Podgorica, (MINA) – Smanjenjem socijalne distance i isključenosti grupa koje su izložene riziku od marginalizacije, moguće je doprinijeti poboljšanju njihovog individualnog zdravlja, ali i opštem javnom zdravlju, poručili su iz Juventasa.
Iz te nevladine organizacije (NVO) su, povodom 7. aprila – Međunarodnog dana zdravlja, kazali da jednak pristup zdravstvenim uslugama i socijalnoj zaštiti za sve građane stvara ravnotežu i jača temelje zdravijeg društva, prenosi PR Centar.
Iz Juventasa su podsejtili na istraživanje koje su realizovali uz podršku CAZAS-a, Globalnog fonda za malariju, tuberkolozu i HIV-AIDS, Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje, a koje je imalo za cilj da ispita percepcije i stavove opšte populacije u Crnoj Gori prema ljudskim pravima.
„U fokusu istraživanja našla su se pitanja poštovanja prava osoba koje se bave seksualnim radom, LGBTIQ+ osoba, osoba koje koriste droge, bivših zatvorenika i osoba koje žive sa HIV-om“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da se, iako je stigmatizacija pojedinaca i grupa prisutna u svim društvima, specifični oblici i posljedice razlikuju u zavisnosti od konteksta, što zahtijeva detaljniji uvid u specifičnosti crnogorskog društva.
Iz Juventasa su kazali da negativne percepcije, stereotipi i diskriminacija direktno utiču na pristup pravima, uslugama i resursima, stvarajući začarani krug marginalizacije.
„Istraživanja koja su prethodila ovom pružaju detaljan uvid u specifične oblike stigmatizacije u kontekstu korišćenja psihoaktivnih supstanci, seksualnog rada, HIV statusa, pripadnosti LGBTIQ+ populaciji, izdržavanja zatvorske kazne, kao i pripadnosti etničkim manjinama u Crnoj Gori i širem regionu“, naveli su iz Juventasa.
Kako su rekli, rezultati ukazuju na povezanost stigme sa narušavanjem ljudskih prava i pristupu zdravstvenim i socijalnim službama, kao i potrebu za sveobuhvatnim društvenim promjenama koje će omogućiti jednak tretman i zaštitu dostojanstva svih građana.
Iz Juventasa su pojasnili da je istraživanjem izmjerena izrazita socijalna distanca prema LGBT osobama, osobama koje zive sa HIV-om, osobama koje koriste droge i osobama koje se bave seksualnim radom, kao i visoka distanca u odnosu na osobe koje su odsluzile kaznu zatvora i RE populaciji.
Ipak, kako su dodali, stavovi građana u odnosu na neka specifična pitanja koja se odnose na zdravstvenu i socijalnu zaštitu grupa u riziku od socijalne zaštite, ukazuju na to da opšta populacija ima razumijevanje i očekuje veću podršku države u nekim konkretnim oblastima ili situacijama.
„Rezultati između ostalog kažu da sa stavom da „Država treba da omogući besplatno liječenje/tretman zavisnosti za osobe koje koriste droge“ u potpunosti do djelimično slaže 73,1 odsto ispitanika“, kazali su iz Juventasa.
Iz NVO su rekli da je sa stavom da „Imamo dovoljno psihologa u zdravstvenom sistemu“ tek 5,7 odsto ispitanika u potpunosti saglasno, dok je 22,6 odsto djelimično saglasno, 20,9 ima neutralan stav, dok 46,8 odsto ispitanika smatra da nema dovoljno psihologa, a četiri odsto nema stav.
„Sa stavom „Podrška koju država pruža našem mentalnom zdravlju je zadovoljavajuća“ u potpunosti je saglasno samo 3,9 odsto ispitanika u potpunosti, dok njih 24,1 odsto djelimično podržava stav“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da neutralan stav ima 19,8 odsto ispitanih, dok 49,3 odsto ispitanika smatra da podrška nije zadovoljavajuća, a tri odsto nema stav.
Iz Juventasa su kazali da „Nije sramota koristiti usluge psihologa ili psihijatra“ smatra 81,8 odsto ispitanika, od čega se 63,9 odsto sa tim stavom u potpunosti slaže, a 17,9 odsto djelimično podržava stav.
