Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Željeznička infrastruktura Crne Gore (ŽICG) se, kroz rastući obim poslova u oblasti modernizacije i rekonstrukcije željezničke mreže, suočava sa brojnim izazovima poput ograničenih finansijskih sredstva, potrebe za modernizacijom zastarjelih sistema ali i nedostatkom kvalifikovanog kadra u specijalizovanim oblastima.
Pomoćnik izvršne direktorice za investicije i strana ulaganja, Dragan Radević, kazao je u intervjuu agenciji Mina-business da je jedan od ključnih problema starost postojeće željezničke mreže, izgrađene prije nekoliko decenija prema tadašnjim standardima koji se značajno razlikuju od savremenih normi Evropske unije (EU).
On je rekao da su posebno izazovni infrastrukturni objekti, poput tunela i mostova, gdje su, u cilju ispunjenja savremenih standarda, radovi na rekonstrukciji veoma zahtjevni.
„Trenutni poprečni presjeci tunela i druga ograničenja često otežavaju usklađivanje sa zahtjevima koje propisuju standardi, poput Tehničkih specifikacija za interoperabilnost (TSI). Ova prilagođavanja podrazumijevaju opsežne zahvate na infrastrukturi i značajna tehnička rješenja, kako bi se zadovoljili novi uslovi“, objasnio je Radević.
On je uzeo za primjer tunel Sozinu, kao najduži tunel na pruzi Beograd–Bar, koji je obuhvaćen planom rekonstrukcije na dionici Golubovci–Bar.
„Za izradu glavnog projekta osigurana su grant sredstva kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Međutim, trenutni profil tunela ne zadovoljava preduslove za inkorporaciju osnovnih TSI standarda, koji se odnose na sigurnosne i tehničke zahtjeve za tunele ove dužine. Ovo uključuje ventilacioni sistem, protivpožarnu zaštitu, sigurnosnu stazu i rezervni evakuacioni tunel, shodno važećim TSI standardima”, rekao je Radević.
U slučaju da adaptacija postojećeg tunela prema propisanim standardima ne bude izvodljiva, u ŽICG-u smatraju da treba razmotriti mogućnost izgradnje novog željezničkog tunela kroz Sozinu.
„Postojeći tunel bi tada mogao biti korišćen kao servisni tunel, čime bi se osigurala puna usklađenost sa TSI standardima”, dodao je Radević.
Prema njegovim riječima, dodatni izazov predstavlja uvođenje Evropskog sistema upravljanja željezničkim saobraćajem (ERTMS).
Implementacija ovog sistema zahtijeva izmijenjenu legislativu usklađenu sa evropskim standardima. To uključuje tehničke standarde, bezbjednosne protokole i operativne procedure, kao i tehnička prilagođavanja na lokomotivama ali i razvoj stručnog kadra.
„Ove aktivnosti su ključne za osiguranje interoperabilnosti i bezbjednog funkcionisanja sistema u skladu sa evropskim standardima”, poručio je Radević.
On je objasnio da na institucionalnom nivou, prilagođavanje zakonodavstva sa EU direktivama uključuje složen proces harmonizacije propisa, koji zahtijeva jačanje administrativnih kapaciteta i blisku saradnju sa evropskim institucijama.
„Iako je međunarodna podrška značajna, potrebna ulaganja za kompletnu modernizaciju i usklađivanje željezničke mreže daleko nadilaze trenutne resurse. Postizanje dugoročnog usklađivanja zahtijeva strateški pristup, postepene korake i kontinuiranu saradnju sa međunarodnim partnerima”, rekao je Radević.
Na pitanje koje su ključne faze upravljanja velikim infrastrukturnim projektima i koji je njihov značaj za razvoj ŽICG i širu društvenu zajednicu, Radević je odgovorio da je upravljanje infrastrukturnim projektima, posebno onima sufinansiranim sredstvima EU, sve značajnije za razvoj željezničke infrastrukture u Crnoj Gori.
„Takvi projekti su izuzetno složeni i zahtijevaju detaljno planiranje, značajna finansijska sredstva i dodatne kontrole u sprovođenju. Ciljevi projekata ove vrste su od posebnog važnosti, kako za ŽICG, tako i za širi društveni i politički okvir”, saopštio je Radević.
Željeznički infrastrukturni projekti, kako je objasnio, obuhvataju sve faze – od izrade predstudijske i studijske dokumentacije, preko razvoja idejnih i glavnih projekata, pribavljanja potrebnih dozvola za gradnju, pa sve do izvođenja radova na ključnim segmentima infrastrukture.
Radević je kazao da je ŽICG, kada su u pitanju grant sredstva tehničke podrške kroz instrument WBIF, u prethodnom periodu dobila podršku za pripremu projektne dokumentacije za projekat rekonstrukcije dionice Golubovci–Bar, izradu glavnih projekata za rekonstrukciju pruge Podgorica – državna granica sa Albanijom, projekata rekonstrukcije energetskih postrojenja od Podgorice do Bijelog Polja i tunela Sozina“, naveo je Radević.
Svi ovi projekti će, kako tvrdi, značajno poboljšati pouzdanost i kvalitet željezničke infrastrukture, kako kroz rekonstrukciju ključnih objekata, tako i kroz instalaciju modernih signalnih sistema na pruzi Bar–Vrbnica.
Ovo označava početak primjene savremenih tehnologija nakon nekoliko decenija.
„Prvi put će se neki od standarda definisanih TSI-jem u okviru TEN-T mreže, primijeniti na našim željezničkim sistemima“, rekao je Radević.
