Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Energetski sektor u Crnoj Gori je stabilan, jak i dobar, ocijenila je ministarka ekonomije Dragica Sekulić i dodala da u ovoj godini, a moguće i u trogodišnjem periodu, ne očekuje bilo kakve promjene po pitanju cijena struje.
„Odradili smo dobar posao, opet bez značajnog uticaja na cijene električne energije u prethodne tri godine, a prema informacijama kojim raspolažem, ne očekujemo bilo kakve promjene ni u ovoj, a možda ni u tri naredne godine“, kazala je Sekulić u intervjuu agenciji Mina-business.
Ona je podsjetila da je u prethodne tri godine u energetskom sektoru urađeno puno toga.
„Sagledavajući sve u cjelini, mislim da odavno nijesmo imali ovako stabilan, jak i dobar energetski sektor, sa crnogorskim menadžmentom i pojedincima koji su značajno doprinijeli tome da energetska preduzeća izgledaju ovako“, rekla je Sekulić.
Ona je dodala da ta preduzeća pomažu društveni život u Crnoj Gori, između ostalog, kroz finansiranje sportskih klubova i podršku zdravstvenom sistemu.
„Izuzetno sam zadovoljna rezultatima i uspjehom energetskog sistema u prethodne tri godine, znajući koliko smo na evropskom i svjetskom nivou prepoznati kao zemlja koja je na optimalan način uredila energetski sektor“, saopštila je Sekulić.
Ona je navela da je energetski sektor u potpunosti konsolidovan, kao i da je Elektroprivreda (EPCG) vraćena u državno vlasništvo, bez ijednog centa uticaja na građane i bilo kakvog dodatnog troška.
„Od EPCG smo dobili preduzeće koje je 2018. godine, kroz isplatu dividende i druge doprinose, uplatilo budžetu oko 100 miliona EUR. To preduzeće je kupilo pljevaljski Rudnik uglja, koji je od kompanije spremne za stečaj došlo do toga da sada isplaćuje dividendu i stalno bilježi rast prihoda i profita“, objasnila je Sekulić.
Ona je kazala da u energetskom sektoru postoji sinergija funkcionisanja prenosnog i distributivnog sistema, kao i da je Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) u regionu prepoznat kao preduzeće koje je u saradnji sa italijanskom Ternom realizovalo projekat izgradnje podmorskog kabla.
Sekulić je podsjetila i da je Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) izdvojio preko 80 miliona EUR za revitalizaciju distributivne mreže, kako bi se obezbijedilo sigurno i stabilno snabdijevanje električnom energijom.
Ona je dodala da u narednom periodu slijede investicije. EPCG je, prema njenim riječima, 2018. godine odlučila da uđe u izgradnju solarne i vjetroelektrane, kao i da od sopstvenih sredstava realizuje ekološku rekonstrukciju Termoelektrane Pljevlja, a očekuje se da će u ovoj godini doći do prvih koraka ka realizaciji izgradnje velike hidroelektrane Komarnica.
„Okupila je veliki broj mladih, perspektivnih inženjera, ekonomista i pravnika iz Crne Gore koji rade izuzetno kvalitetan energetski menadžment. Naš energetski sektor je sektor iz koga mladi ljudi ne idu i u kojem ima mjesta za sve kvalitetne ljude iz Crne Gore, a u posljednje vrijeme sam počela da dobijam informacije da inženjeri iz regiona traže posao kod nas“, saopštila je Sekulić.
Ona je poručila i da je zadovoljna kada je riječ o realizaciji projekta gradnje solarne elektrane na lokalitetu Briska gora kod Ulcinja, kao i da očekuje da već ove godine vidi konkretne radove na terenu.
Sekulić je podsjetila da je krajem 2018. godine sa konzorcijumom koji čine EPCG, finski Fortum i indijska kompanija Sterling and Wilson, potpisan ugovor o zakupu 6,6 miliona kvadratnih metara državne zemlje na Briskoj Gori.
„Građani su možda očekivali da u roku od godinu vide radove na terenu, međutim tako kompleksni projekti zahtjevaju kompleksnu pripremu. Ja sam zadovoljna. Čini mi se da su možda neke stvari mogle biti brže, ali očekujem da već ove godine vidimo konkretne radove na terenu“, rekla je Sekulić.
Ona je dodala da je prošle godine puštena u rad druga velika vjetroelektrana Možura, od 46 megavati instalisane snage, kao i da postoji veliko interesovanje investitora za druge objekte i dalju izgradnju objekata obnovljivih izvora energije.
„EPCG je, na sopstvenu inicijativu, pokrenula projekat izgradnje drugog bloka Krnova, a raspisan je i tender i uskoro ćemo imati ugovarača, renomiranu njemačku kompaniju, za zakup zemljišta i gradnju vjetroelektrane na Brajićima“, navela je Sekulić.
Ona je kazala da postoji i veliko interesovanje za gradnju nove solarne elektrane na Veljem brdu, gdje je u planu priprema tendera, kako bi ove godine imali ugovor.
