u okviru javne rasprave na temu Razmatranje Nacrta nacionalne strategije cirkularne tranzicije do 2030. sa Akcionim planom 2023-2024. godine.
“Cilj je bio da se u konsultaciji sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, kroz otvoren participativni proces, kreiraju mehanizmi i adekvatan implementacioni alat za dugoročni oporavak i otpornost ekonomije Crne Gore”, navodi se u saopštenju.
Iz PKCG je saopšteno da, kroz prethodno identifikovane prioritetne sektore u Mapi puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji, Nacrt nacionalne strategije cirkularne tranzicije definiše jasnu viziju, strateške i operativne ciljeve do 2030. i stvara okvir za prevazilaženje postojećih i budućih ekonomskih izazova.
Direktorica Sektora za projekte u Privrednoj komori, Tanja Radusinović, kazala je da ta krovna asocijacija crnogorske privrede bila aktivno uključena tokom izrade Nacrta nacionalne strategije cirkularne tranzicije, te izrazila zadovoljstvo što se za jedan relativno kratak period dobio ovako kvalitetan dokument sa Akcionim planom.
“Kao osnov za izradu ove strategije poslužila je Mapa puta ka cirkularnoj ekonomiji koju je uradila PKCG, uz podršku Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori, a uz ekspertsku pomoć kompanija Circular Change i Deloitte”, rekla je Radusinović.
Prema njenim riječima, uloga i doprinos Privredne komore u daljim aktivnostima biće izuzetno značajni, posebno kroz edukaciju, kao i drugih vidova podizanja svijesti kod kompanija, šta je cirkulrna ekonomija, zašto je neophodna, te koji su to načini da se postignu zadati ciljevi.
Ona je takođe najavila formiranje hub-a cirkularne ekonomije u Privrednoj komori, prvo kao online platforme, a zatim i u fizičkom formatu.
Direktorica Direktorata za unapređenje konkurentnosti u Ministarstvu ekonomskog razvoja, Olivera Vukajlović, kazala je da je ideja bila da se, na bazi noga što je uradila Privredna komora u Mapi puta, nastavi sa dobrom praksom, te proizvede jedan dobar strateški dokument.
“Crna Gora će biti prva zemlja u okruženju koja ima ovakav dokument, sa usmjerenjem na cirkularnu tranziciju”, navela je Vukajlović, dodajući da će se naša zemlja pridružiti inicijativi Evropske komisije, kojom se potenciraju novi modeli ekonomskog rasta i razvoja.
Prema njenim riječima, imperativ je bio da se privredi stavi na raspolaganje jedan ovakav dokument, koji nije samo usmjeren na podsticanje konkurentnosti, već je od velikog značaja i za kreiranje održive budućnosti i promjene svijesti da se tradicionalni, linearni način poslovanja promijeni.
Ona je pozvala sve da daju predloge i sugestije, kako bi Nacrt strategije bio dodatno unaprijeđen.
Ekspertkinja na izradi Mape puta ka cirkularnoj ekonomiji, Ladeja Godina Košir, istakla je da je cilj kreiranja ovog dokumenta da se napravi nešto će, prije svega, biti upotrebljivo u praksi, te da je od izuzetne važnosti da se adaptiramo na promjene i krize, kako ne bi potonuli, već opstali.
“Sve se mijenja na način da se u fokus stavlja cirkularna ekonomija koja predstavlja sistem, koji prema dizajnu i namjeni, propagira da se proizvodi, komponente i materijali drže u svakom trenutku u najvišem stepenu korisnosti i vrijednosti, praveći razliku između tehničkog i biološkog ciklusa”, dodala je Godina Košir.
Prema njenim riječima, na ovaj način se resursi zadržavaju u sistemu što je duže moguće, izvlačeći iz njih maksimalnu vrijednost dok su u upotrebi, a zatim oporavlja i transformiše proizvode i materijale u nove na kraju životnog vijeka. Dok je ekonomska osnova za prelazak na cirkularnu ekonomiju jaka, jer povećava otpornost lanaca vrijednosti i osigurava stabilnost snabdijevanja.
“Nacionalna strategija cirkularne tranzicije do 2030. će na taj način predstavljati i odgovor na brojne međunarodne obaveze koje su definisane UN Agendom održivog razvoja do 2030. godine, Zelenim sporazumom EU, obavezama u okviru pregovaračkog procesa Crne Gore sa Evropskom unijom (EU) i brojnim obavezama definisanim u različitim sektorskim strategijama”, precizirala je Godina Košir.
Ekspertkinja UNDP-a, Marija Tripunović, predstavila je Nacionalnu strategiju cirkularne tranzicije do 2030 sa AP 2023-2024, te istakla ključne odrednice i naredne aktivnosti.
Prema njenim riječima, ova strategija se dodatno oslanja na dva krovna razvojna dokumenta Crne Gore: Nacionalnu strategiju održivog razvoja do 2030. godine i Nacionalni program ekonomskih reformi za period 2022-2024. godina.
“Naime, Nacionalnim programom ekonomskih reformi za period 2022-2024. godina (PER), glavnim dokumentom ekonomske politike Crne Gore koji je Vlada donijela u februaru, definisan je strateški cilj Crne Gore za naredni period, a koji se odnosi na osmišljavanje i implementaciju digitalno zasnovanog, zelenijeg, snažnijeg i otpornijeg ekonomskog oporavka i rasta, kroz diverzifikaciju ekonomije”, navela je Tripunović.
Ona je rekla da su Programom definisani glavni ciljevi reformskog paketa koji se odnose na povećanje životnog standarda stanovništva, povećanje zaposlenosti, smanjenje sive ekonomije na tržištu rada i poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, a kao glavni pokretači ekonomskog rasta u narednom srednjoročnom periodu prepoznati su turistički sektor, energetika, poljoprivredna proizvodnja, prerađivačka industrija i inovativne djelatnosti zasnovane na ubrzanoj digitalizaciji i rastu IT sektora.
“Cilj i vizija cirkularne ekonomije u Crnoj Gori jeste da postane međunarodno konkurentna i osigurava kvalitet života svojim građankama i građanima, uspostavljajući progresivnu platformu rasta povoljnu za domaće tržište i preduzeća, bazirajući svoj razvoj na integrisanom, održivom, inkluzivnom i pametnom razvoju”, kazala je Tripunović.
Iz PKCG su rekli da su diskusijom učesnici svojim sugestijama dali doprinos unapređenju Nacrta teksta strategije.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
