Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori su stvorene formalne pretpostavke za razvoj ženskog preduzetništva, ali praksa pokazuje da ima još mnogo prostora za uključivanje žena, prije svega sa malim i srednjim biznisima, ocijenila je izvršna direktorica Crnogorskog ženskog lobija (CŽL), Aida Petrović.
Ona je kazala da je u Crnoj Gori uspostavljen pravni i institucionalni okvir i usvojene politike i strateški dokumenti koji podržavaju rodnu ravnopravnost, unapređenje ženskih prava i ekonomsko osnaživanje žena.
„Iako su formalne pretpostavke stvorene, praksa pokazuje da za razvoj ženskog preduzetništva ima još mnogo prostora“, rekla je Petrović agenciji Mina-business.
Prema njenim riječima, u crnogorskom patrijarhalnom društvu žene nijesu u dovoljnoj mjeri prepoznate kao ravnopravne partnerke u ekonomskoj sferi, što za rezultat ima nedovoljno razvijeno žensko preduzetništvo.
„U odnosu na muškarce preduzetnike, preduzetnice često imaju nejednak status i kredibilitet, teže im je da započnu sopstveni biznis zbog mnogobrojnih barijera, a treba im i više vremena da postanu prihvaćene u poslovnoj i ekonomskoj zajednici“, smatra Petrović.
Petrović je saopštila da tradicionalno vaspitanje žena u nekim zemljama predstavlja značajnu kulturalnu barijeru, pa je to slučaj i sa većinom žena u Crnoj Gori.
„Odlučiti se na žensko preduzetništvo znači da treba prevazići mnoge nametnute patrijarhalne i kulturološke obrasce i unutrašnji osjećaj koji je nastao pod uticajem tih obrazaca – da je biznis ‘rezervisan’ za muškarce, a za žene uglavnom briga o porodici, djeci i njihovom vaspitanju“, navela je Petrović.
Ona smatra da je prevazilaženje tih predrasuda i stereotipa koji vladaju u društvu dosta teško i da zahtijeva odlučnost, samosvjesnost, samopuzdanje i prije svega hrabrost žene da prekine sa lošim stranama patrijarhalno tradicionalnog obrasca.
„Žene buduće preduzetnice treba ohrabrivati kako bi česti manjak samopouzdanja i svjesti o sopstvenim sposobnostima brže i lakše prevazišle. Barijere žene prepoznaju i u dosta komplikovanoj administrativnoj proceduri, previsokim nametima i kamatnim stopama za kredite, kao i postojanju sive ekonomije i nelojalne konkurencije“, rekla je Petrović.
Žene preduzetnice, kako tvrdi, često prati diskriminacija, stigma i veliko nepovjerenje u njene preduzetničke ideje i realizaciju sopstvenog biznisa bez podrške nekada i same porodice.
Da bi se, prema riječima Petrović, stvorila povoljna klima za razvoj ženskog preduzetništva, potrebno je početi od lokalne prema nacionalnoj »ljestvici«, eliminisati barijere i preduzeti mjere koje se odnose isključivo na podsticanje razvoja i unapređenja ženskog preduzetništva.
„U mnogim razvijenim zemljama u cilju eliminisanja barijera za preduzetnice preduzimaju se specijalni podsticajni i razvojni programi posebno kod ranjivih kategorija žena i žena u ruralnom području. Svaka zemlja i njene institucije treba kontinuirano da se bave analizama i usvajaju preporuke žena“, kazala je Petrović.
Ona je rekla da se politike osnaživanja i podrške ženskom preduzetništvu često ne primjenjuju u potpunosti i da ima i primjera selektivne primjene, što je oblik kršenja ljudskih prava koji je teško dokazati.
„Zbog toga žene preduzetnice nerijetko ostaju u ‘začaranom krugu«’ propisanih pravila i njihovog praktičnog neostvarivanja. Mnogo je posla i izazova za sve crnogorske institucije, ukoliko istinski žele napredak ženskog preduzetništva na dobrobit cjelokupnog društva“, poručila je Petrović.
Ona je navela da je organizacija CŽL ove godine, preko projekta Ministarstva za ljudska i manjinska prava pod nazivom Edukativno i ekonomsko osnaživanje žena za pokretanje sopstvenog biznisa, organizovala niz aktivnosti.
Organizovane su edukativne aktivnosti za početnice u biznisu, kao što su radionice i fokus grupe, zatim informativne o unapređenju ženskog biznisa i eliminisanju biznis barijera, kao i obuke u saradnji sa licenciranim poslodavcima iz oblasti frizerskog, šnajderskog i informatičkog kursa.
„Polaznice projekta, njih 13, dobile su licencirane sertifikate nakon skoro dvomjesečnog sticanja znanja. Jedna polaznica frizerskog kursa našla je zaposlenje, a ostale su u fazi pripreme za osnivanje malih biznisa individualno ili međusobnim udruživanjem“, kazala je Petrović.
Na pitanje koliko je koronakriza uticala na žensko preduzetništvo, Petrović je odgovorila da je pandemija dovela do promjene načina funkcionisanja i rada koji je bio nepoznanica za mnoge preduzetnice, kao i preduzetnike uopšte.
„Tradicionalno poslovanje, posebno u dijelu prodaje i kupovine, dobilo je drugi oblik funkcionisanja, uglavnom online, na što mnoge preduzetnice nijesu bile spremne i nijesu imale znanja kako to sve funkcioniše, pa su dobrim dijelom smanjile tržište ili prestale sa radom zbog objektivnih okolnosti“, dodala je Petrović.
S obzirom da se situacija sa pandemijom dodatno usložnjava, Petrović je navela da mala, srednja pa i veća ženska preduzetništva mogu ostati potpuno bez likvidnosti, ukoliko država ne preduzme brze i efikasne mjere dodatne pomoći.
„I da nije bilo pandemije, finansijska pomoć u formi nepovratnih finansijskih sredstava bila bi neophodna ženskim preduzetničkim kapacitetima koji su najčešće krhki i podložni gašenjima i nestajanju“, poručila je Petrović.
Ona smatra da preduzetnicama treba omogućiti dobru i besplatnu informisanost i savjetodavnu pomoć, posebno u početnim fazama razvoja biznisa.
„Potrebno je i mediski mnogo više promovisati žensko preduzetništvo sa podrškom i benefitima koje pruža država. Potrebno je i da se više uključe lokalni organi vlasti u svim opštinama i započnu saradnju sa postojećim udruženjima preduzetnica ili pomognu u osnivanju novih“, saopštila je Petrović.
Ona je navela i da bi bilo korisno da u svim lokalnim parlamentima i drugim nacionalnim tijelima za podsticanje i razvoj ženskog preduzetništva, preduzetnička udruženja žena imaju svoju predstavnicu, kako bi se neposredno čule i uvažile njihove primjedbe, sugestije i predlozi za unapređenje ženskog preduzetništva.