Sekulić je saopštila da je za sada izuzetno zadovoljna primjenom izmjena i dopuna Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojim se uvode neradna nedjelja i praznici za zaposlene u tom sektoru.
„Pustićemo da prođe još neko vrijeme da vidimo da li postoji osnov za smanjenje izuzetaka, odnosno povećanje broja objekata koji neće raditi nedeljom. Za sad smo izuzetno zadovoljni“, rekla je Sekulić.
Ona je podsjetila da je primjena izmjena i dopuna Zakona počela prije dva mjeseca, što je malo da bi se sagledali eventualni sistemski problemi.
„Ono na šta sam naišla i privatno i službeno je veliko zadovoljstvo ljudi koji rade u trgovini. U tom sektoru radi oko 37 hiljada ljudi i mislim da se ovim rješenjem jako puno učinilo za njih“, navela je Sekulić.
Ona je dodala da je stanje u tom sektoru dostiglo kulminaciju, jer zaposleni nijesu imali slobodan dan vikendom ili su mogli da ga iskoriste radnim danima, što znači da ga opet nijesu proveli sa porodicom.
„Čini mi se da su crnogorski građani ovo ocijenili kao dobru normu i način da se uvede red u tu oblast. Za osam nedjelja inspekcija je uočila samo sedam nepravilnosti, što nije mnogo u odnosu na broj trgovačkih objekata u Crnoj Gori“, kazala je Sekulić.
Ona je dodala da se građani u prve tri ili četiri neradne nedjelje nijesu baš najbolje pripremili da ne mogu da trguju, što su neki pokušali da iskoriste.
„I to su bili neki izuzeci. Činjenica je da su pumpe krenule sa nabavkom artikala koji se ranije nijesu tamo mogli naći, ali sam sigurna da niko od nas nije planirao da zauvijek kupuje brašno i šećer na benzinskim pumpama. Malo se prašina digla oko toga, a ja sam tražila da prođe malo vemena da sagledamo sve“, objasnila je Sekulić.
Ona smatra da su dva mjeseca kratak period da bi se sagledali eventualni sistemski problemi u primjeni zakona.
Sekulić je saopštila da Crna Gora konstantno bilježi značajan uticaj stranih direktnih investicija (SDI) na ekonomski rast, kao i da je u posljednje tri godine zabilježeno 2,2 milijarde EUR stranih investicija, a u zadnjih godinu i po preko 1,3 milijarde EUR.
Ona je kazala da razlog zainteresovanosti stranih investitora leži u tome što su oni prepoznali da je Crna Gora politički i ekonomski stabilna zemlja. O političkoj stabilnosti, kako je navela, svjedoči članstvo u NATO-u, a o ekonomskoj brojni izvještaji o ekonomskom rastu i kreditnom rejtingu zemlje, koji je izuzetno stabilan.
„Mislim da smo dobar posao uradili i kroz različite stimulativne poreske stope kada je riječ o porezu na dobit i dohodak“, dodala je Sekulić.
Ona smatra da je za SDI jako važno to što je u Crnoj Gori izjednačen tretman stranog i domaćeg investitora.
„Naša obaveza u narednom periodu je da pojednostavljujemo procedure i administraciju učinimo efikasnijom, kako bi svaki investitor bio siguran da će njegov zahtjev biti blagovremeno obrađen i kroz kratke i efikasne procedure riješen“, poručila je Sekulić.
Ona je kazala da strani investitori od Crne Gore očekuju izvjesnost i sigurnost kada je riječ o zakonima i podzakonskim aktima.
„Ne možete imati jedan zakon kada počne investicija, a poslije ga mijenjati nekoliko puta ili donositi neke nove takse. To je ono što kao ozbiljno i ekonomski odgovorno društvo moramo raditi u narednom periodu“, saopštila je Sekulić.
Kada je u pitanju istraživanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju, ona je navela da se prve bušotine očekuju u junu, kada bi trebalo da, na osnovu provjerljivih metoda, bude poznato čime Crna Gora raspolaže.
Sekulić je podsjetila da su oba koncesionara, konzorcijum koji čine Eni i Novatek i grčka kompanija Energean, uradili veliki broj istraživanja, na osnovu kojih su definisane lokacije za prve istražne bušotine, koje bi trebalo da se dogode sredinom godine.
„Jedna bi trebalo da bude na 1,5 hiljada metara i tiče se gasa, a druga na 6,5 hiljada metara i tiče se nafte“, rekla je Sekulić i dodala da svi podaci ukazuju da su koncesionari zadovoljni analizama i podacima do kojih su došli istraživanjem.
Trenutno se, prema njenim riječima, obavljaju određena istraživanja u vezi sa položajem platformi kako bi se jasno definisale vrste koje mogu da se postave na tim lokacijama.
„Prema informacijama koje dobijam, sve ide svojim tokom. Bilo je određenih kašnjenja zbog nekih pehova sa brodovima koji su trebalo da obave neka istraživanja, ali to nema veze sa nama i lokacijama“, zaključila je Sekulić.
