10 C
Podgorica
October 20, 2020.
Naslovnica MINA Business Pad indeksa i skroman promet

Pad indeksa i skroman promet

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pad indeksa i skroman promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je parlament usvojio rebalans ovogodišnjeg budžeta kojim bi Vlada trebalo da obezbijedi stabilna sredstva do kraja godine.

Poslanici Skupštine usvojili su u utorak izmjene i dopune Zakona o budžetu za ovu godinu, kojim bi Vlada takođe trebalo da stvori pravne pretpostavke za dodatno zaduživanje.

Za rebalans budžeta su glasala 42 poslanika vladajuće koalicije, dok glasova protiv i uzdržanih nije bilo.

Ministar finansija Darko Radunović kazao je, obrazlažući poslanicima predloženi rebalans, da se realni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori u ovoj godini procjenjuje na 6,8 odsto, dok se u narednoj očekuje postepen i djelimičan oporavak i rast ekonomije od 4,9 odsto.

Izvorni prihodi budžeta će, kako je dodao, biti niži 17 odsto i iznosiće 1,7 milijardi EUR, što je 37 odsto BDP-a.

Na osnovu očekivanog nivoa prihoda i rashoda budžeta, planirani nivo deficita za ovu godinu iznosiće 335,89 miliona EUR ili 7,3 odsto procijenjenog BDP-a, što je 285,9 miliona EUR više u odnosu na prvobitno planirani. Za navedeni iznos deficita uvećava se i procjena nedostajućih sredstava u ovoj godini, koja će ukupno iznositi 877,49 miliona EUR.

Ukupna potrošnja bi, i pored dodatnih izdvajanja za podršku privredi i građanima, trebalo da iznosi 2,04 milijarde EUR ili 44,3 odsto BDP-a, što je tri odsto niže u odnosu na prvobitni plan.

Procjenjuje se da će javni dug u ovoj godini u nominalnom iznosu biti na sličnom nivou kao u prošloj, odnosno na nivou od 3,79 milijardi EUR. Očekuje se da će javni dug iznositi 82,5 odsto BDP-a.

Radunović je saopštio da se u turizmu očekuju prihodi od oko 650 miliona EUR, što je oko 450 miliona manje nego u prethodnoj godine, što je pad od 40 odsto na godišnjem nivou.

Na Montenegroberzi je pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 oslabio 2,2 odsto na 702,96 poena, dok je MONEX pao jedan odsto na 10.185,92 boda.

Promet, realizovan kroz 24 transakcije, bio je skroman i iznosio je 18,79 hiljada EUR, što je skoro šest puta manje od prošlosedmičnog.

Najveći udio u njemu imale su akcije Luke Bar, koje su na sedmičnom nivou ojačale dva odsto na 26,54 centa.

Poskupile su i akcije Jadran Perasta pet odsto na 2,1 EUR.

Gubili su Jugopetrol 10,2 odsto na 9,36 EUR, Solana “Bajo Sekulić” 6,7 odsto na 1,4, Crnogorski Telekom 0,8 odsto na 1,2, Centar Igalo neznatno na tri EUR.

Nepromijenjene cijene akcija u odnosu na prošlu sedmicu zadržali su Budvanska rivijera 5,11 EUR, preduzeće Mermer četiri EUR, Jadransko brodogradilište 25 centi i Društvo za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG 12 centi.

Eurofond je pao četiri odsto na 0,24 centa, dok je Trend zadržao nepromijenjenu cijenu od 4,91 cent.

Ove sedmice je održan sastanak premijera Duška Markovića i privrednika na kojem je ocijenjeno da Vlada, privreda i banke moraju sarađivati na prevazilaženju posljedica pandemije koronavirusa.

Konstatovano je da je potrebna sinergija Vlade, privrede i bankarskog sektora, kako bi građani i privreda s najmanje negativnih posljedica izašli iz globalne ekonomske krizu nastale usljed pandemije koronavirusa.

Osim toga, Marković je novinarima u Skupštini, nakon Premijerskog sata, kazao da se treći paket mjera podrške privredi, koji Vlada priprema kako bi suzbila posljedice pandemije koronavirusa, finalizuje i da bi trebalo da bude donesen do kraja juna.

“Treći paket mjera u osnovi neće imati socijalni apsekt i subvencioniranje, već obezbeđivanje sredstava za likvidnost i obrtna sredstva turističkoj i drugoj privredi i sadržavaće mjere za investicije i razvoj, odnosno pokretanje proizvodnje u oblastima gdje smo uvozno zavisni – poljoprivreda, industrija, građevinarstvo, prerada kamena i ruda”, kazao je Marković.

On je dodao da će paket sadržavati projekte koji treba u srednjem roku da Crnu Goru dovedu u situaciju da nije tako uvozno zavisna.

Ove sedmice su i stalni ambasadori zemalja članica Evropske unije (EU) u Briselu potvrdili odluku o otvaranju Poglavlja 8 – Konkurencija sa Crnom Gorom.

Međuvladina konferencija EU – CG, na kojoj bi poglavlje i zvanično trebalo da bude otvoreno, biće održana u utorak na nivou ambasadora.

Prethodno su se predstavnici 27 zemalja članica u Radnoj grupi Savjeta EU za proširenje (COELA) u utorak pozitivno izjasnili o otvaranju posljednjeg pregovarackog poglavlja sa Crnom Gorom.

Marković je ocijenio da je Crna Gora najperspektivnija i država najbliža članstvu u EU, dok je odluka o odobavanju otvaranje posljednjeg pregovaračkog poglavlja dokaz njene posvećenosti ispunjavanju obaveza iz evropske agende i potvrda liderske pozicije u procesu proširenja.

Ove sedmice je i Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio hitnu pomoć Crnoj Gori za borbu protiv pandemije, u iznosu od 74 miliona EUR.

MMF kao razloge navodi da je koronavirus oslabio šanse crnogorske ekonomije, te da je prvenstveni izazov ublažavanje uticaja na ekonomiju i domaćinstva koja su najteže pogođena pandemijom.

„Crna Gora bi mogla doživjeti najveći pad nakon obnove nezavisnosti, jer turizam čini oko petine njene ekonomije“, kazali su iz MMF-a, koji očekuje da će crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) u ovoj godini pasti gotovo devet odsto.

Iz te međunarodne finansijske institucije su saopštili da vlast u Crnoj Gori sprovodi paket mjera fiskalnog i finansijskog sektora za održavanje ekonomske aktivnosti tokom pandemije, za očuvanje zaposlenosti, likvidnosti i proširenje socijalnih davanja.

U MMF-u smatraju da bi, s obzirom na nesigurnost oporavka turizma na globalnom nivou, crnogorskoj ekonomiji moglo trebati nekoliko godina da se potpuno oporavi i vrati BDP na nivo prije pandemije.

Najčitanije