Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Neznatan pad indeksa i promet od oko 77 hiljada obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je izglasano nepovjerenje Vladi Zdravka Krivokapića i evidentirane prve povećane zarade u okviru programa Evropa sad.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 pao je 0,4 odsto na 773,13 poena, a MONEX neznatno na 9.957,21 bod.
Promet, realizovan kroz 18 transakcija, iznosio je 77,1 hiljadu EUR i bio je 44 odsto manji od prošlosedmičnog.
Najveći udio u prometu, broju tranksakcija i količini prodatih akcija imao je Crnogorski Telekom, čija akcija je oslabila četiri odsto na 1,2 EUR.
Akcija Marine Bar je porasla devet odsto na 2,18 EUR, Jugopetrola 1,8 odsto na 11,2 EUR, a Željezničkog prevoza neznatno na 2,85 centi.
Luka Bar i Poslovno logistički centar (PLC) Morača gubili su neznatno na 27,1 cent odnosno 3,5 EUR.
Cijene dionica Lutrije Crne Gore, Port of Adria i kompanije Održavanje željezničkh voznih sredstava ostale su nepromijenjene na 1,39 EUR, 11,5 centi i 1,9 centi.
Ministar ekonomskog razvoja, Jakov Milatović, kazao je da su najveća satisfakcija njegovog dosadašnjeg rada zadovoljni građani.
On je na Twitteru okačio neke od reakcija građana na prve primljene plate po program Evropa sad.
Mllatović je na drugoj sjednici Koordinacionog tijela za praćenje tog programa saopštio da se implementacija seta novih zakonskih rješenja odvija vrlo uspješno i planiranom dinamikom.
Građani mogu uputiti prijave preko broja 080 555 555, svakog dana od sedam do 20 sati.
Vršiteljka dužnosti direktorice Uprave za inspekcijske poslove (UIP), Ana Vujošević, kazala je da će kontrole isplate minimalnih zarada od 450 EUR preko tekućeg računa početi nakon 10. februara.
Ona je u Jutarnjem programu TVCG navela da je UIP-u do sada stiglo 60 prijava i pitanja građana.
Do sredine sedmice je oko 22 hiljade ljudi primilo zaradu po programu Evropa sad.
Program Evropa sad komentarisao je i crnogorski predsjednik, Milo Đukanović, koji je rekao da je insistiranje na implementaciji te reforme, kroz usvajanje budžeta i seta pratećih poreskih i zakona iz oblasti socijalne politike, veoma otežalo poziciju svake buduće vlade, jer joj je, na neki način, vezalo okove.
„Plašim se da se time, na neki način vezao okov oko nogu budućoj vladi, jer će biti veoma delikatno i politički i socijalno, a posebno ekonomski i finansijski, baviti se onim što je projektovala aktuelna Vlada, možda baš i namjerno, znajući da neće nositi odgovornost za implementaciju tog programa”, rekao je Đukanović u intervjuu agenciji Mina-business.
On je dodao da se plaši da će program Evropa sad biti možda i najkrupniji izazov u funkcionisanju nove vlade, kako god se ona zvala.
Na to je reagovao ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić, ocijenivši da manjinska vlada neće i ne zna da sprovede program Evropa sad i nastavi reforme.
“Saldo je nula. Predsjednik i njegovi trojanski konji žele urušavanje Evropa Sad da bi lakše kontrolisali narod, koji je primoran da uzme novac pred izbore”, napisao je Spajić na Twitteru.
Poslanici crnogorskog parlamenta u petak su izglasali nepovjerenje Vladi premijera Zdravka Krivokapića.
U glasanju su učestovala 54 poslanika. Za nepovjerenje Vladi glasala su 43 poslanika opozicije i koalicije Crno na bijelo, a protiv je bilo 11 poslanika.
Prije glasanja plenarnu salu napustili su poslanici Demokratskog fronta (DF), Pokreta za promjene (PzP) i Socijalističke narodne partije (SNP).
To je prvi put da crnogorskoj vladi bude izglasano nepovjerenje u parlamentu.
Ove sedmice počele su i prve isplate po osnovu Zakona o finansijskoj podršci bivšim radnicima iz rudarsko-metalskog sektora počinju, koji je Ministarstvo ekonomskog razvoja predložilo, a Skupština usvojila krajem decembra.
Tim Zakonom se za više od 1,2 hiljade bivših radnika, ili njihovih nasljednika, omogućava finansijska naknada od 12 hiljada EUR.
Bivši radnici KAP-a, Metalca, Rudnika boksita, Rudnika mrkog uglja, Prerade, Kovačnice i FEP-a imaju pravo na isplatu otpremnina po tom Zakonu.
Ove sedmice je saopšteno i da je deficit budžeta u prošloj godini iznosio 101,6 miliona EUR i bio je 42,1 odsto manji od plana, dok su ostvareni rekordni prihodi.
Prošlogodišnji deficit budžeta bio je manji i u odnosu na 2019. godinu i to 41,7 miliona EUR ili 29 odsto.
Kada se isključe troškovi kamata, u prošloj godini je zabilježen primarni suficit u iznosu od 12,5 miliona EUR.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
