Budva, (MINA) – Ruska agresija na Ukrajinu pokazala je da nijedan rat u Evropi nije previše daleko, saopšteno je na panelu 2BS Foruma i poručeno da države koje su stalno izložene prijetnjama od moguće invazije drugih zemalja moraju da razvijaju demokratske insititucije i snaže civilno društvo.
Istraživačica u Atlantskom savjetu u Turskoj, Jevgenija Gaber, kazala da se Ukrajina, ukrajinske demokratske institucije i Ukrajinci fizički, bore protiv ruske agresije i da je to razlog zbog čega trodnevna agresija, kako je Rusija zamislila, nje funkcionisala.
“Dakle, lekcija za druge zemlje koje su stalno izložene prijetnjama od moguće invazije drugih zemalja jeste da razvijaju demokratske insititucije i naravno snaže civilno društvo”, rekla je Gaber na panelu “Izvan granica: Ukrajina, Zapadni Balkan i regionalna dinamika”.
Ona je kazala da je još jedna pouka “da nijedan rat u Evropi nije previše daleko od nas”.
“Ne tiče se samo kinetičkih ratova Evropi, iako ne možemo isključiti ni ovaj scenario. Radi se o različitim malignim uticajima, intervencijama, miješanjem u izbore, kreiranjem različitih politika, ne samo u Evropi, već i na drugim kontinentima, u Africi, na primjer, koristeći privatne vojne kompanije, koristeći sve moguće vrste izbjegličkih kriza, migrantskih kriza, za kreiranje problema”, navela je Gaber.
Ona je kazala da se, zbog svih drugih problema koji su prisutni, kao što je u Nagorno-Karabahu, ne može dozvoliti da situacija sa ruskom agresijom bude zaboravljena i skinuta s agende.
Kako je istakla Gaber, važno je shvatiti, da će Rusija napasti kad god može, kad je u prilici, kada se to dozvoli.
“Ne treba joj proširenje NATO-a, niti takozvane eskalacije, ne trebaju joj bilateralni problemi u nekim odnosima. Ono što Rusiji treba da vas napadne, jeste neka slaba tačka u domaćoj politici, praznine u odbrani, loša situacija u ekonomiji, i naravno tenzije između vaših partnera i neodlučnost zapadnih saveznika i svih zemalja da odbrane svoju slobodu, teritorijalnu integritet i ljudske živote”, kazala je Gaber.
Rektor Univerziteta VERN u Zagrebu, Vlatko Cvrtila, kazao je da je sve iznenadilo da je rat u Evropi moguć, naročito zbog pokušaja da se izgradi liberalna, demokratska, stabilna Evropa, na osnovu međunarodnog prava.
“Sve se nakon ruske agresije Ukrajinu raspalo i sada smo u situaciji da u regionima koji su nestabilni, koji nemaju snažne i moćne organizacije za saradnju sa drugim zemljama i naročito one koji nemaju jake institucije u samoj državi, u njima je sve moguće”, rekao je Cvrtila.
Na pitanje koliko su značajni faktori kao što je motivacija, otpornost i demokratska konsolidacija, Cvrtila je rekao da je to najvažnije.
“Jer znamo da demokratske zemlje neće krenuti u rat, jer postoje pravila o konsenzusu u saradnji, što čini da se zaustavi nasilje ili nešto što će obustaviti saradnju u budućnosti”, rekao je Cvrtila.
Prema njegovim riječima, i evropeizacija je važna, jer kroz taj proces može da se igradi kapacitet za rješavanje nekih osjetljivih situacija na miran način.
“Kada nemate takve institucije, kada imate borbu između dvije ili više zemalja u nekim regionima, govorim o Zapadnom Balkanu, onda imate dosta mogućnosti za izbijanje, možda ne rata kao u Ukrajini, već za nasilje”, ocijenio je Cvrtila.
