Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast potrošnje može se stimulisati jedino snaženjem ekonomije, što je dugoročan proces, zbog čega bi država trebalo da nađe način i pomogne privredi, saopštio je izvršni direktor Montenegro biznis alijanse (MBA), Milan Dragić.
“Privredi u narednom periodu, prije svega, treba značajan finansijski stimulans iz domaćih i stranih izvora, i to u kontinuitetu. Jasno je da našu, kao i svjetsku ekonomiju, očekuju brojni izazovi na putu oporavka, koji neće biti brz, ni jednostavan”, rekao je Dragić Pobjedi.
On je dodao da je smanjena potrošnja jedan od značajnih problema, jer od toga zavisi dinamika oporavka ekonomije.
“Činjenica je da su svi sektori pogođeni zbog pandemije koja je negativno uticala na svjetsku ekonomiju, tako da će i ta okolnost uticati na ekonomsko stanje nacionalnih ekonomija. Sigurno je da će ukupna potrošnja biti značajno niža, što će svakako negativno uticati na ekonomska kretanja u narednom periodu”, saopštio je Dragić.
On smatra da stanje otežava to što je turizam, kao jedan od prioritetnih sektora ekonomije, u velikim problemima zbog koronavirusa. Povoljna okolnost je što se on u slučaju prestanka pandemije ili značajnog smanjivanja, može relativno brže oporaviti.
“Generalno, rast ili dalji pad potrošnje zavisiće od stanja u svim sektorima. Ako pandemija potraje i problemi će biti veći”, kazao je Dragić i poručio da je zbog svega teško odgovorno davati egzaktnije prognoze u ovoj situaciji.
Generalni sekretar Udruženja banaka, Bratislav Pejaković, rekao je da zabrinutost globalno raste.
“Pandemija je globalni problem. Države su kao odgovor crpile svoje finansije i povećavale javni dug, zbog čega sada i nastaje zabrinutost, jer je gotovo izvjesno da oporavak neće biti tako brz. Međutim, možemo očekivati značajno oživljavanje svih privrednih aktivnosti, ukoliko se proizvede vakcina i tokom prvog kvartala naredne godine splasne negativni uticaj pandemije”, naveo je Pejaković.
On je podsjetio da je više puta naglašena uloga banaka i konkretna reakcija sistema u toj situaciji.
“Kroz prvi i drugi moratorijum značajno se podržala potrošnja, time i ekonomija i prihodi budžeta, a sada je moguće restrukturirati obaveze kod banaka, za što je Centralna banka donijela adekvatna akta”, kazao je Pejaković.
Kada je riječ o firmama, on je dodao da u skladu sa restrukturiranjem treba da se rade značajne izmjene strukture duga, strategije, poslovanja i organizacione strukture, poveća efikasnost i adaptira na nove tržišne uslove.
“Međutim, restrukturiranje mora obuhvatiti mnogo više od restrukturiranja dugovanja i strukture kapitala, jer ti koraci sami za sebe ne donose ništa više od privremenog olakšanja. Ne rješavaju suštinske probleme poslovanja, eksternog uticaja pandemije, poremećaja na tržištu, interne neefikasnosti, što su moguće zbirno dovele do finansijskog problema”, objasnio je Pejaković.
On smatra da bi država, pored smanjenja troškova, morala da se pripremi za nove investicije.
“Preporučljiv pristup za državu bio bi da se, pored smanjenja troškova, priprema za nove razvojne investicije – infrastrukturne poslove nalaženjem kvalitetnih izvora sredstava, partnera i investitora. U ekonomijama napredak zavisi od bogatstva u opticaju. Ukoliko se njegovo kruženje zaustavi, ono gubi vrijednost i ekonomija ulazi u recesiju”, saopštio je Pejaković.
Ekonomski analitičar i profesor na Fakultetu za menadžment, Vasilije Kostić, kazao je da će se uzdržati od prognoza iz više razloga.
“Covid kriza je redukovala ekonomsku aktivnost, smanjila prihode građana i preduzeća, zbog čega su oni redefinisali strukturu potrošnje, okrenuli se primarnoj. Izvjesno je da će ukupan pad potrošnje biti značajan, i kod domaćinstava, ali i preduzeća. Kada je državno trošenje u pitanju tu je situacija manje izvjesna. Država bi morala da pomaže privredu i građane kako bi dubinu pada učinila što manjom i ublažila opšti pad tražnje”, objasnio je Kostić.
On je rekao da je smanjenje potrošnje samo jedan od problema, odnosno jedan elemenat makroekonomske jednačine, ali veoma značajan, jer je naš ekonomski rast oslonjen na potrošnju.
“U ovom momentu je najveći problem uslovljen Covidom pad opšteg nivoa tražnje koji indukuje smanjenu ekonomsku aktivnost globalno pa su stoga i prilike za lokalni oporavak usložnjene. Pogotovu ako ste suočeni sa ograničenim fiskalnim mogućnostima kao što smo mi”, naveo je Kostić.
