Podgorica, (MINA) – Mladi u Crnoj Gori spremniji su i motivisaniji da se uključe u vannastavne aktivnosti, ali omladinski aktivizam i dalje nije na zavidnom nivou, ocijenili su predstavnici nevladine organizacije (NVO), Mladiinfo Montenegro.
„Radi se o pojedincima i manjim grupama mladih, ali generalno mladi još nijesu dovoljno aktivni. Kada pričamo o aktivizmu, nažalost, ne možemo reći da je motiv dobrobit društva i okruženja. Većinom se radi o ličnim interesima i samopromociji“, kazali su iz te NVO agenciji MINA.
Oni su naveli da mlade uglavnom motiviše lična dobrobit.
„Nekad je u pitanju popularnost u društvu, nekad samopromocija, a nekad i radi neke dobrobiti u vidu dodatnih poena, pohvale od profesora, više prilika za putovanje. Ipak, moramo istaći da mladi jesu aktivni kada su u pitanju neke humanitarne akcije“, dodali su iz te NVO.
Mladi su, prema njihovim riječima, voljni da učestvuju u akcijama prikupljanja novca, igračaka i slatkiša kada su u pitanju neke ugrožene grupe ili osobe kojima treba pomoć za liječenje.
„Pohvalno je što su se do sada mnogo puta mladi sami organizovali ili učestvovali u nekoj akciji i pokazali humanost na djelu. Ipak, kada govorimo o tome šta ih generalno motiviše da volontiraju i budu aktivni, to najčešće nije dobrobit društva i okruženja“, smatraju u toj NVO.
Predstavnici Mladiinfo Montenegro su saopštili i da obrazovni sistem ne podržava dovoljno učenički aktivizam.
„Situacija se značajno poboljšala u posljednjih nekoliko godina, ali i dalje imamo situacije gdje škole ne da ne podržavaju već i uskraćuju prilike učenicima da budu aktivni. Mnogo puta učenici ne mogu da dobiju opravdanje sa časova i ne nailaze na razumijevanje profesora kada treba da učestvuju u nekoj akciji ili odu na neko putovanje“, rekli su iz te NVO.
Kako su naveli, često je to problem i sa studentima kada ne mogu da pomjere termin za kolokvijum i zbog toga odustanu od nekih prilika za neformalno obrazovanje.
„Naravno neke škole su zaista aktivne i podržavaju i promovišu učenički aktivizam. Ipak i tu treba biti oprezan, jer se nekad taj aktivizam svede na ispunjavanje želja i sprovođenje ideja koji su osmislili profesori i direktori radi sopstvene ili promocije škole, a mladi su tu izvršioci, ne učestvuju na pravi način i u potpunosti“, poručili su iz NVO.
Prema riječima predstavnika Mladiinfo Montenegro, pohvalno je to što su učenici mnogo aktivniji nego ranije, žele promjene i trude se.
„Učenički parlamenti su zaista značajan pomak. Dokaz da i škole mijenjaju svijest, doduše sporo, je upravo i osnivanje omladinskih klubova, volonterskih klubova i organizovanje raznih vannastavnih aktivnosti. Ali, potrebno je da to bude primijenjeno u svim školama, kao i na nivou samog sistema, jer i dalje neformalno obrazovanje u Crnoj Gori nije prepoznato ni priznato, što takođe demotiviše mlade“, smatraju predstavnici te NVO.
Oni su saopštili da postoje četiri vrste mladih kad je u pitanju aktivizam – preaktivni, aktivni, neaktivni i nevoljni.
„Prvi su svugdje, u deset nevladinih organizacija, učeničkom parlamentu, prijavljuju se na sve moguće radionice, svugdje ih ima. Problem s njima je što su svugdje, a nigdje. Ambicija je dobra dok nije pretjerana. Takvi volonteri su ‘razapeti’ na stotinu strana i nigdje ne daju sebe dovoljno, a samim tim, na duže staze, nemaju adekvatan benefit od toga“, rekli su iz NVO.
Oni su dodali da su neaktivni mladi nažalost i dalje većina.
„Njih ništa ne interesuje, nemaju vremena, neće oni da rade za džabe i imaju previše obaveza oko škole. Sa njima treba raditi najviše. Ono kako mi radimo jeste kroz informisanje, edukaciju, kao i kroz rol modele. Informišemo ih o volontiranju, prilikama koje im se nude i to na više načina – preko društvenih mreža, sajta, mobilnih aplikacija, promotivnih materijala i uživo“, rekli su iz NVO.
Predstavnici Mladiinfo Montenegro smatraju da veliku ulogu tu imaju i roditelji, koji sve manje vremena imaju za djecu i sve manje im se posvećuju.
„Mlade naraštaje ‘vaspitavaju’ Farme, Parovi, Zadruge, jutjuberi, influenseri i slično. Ne možemo onda da očekujemo da će ti mladi da volontiraju i da misle o dobrobiti zajednice, kada je njima glavna tema broj pratilaca i lajkova na Instagramu. Ulogu u svemu tome imaju i mediji koji se nedovoljno bave promocijom omladinskog aktivizma“, poručili su iz te NVO.
Treća vrsta mladih kada je u pitanju aktivizam su nevoljni.
„To su oni koji učestvuju, a niti znaju zašto niti vide smisao i svrhu toga. To su prijatelji, rođaci, kumovi volontera ili oni koje škola angažuje da nešto odrade. Ali oni nijesu zaista aktivni. Kad nešto rade to je jer su ‘primorani’, ili radi opravdanja sa časova“, rekli su iz NVO.
Ono što nedostaje i čega ima najmanje su aktivni i proaktivni mladi, odnosno oni koji će uočiti problem, smisliti rješenje i sprovesti ga u djelo.
„To su upravo ti mladi koji volontiraju radi dobrobiti zajednice ne iz sebičnih razloga. Nadamo se da će takvih biti sve više“, dodali su iz te NVO.
Na pitanje da li su mladim ljudima danas lako dostupne informacije o djelovanju omladinskih, volonterskih i preduzetničkih klubova, predstavnici Mladiinfo Montenegro su odgovorili da su informacije lako dostupne, ali da mladi i pored toga nijesu dovoljno informisani.
„Možda je i previše informacija i onda ne mogu da prepoznaju one prave. Promocije nikad dovoljno tako da treba i dalje promovisati sve prilike i onlajn i uživo. Značajno bi bilo kad bi škole i nevladine organizacije bolje sarađivale i radile što više stvari zajedno, tada bi mladima informacije bile lakše dostupne, ali i probrane“, dodali su iz NVO.
Jedna od ideja je, kako su naveli, da svaka škola i fakultet ima neku svoju kontakt osobu.
„Ta osoba bi sarađivala sa organizacijama i tako bi sami proces dobijanja dozvole za održavanje radionica bio ubrzan, a neko bi bio odgovoran da prenese informacije dalje učeničkom parlamentu, omladinskim klubovima i učenicima generalno“, zaključili su predstavnici Mladiinfo Montenegro.
Tekst je napisan uz finansijsku podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kroz realizaciju projekta “Rereading – Rewriting. Improving media literacy in Montenegro”. Sadržaj je isključiva odgovornost agencije MINA i ne mora nužno odražavati stavove SAD. Tekst se može preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
