Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora ima potencijal da bude konkurentna na globalnom tržištu kada je u pitanju IT sektor, a Vladine mjere podrške imaju za cilj da on postane nova jaka privredna grana, izvozno orjentisan, ocijenila je ministarka nauke, Sanja Damjanović.
Ona je na panelu pod nazivom IT otvara nove razvojne mogućnosti, održanom u Privrednoj komori (PKCG), kazala da je cilj Vlade snažno jačanje inovativne privrede za šta su ključni IT sektor i digitalizacija.
„Ne smijemo više da čekamo, jer smo svi svjesni dinamičnog razvoja i promjena, usljed primjena novih tehnologija i potreba naših generacija, gdje Crna Gora ne smije da ostane po strani“, kazala je Damjanović na panelu koji su organizovali PKCG, Asocijacija menadžera Crne Gore i njihovi odbori za ICT i digitalnu transformaciju.
Damjanović je navela da je u trećem paketu mjera ključan finansijski paket od 30 miliona EUR, za period od ove do 2024. godine, u direktnom partnerstvu Vlade, domaćeg sektora i učešća stranih direktnih investicija (SDI).
„Te mjere imaju za cilj da IT sektor postane nova jaka privredna grana sa visokim izvoznim potencijalom, da IT sektor i dgitalizacija postanu katalizatori razvoja inovativne privrede, da IT sektor osnaži naše tradicionalne jake privredne grane, kao i da IT sektor bude u funkciji digitalne transformacije Crne Gore“, saopštila je Damjanović.
Ona je rekla i da je Crna Gora prva zemlja kandidat za ulazak u Evropsku uniju (EU) koja je iznijela strategiju pametne specijalizacije.
„Radili smo na njoj više od dvije godine, u sinerigiji akademskog i biznis sektora. To je razvojna strategija jedne države po EU strandarima“, dodala je Damjanović.
Ona smatra da ICT sektor treba da bude u funkciji povećavnaja konkuretnosti tradicionalnih privrednih grana.
„Uspostavili smo moderan zakonodavni okvir i sada zajednički treba da radimo na kreiranju kvalitetnog obrazovnog kadra i spemni smo da idemo na ubrzanu digitalizaciju Crne Gore“, kazala je Damjanović.
Prema njenim riječima, zakonima o inovacionoj djelatnosti i o podsticajnim mjerama za razvoj istraživanja i inovacija, koji su usvojeni u Skupštini, Crna Gora otvara nove mogućnsoti i širok spektar olakšica i podsticaja.
„Olakšan je početak rada za start up-ove, zapošljavanje u toj oblasti, oslobađanje poreza na dobit u slučaju investiranja ili reinvestiranja u start up-ove. Takođe, ovaj zakon smo radili po našoj mjeri i nijesmo ga kopirali“, dodala je Damjanović.
Očekivani efekti su, kako smatra, povećanje broja start up kompanija, zaposlenih u tehnološkom sektoru, stranih investicija, zbog čega će Crna Gora postati atraktivna destinacija za IT sektor.
„Do kraja naredne godine imaćemo i Naučno-tehnološki park (NTP), koji će biti okosnica inovacionog ekosistema“, podsjetila je Damjanović.
Predsjednik Odbora za digitalnu transformaciju AMM-a i član Odbora udruženja ICT PKCG, Vladan Tabaš, kazao je da u IT sektoru vjeruju da je najbrži razvojni put Crne Gore kroz digitalne transformacije.
„Sve više se priča o potrebi da se digitalno transformišemo. Iako se na tome radilo, ipak nijesu urađeni značajni iskoraci koji su mogli dati snažan digitalni pečat na naše živote“, rekao je Tabaš.
On je dodao da do prije nekoliko godina nije postojao jasan pogled na tu temu, uprkos postojanju raznih strategija.
„U ovom karantinskom vremenu veliki broj sistema se prilagodio korišćenju digitalnih tehnologija, pri čemu smo imali brzo prilagođavanje, ali ovo ne smije da nas zavara. Nalazimo se na početku puta, moramo intenzivno raditi na promociji ovih ideja“, smatra Tabaš.
On je ocijenio da se mora podići stepen digitalnih vještina na viši nivo i mijenjati svijest društva u cjelini.
„Činjenica je da IT sektor donedavno nije bio prepoznat kao velika razvojna šansa. Znamo da crnogorski sektor zna dosta i može da iznese jake i važne projekte u Crnoj Gori, ali trenutni kapaciteti su skromni i ne mogu biti puna podrška održivoj digitalnoj transformaciji države“, naveo je Tabaš.
On smatra da IT sektoru treba planski, organizovano i sistemski pomoći u tom pravcu.
„Nama je potrebna strategija razvoja IT sektora. Taj dokument bi trebalo da tretira strateški pristup razvoja tog sektora, odnosno planiranje i povećavanje broja IT studenata, podsticaje zapošljavanja u IT sektoru, da potencira privatno-javno partnerstvo i uključi što više lokalnih IT kompanija u realizaciju IT projekata u Crnoj Gori, kao i budućnost IT sektora kao izvoznog“, objasnio je Tabaš.
On je dodao da se mora brzo raditi na njegovom razvoju kako bi odgovorio zadacima u narednom periodu.
Tabaš je naveo da ne postoji pouzdana statistika o broju IT kompanija, jer je on tretiran u okviru ICT sektora.
„Pregledom registracionih šifara djelatnosti utvrđeno je da je u 2018. 790 kompanija predalo završne račune koje imaju IT prefiks ili sufiks u registraciji, a 828 u prošloj godini. Od toga je 275 prikazalo prihod od nula EUR, a 783 ima pet i manje zaposlenih“, precizirao je Tabaš.
Direktor NTP-a, Velibor Bošković, je govoreći o projektu uspostavljanja centra za podršku elektronskoj trgovini za mikro i mala preduzeća, kazao da bi to bilo kvalitetno rješenje za podršku svim onim kompanijama koje nemaju dovoljno znanja i iskustva.
„Raste broj transakcija na internetu, a u Crnoj Gori je to na nivou ispod prosjeka razvijenih zemalja. Razmišljali smo kako da država pokrene zajednični projekat kako bi taj problem adekvatno riješili i povećali broj kompanija koje nude svoje usluge putem e commerce rješenja“, naveo je Bošković.
Generalni direktor Direktorata za investicije, razvoj malih i srednjih preduzeća i upravljanje fondovima u Ministarstvu ekonomije, Radosav Babić, kazao je da je kriza potvrdila važnost i značaj IT sektora i visokog stepena digitalizacije kada je u pitanju privatni sektor i kompletna državna uprava.
„Vlada je kroz tri paketa ekonomskih mjera veoma brzo dala odgovor na krizu izazvanu koronavirusom. Za nekoliko mjeseci isplatili smo 42 miliona EUR, obradili preko 37 hiljada zahtjeva i pružili podršku za preko15 hiljada preduzeća“, rekao je Babić.
On je naveo da je dokazano da je adminsitracija uspješno odgovorila na taj izazov, kao i da je privatni sektor bio spreman da kroz onlajn aplikaciju, bez odlaska na šalter, uspješno finalizuje svoju aplikaciju i dobijali su subvenije za svega nekoliko dana.
