Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora bi, ukoliko se analizira struktura prihoda budžeta, već nakon turističke sezone mogla imati problema sa javnim finansijama, ocijenio je ekonomski analitičar Mirza Mulešković.
On je, posmatrajući strukturu prihoda, kazao da su oni zapravo proizvod jednokratnih donacija i pomoći od EU, u iznosu od 27 miliona, prihoda od ekonomskog državljanstva – 34 miliona i prekida hedžinga – 60 miliona, te nedovoljne iskorišćenosti kapitalnog budžeta.
„Jasno je, ukoliko bismo sve to sabrali, da nemamo suficit, već deficit od najmanje 20 miliona EUR, a možda i više“, rekao je Mulešković Pobjedi i dodao da to jasno govori u kakvom su stanju naše finansije.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović u petak je saopštio da je, prema preliminarnim podacima, u prvih sedam mjeseci ostvaren prihod od 1,4 milijarde EUR, a samo u julu 207,2 miliona EUR.
On se pohvalio i izvršenjem kapitalnog budžeta koje je tokom jula poraslo za 12,3 miliona, navodeći da to predstavlja 61 odsto plana. U prvih pola godine je ostvaren suficit od 169 miliona EUR, a državni dug je posljednjeg dana juna iznosio bruto 62,42 odsto BDP-a, odnosno neto 58,19 odsto BDP-a.
Mulešković smatra da je Vlada okrenuta potrošnoj strani budžeta, dok je rashodna, takva kakva je, neodrživa sa postojećim prihodima.
„Pitanje je šta će biti sljedeće godine kada ne bude ovih jednokratnih pomoći i donacija. Nadam se da ćemo početi da trošimo kapitalni budžet, jer bez njegove realizacije ne možemo očekivati dalji razvoj crnogorske ekonomije“, saopštio je Mulešković.
On je naveo da se u posljednje vrijeme često iznose spektakularni rezultati, kao što je i nedavno objavljena informacija da Crna Gora ima najveću prosječnu zaradu u regionu. To je, prema riječima Mulešković, tačno, ali nije novina, jer je takva situacija godinama.
„Ove godine smo imali bolju naplatu prihoda, ali ne zbog mjera i politika koje je sprovodila Vlada, već je riječ o dominantno eksternim faktorima. Možemo da vidimo da je najveći prihod od naplate PDV-a što je direktno izazvano uticajem inflacije. Takođe, u Crnoj Gori zbog dešavanja na međunarodnom planu živi i boravi preko 100 hiljada stranaca, pa se onda zapitamo da li je ovo održiva politika ili je samo riječ o predstavljanju rezultata trenutnih faktora koji su pozitivno uticali na javne finansije“, kazao je Mulešković.
On smatra da je zabrinjavajuće što Vlada ne vodi dugoročnu politiku upravljanja javnim finansijama.
„Da to radi, vjerovatno bi se sada već razmišljalo o servisiranju starih dugova koji stižu na naplatu 2025. godine, jer sa ovakvom potrošnjom i stanjem, mislim da će nam biti potrebno dodatno zaduživanje“, rekao je Mulešković i dodao da je neophodno kreiranje srednjeročne i dugoročne ekonomske politike upravljanja javnih finansijama.
I iz Pokreta Evropa sad kritički su gledali na predstavljanje rezultata rada Ministarstva finansija za prvih pola godine. Prema riječima Branka Krvavca, ne može se smatrati uspjehom to što u jeku turističke sezone u trezoru ima 137 miliona EUR, posebno imajući u vidu da je u istom periodu prošle godine bilo 400 miliona.
„Taj podatak bi donosioce odluka prije trebalo da zabrine, imajući u vidu da je rezultat ostvaren prevashodno usljed priliva jednokratnih prihoda koji nijesu rezultat strateških odluka ove Vlade“, rekao je Krvavac.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
