Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Kineska Exim banka može bez prethodne najave da traži punu otplatu kredita od oko 688 miliona EUR ako Crna Gora bude kasnila sa otplatom bilo kojeg drugog zajma prema nekoj banci ili povjeriocu, saopštila je ekonomska analitičarka Mila Kasalica.
Radi se o kreditu koji je država Crna Gora prije nekoliko godina uzela za gradnju autoputa Bar – Boljare, piše Dan.
Kasalica je analizirala ugovor o kreditu sa kineskom bankom i detektovala ključne rizične pozicije.
“Član 7.1 ugovora definiše šest potencijalnih situacija, koje mogu povući za posledicu implementaciju norme ubrzane naplate. Tačke 1, 2, 3 i 5 odnose se na obaveze zajmoprimca, koje su uobičajena ugovorna zahtjevnost. Tačke 4 i 6 predstavljaju rizike, koji se dnevno moraju pratiti”, rekla je Kasalica.
Citirane ugovorne odredbe, kojima se definiše ugovorni uslov da ako se ne ispuni obaveza prema bilo kojem drugom povjeriocu to treba da predstavlja eventualni razlog da se zahtijeva puni povraćaj preferencijalnog zajma, kako tvrdi Kasalica dugoročna su obaveza poreskih obveznika Crne Gore.
“Iako, na nivou ugovorne norme, citirane odredbe formiraju značajni rizik u realizaciji odredbi preferencijalnog zajma, mogu se konstruktivno prihvatiti kao mjera opreznosti u planiranju i izvršenju ukupnih javnih tokova novca. Stoga, ne moraju biti odredbe paničnosti, ipak, moraju biti razmatrane kao odredbe visoke pažnje i maksimalnog promišljenog pristupa prema kontroli izgradnje autoputa”, objasnila je Kasalica u analizi.
Ona je navela da ugovorom o preferencijalnom zajmu arbitraža nije definisana nigdje u Evropi, ni u Americi, već je vezana za kinesku arbitražnu komisiju.
“To je samim tim visoko osjetljiva situacija za nas na dugi rok. Želim, ipak, da vjerujem da nećemo doći u tu situaciju”, kazala je Kasalica.
Ona je rekla da je to rizik koji se mora dnevno pratiti.
Kasalica je saopštila da skraćeni pregled ugovornih odredbi iz Ugovora o preferencijalnom zajmu za izgradnju autoputa reprezentuju rizične pozicije za poreske obveznike Crne Gore na dugi rok, zbog kojih javni tokovi novca mogu doći u dugoročno problematičnu situaciju.
“Zato prezentovane ugovorne norme zahtijevaju implementaciju standarda kontrole, koji će van svake sumnje obezbijediti održivu i sistemsku, pravno i ekonomski i građevinski, neospornu bazu podataka, koji ne smiju biti predmetom tajnovitosti javne administracije prema građanima Crne Gore”, zaključila je Kasalica.