On je kazao da su u toku aktivnosti na izradi glavnog projekta rekonstrukcije pruge Podgorica – državna granica sa Albanijom, izradi projektne dokumentacije za energetska postrojenja i video nadzor, kao i izradi glavnog projekta za rekonstrukciju tunela Sozina.
Potpisivanjem finansijskog ugovora između Vlade i Evropske investicione banke (EIB), obezbijeđeno je 75 miliona EUR za realizaciju projekata rekonstrukcije 13 čeličnih mostova (dužine oko 2,6 hiljada metara) i osam tunela (dužine oko 2,65 hiljada metara), kao i rekonstrukcije 20 kilometara gornjeg stroja pruge na dionici Lutovo–Bratonožići–Bioče.
„Tender za rekonstrukciju tri čelična mosta je raspisan u oktobru, a dostavljanje ponuda očekujemo krajem januara“, precizirao je Radević.
On je najavio da će, nakon završetka tenderske dokumentacije, biti raspisani tenderi i za ostale projekte.
„Stoga očekujemo da ćemo do sredine ove godine odabrati izvođače za realizaciju ovih projekata i samim tim označiti početak izvođenja radova“, kazao je Radević.
Na pitanje kada se očekuje objava tendera za nabavku mehanizacije za održavanje željezničke infrastrukture, Radević je odgovorio da je ŽICG u potrebi obnove sredstava mehanizacije za mašinsko regulisanje kolosijeka, kao i mehanizacije za održavanje građevinske i elektrotehničke infrastrukture.
„Shodno tome, ŽICG nastavlja sa realizacijom značajnog projekta za nabavku potrebne opreme, vrijednog 11 miliona EUR, koji se finansira iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Projektom je predviđena nabavka radne mašine za održavanje geometrije i stabilnosti kolosijeka i tri drezine za održavanje građevinske i elektrotehničke infrastrukture“, rekao je Radević.
Odobrenje tenderske dokumentacije očekuje se od stručnih službi EBRD-a.
Planirano je da tender bude objavljen početkom ove godine, čime će se osigurati ključna oprema za unapređenje sigurnosti i efikasnosti željezničkog saobraćaja.
„Ovaj projekat predstavlja važan iskorak ka modernizaciji željezničke infrastrukture i usklađivanju sa savremenim standardima održavanja pruga”, saopštio je Radević.
Kada je u pitanju projekat rekonstrukcije dionice Golubovci–Bar, Radević je podsjetio da je Operativni odbor Zapadnobalkanskog investicionog okvira (ZIO), u decembru 2023. godine donio odluku o sufinaniranju investicije za rekonstrukciju pružnog pravca Golubovci–Bar u iznosu od 112,62 miliona EUR.
„Očekujemo da finalni kreditni aranžman između Vlade i međunarodnih finansijskih institucija koje će finansirati ovaj projekat, bude potpisan tokom ove godine“, kazao je Radević.
On je rekao da je i dalje otvoreno pitanje obima i vrste radova koji će se izvoditi u zoni Nacionalnog parka Skadarsko jezero, pa će povodom toga u procesu donošenja odluke učestvovati i nadležne institucije.
Govoreći o potencijalnom projektu izgradnje pruge Nikšić–Čapljina, Radević je podsjetio da je za taj pravac izrađena studijska dokumentacija na nivou idejnog rešenja iz 2008. godine.
„Iako ova dokumentacija može poslužiti kao dobra osnova za dalji rad, neophodno je njeno ažuriranje kako bi se uskladila s trenutnim standardima, tehnološkim zahtjevima i razvojnim prioritetima”, rekao je Radević, napomenuvši da je projekat već predstavljen evropskoj delegaciji u Podgorici, gde je istaknut njegov značaj za unapređenje regionalne povezanosti i ekonomske saradnje.
Realizacija ovog infrastrukturnog projekta, iako još u fazi dugoročnih planova, predstavlja važan korak ka jačanju željezničke mreže Crne Gore i povezivanju sa susjednim zemljama, čime bi se dodatno osnažila regionalna saradnja i integracija.
Na pitanje kako funkcioniše zajednička granična stanica u Bijelom Polju i koje su prednosti modernizacije za efikasnost granične kontrole i dostupnost usluga, Radević je podsjetio da stanica Bijelo Polje sada funkcioniše kao zajednička stanica Srbije i Crne Gore, što predstavlja značajan korak u modernizaciji granične kontrole.
„Proces uređenja zahtijevao je intenzivnu saradnju između nadležnih institucija obje države, uključujući prilagođavanje prostornih kapaciteta stanice, usklađivanje procedura i obuku zaposlenih za rad u novom režimu. Cilj je bio omogućiti što efikasniji protok putnika i robe, smanjiti administrativne barijere i ubrzati procedure pregleda”, kazao je Radević.
Sada u stanici zajedno rade željeznički, carinski i policijski službenici obje zemlje, čime je olakšan rad i unaprijeđena bezbjednost.
Realizacijom ovog projekta, dobila se potpuno modernizovana granična stanica u Bijelom Polju.
Govoreći o značaju međunarodnih partnerstava za modernizaciju željezničke infrastrukture u Crnoj Gori, Radević je saopštio da ona igraju ključnu i transformativnu ulogu u unapređenju infrastrukture.
„Imajući u vidu složenost i finansijske zahtjeve vezane za modernizaciju željezničke infrastrukture, saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama je od izuzetne važnosti. Prije svega, ove institucije obezbjeđuju neophodna sredstva za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata”, kazao je Radević.
Na mnogim projektima se, kako je zaključio, pored finansijske pomoći, oslanjaju i na tehničku podršku međunarodnih konsultanata i stručnjaka.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