„Neutralnog stava je 10,4 odsto ispitanih, a samo sedam odsto se ne slaže. Dodatno, 0,8 odsto nema stav“, rekli su iz Juventasa.
Kako su naveli, taj podatak može ukazati na trend smanjenja stigme vezane za mentalno zdravlje.
Iz Juventasa su kazali da tek 6,1 odsto ispitanika smatra da „centri za socijalni rad pružaju dobru podršku svima kojima je podrška potrebna“, dok je djelimično saglasno 30,7 odsto.
„Neutralan stav ima 29,7 odsto ispitanih, a 31,3 odsto smatra da podrška nije zadovoljavajuća, dok 2,2 odsto nema stav“, kazali su iz Juventasa.
Kako su rekli, ti podaci ukazuju na potrebu za unapređenjem socijalnih usluga kako bi bolje odgovorili na potrebe građana.
Iz Juventasa su istakli da stav da „Žene koje se bave seksualnim radom treba policija da štiti u slučaju nasilja“ smatra većina, 51,8 odsto ispitanika.
„Neutralan stav ima 16,5 odsto ispitanih, a 25,9 odsto se ne slaže sa ovim stavom, dok 5,7 odsto nema stav. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika smatra da policija treba da štiti seksualne radnice u slučaju nasilja. Međutim, veoma zabrinjava značajan procenat ispitanika koji se i dalje ne slaže s tim“, rekli su iz Juventasa.
Istraživanje je, kako su dodali, pokazalo da je sa stavom da „Država pruža dobru podršku za zapošljavanje osobama koje su izdržavale zatvorske kazne„ u potpunosti saglasno 3,1 odsto, dok njih 20,8 odsto djelimično podržava stav.
„Neutralan stav ima gotovo svaki treći ispitanik – 31,3 odsto, dok se trećina, 34,3 odsto ne slaže. Stav nema 10,5 odsto ispitanih“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da je, iako su stavovi podijeljeni, veoma malo ispitanika koji imaju apsolutan stav da država pruža dovoljno podrške za zapošljavanje bivših zatvorenika, što ukazuje na potrebu za boljim reintegracionim programima i socijalnom podrškom za ovu grupu.
Dodaje se da se sa stavom da „Država pruža dobru podršku za zapošljavanje osobama koje koriste droge“ 2,2 odsto ispitanika u potpunosti slaže, 17,2 odsto djelimično podržava taj stav, dok 29,2 odsto ima neutralan stav, a 40 odsto se ne slaže. Stav nema 11,4 odsto ispitanih.
Iz Juventasa su kazali da podaci pokazuju podršku za bolje programe i zakonske mjere koje bi pomogle grupama u riziku od socijalne isključenosti poput osoba koje koriste droge, LGBTIQ+ zajednice i seksualnih radnica.
„Međutim, stavovi su često podijeljeni, što ukazuje na potrebu za daljim obrazovanjem, javnim kampanjama i jačanjem sistema socijalne i zdravstvene podrške kako bi se smanjile predrasude i unaprijedila društvena inkluzivnost“, ocijenili su iz Juventasa.
Oni su istakli da je to posebno važno u kontekstu zdravlja, pristupa zdravstvenim uslugama i uslugama mentalnog zdravlja.
Iz Juventasa su naveli da se prepliću nejednak tretman pripadnika pomenutih grupa u zdrvatsvenom i sistemu socijalne zaštite i njihova autostigmatizacija, odnosno strah od kontakta sa pružaocima usluga uslijed straha da će im dostojanstvo biti ugrođeno, što sve ukupno ima veoma loše posljedice ne mentalno i fizičko zdravlje.
„Kako zdravlje ne podrazumijeva samo odsustvo bolesti, nego i mentalnu i socijalnu dobrobit pojednica, naša poruka za dan zdravlja je da smanjenjem socijalne distance, te smanjenjem socialje siključenosti grupa koja su od riziku od istih poboljšavamo kako individualno, tako i javno zdravlje“, poručili su iz Juventasa.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