On je dodao da je zaustavljanje nasilja u osjetljivim situacijama kao na Balkanu edan težak posao za sve, za aktere na lokalnom terenu, ali i za ljude, organizacije koji se bave i zaduženi su za situaciju u regionu.
Cvrtila je rekao da je strah da je sve moguće još jedna posljedica ruske agresije na Ukrajinu.
Direktor Centra za međunarodne studije u Odesi, Volodimir Dubovik kazao je da će neke ključne lekcije izvučiti kada rat bude završen, ali da je Ukrajina pokazala da je otporna, da je spremna da pruži otpor, iako je rat asimetričan.
Dubovik je rekao da je ta asimetrija prisutna i dalje i da je Rusija mnogo veća sila u vojnom smislu, ima više oružja, koje je, uprskos sankcijama, da proizvode i pribavi od drugih zemalja.
On je kazao da finansiranje rata za Rusiju nije problem, za razliku od Ukrajine gdje je ekonomija uništena i u potpunosti zavisi od međunarodne podrške, ne samo u smislu nabavke oružja, već i u smislu pomoći svladi, ali i ekonomiji u cijelini.
“Ali, otpornost jeste važna, pomoć koju dobijate od međunarodnih partnera je važna, izgrađivanje savez. Morate graditi svoju mrežu podrške”, dodao je Dubovik.
Komenatrišući podijeljenost na Balkanu, onih koji podržavaju rat Rusije protiv Ukrajine i oni koji to kritikuju, Gaber je ocijenila da je to produkcija straha.
“Produkcija straha je nešto što Rusija priželjkuje i očekuje. Tako da, kada god se smiri situacija Rusija smišlja novu taktiku kako da ponovno produkuje strah. To je jedna od motivacija. Postoje dvije opcije-da se podrži Ukrajina ili da se borite onda sami sa Rusijom kasnije”, rekla je Gaber.
Govoreći o europeizaciji Zapadnog Balkana, Cvrtila je rekao da u region postoji razočarenje kada su u pitanju preogovori sa EU, ocjenjujući da je uzok tome spor rad domaće administracije.
On je rekao da ne vide koja to sljedeća država iz regiona biti nova članica Evropske unije (EU), iz različitih razloga.
“Posle agresije Rusije, počela je EU više da razmišlja o regionu, ali ne u smislu podrške ovim državam, da ih natjera da rade, da budu brže i efikasnije, da bi se bolje spremili za članstvo, već su one više ulagale energiju u smislu odvraćanja njih iz ruku Rusije, da bi štitili svoje interese ovde u region”, rekao je Cvrtila.
On je kazao da je Rusija imala i da i dalje ima neke interese u regionu Zapadnog Balkana.
“Tako da se moraju jasno podržati države regiona kako bi što brže išlo u članstvo. Imamo jednu opasnu situaciju, i ako nije sad vrijeme da se pomogne Zapadnom Balkanu, ne znam kako i kada drugačije”, poručio je Cvrtila.
On je kazao da je NATO preduzeo važne korake u regionu i da je podrška Alijanse razvoju sektora bezbjednosti u državama članicama bila za pohvalu.
“Danas smo slušali (Sava) Kenteru koji je rekao da, nažalost, reforma sektora bezbjednosti u Crnoj Gori nije dovršena. A to je opasno jer mi moramo da izgradimo bezbjednosne strukture kako bi se uklopile u one standarde koji se podrazumijevaju sa članstvom EU”, poručio je Cvrtila.
Na pitanje da li je zabrinuta o aktivnosti Rusije na Balkanu, Gaber je rekla da je činjenica da je pristutna u regionu, ne samo tankovima i raketama, već i na drugi način.
Gaber je kazala da ne misli da bi Rusija napala bilo koju od NATO članica zato što se plaši eskalacije jer im treba kapaciteta da fizički napanu.
“Ali mogu da napadnu iznutra, ekonomski, da atakujuju na informacioni prostor, da se infiltriraju kroz nevladine oragnizacije, dijasporu”, upozorila je Gaber.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
