Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Svi zaposleni u Crnoj Gori, njih oko 300 hiljada, će kroz program Evropa sad 2 imati uvećane zarade u prosjeku preko 20 odsto, saopštio je premijer Milojko Spajić.
„Svakome u Crnoj Gori će biti povećanje zarade. Evropa sad 2 se odnosi na oko 300 hiljada zaposlenih u Crnoj Gori, koji će imati značajna povećanja zarada, u prosjeku preko 20 odsto“, rekao je Spajić na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena Fiskalna strategija do 2026. godine, čiji je dio i program Evropa sad 2.
Spajić je kazao da će prosječna zarada u Crnoj Gori uskoro biti hiljadu EUR. Minimalna zarada će u prosjeku biti 700 EUR, odnosno za nižu i srednjoškolsku spremu 600 EUR, a za visokoškolce 800 EUR.
„To ćemo da uradimo na način što ćemo da smanjimo prihode od doprinosa, koje ćemo da nadoknadimo raznim drugim mjerama. Imaćemo smanjenje doprinosa Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) prvo na teret poslodavaca sa 5,5 na nula odsto, a na teret zaposlenog sa 15 na deset odsto. To je jedna kompenzatorna mjera, koja će pomoći da se efekti podizanja minimalne zarade zaustave“, objasnio je Spajić.
On je rekao i da će penzionerima od 1. januara penzije biti povećane u prosjeku sedam ili osam odsto, što je nekih 50 do 60 EUR, ako inflacija bude nula. Ukoliko inflacija bude veća, i penzije će više rasti.
Povećanje penzija će za narednu godinu u cjelosti biti od deset do 15 odsto, dok će samo u prvom kvartalu iznositi sedam do osam odsto.
„Programom Evropa sad 2 i Fiskalnom strategijom pokrivamo i trenutni i minuli rad, odnosno i zaposlene i penzionere. To se ne odnosi samo na zaposlene u javnom sektoru, nego na sve. Nijedan euro zaduženja neće ići prema ovoj fiskalnoj mjeri. Svaki euro zaduženja isključivo će ići za infrastrukturne projekte i otplatu starog duga“, saopštio je Spajić.
On je ponovio da Fond PIO neće biti ukinut i da penzioni sistem Crne Gore ostaje istovjetan.
„Sve obaveze koje država ima prema trenutnim penzionerima će biti ispunjene, kao i prema budućim. Zaposleni će biti zadovoljni, jer će neto zarada biti najviša u regionu, dok će za poslodavce trošak poslovanja biti među najnižim“, tvrdi Spajić.
Poresko opterećenje na rad, koje uključuje i poreze i doprinose, takozvani „poreski klin“, biće najniže u Evropi i iznosiće 16 odsto za prosječnu zaradu.
„Prihodi koje „gubimo“ smanjenjem doprinosa, negdje oko 180 miliona EUR, ćemo nadomjestiti setom reformi koje ćemo usvajati. Uvešćemo iz sive zone dodatne preduzetnike i poslodavde koji su priznali da i dalje dobrim dijelom isplaćuju plate kešom na ruke. Takođe, uvešćemo treću stopu PDV-a koja će biti jedinstvena za sve usluge u ugostiteljstvu i iznosiće 15 odsto. Prihodi od koncesija na aerodorme nijesu predviđeni Fiskalnom strategijom, dok opšta stopa PDV-a ostaje 21 odsto“, saopštio je Spajić.
Na pitanje šta je sa sedmočasovnim radnim vremenom, koje je najavljeno u predizbornoj kampanji, Spajić je odgovorio da se danas govori o mjerama fiskalne strategije i da će biti vremena za druge mjere.
On je, na pitanje zbog čega srazmjerne penzije nijesu dio Fiskalne strategije, odgovorio da je njihovo povećanje na 450 EUR najavljeno prije oko dva mjeseca i da startuje od 1. januara naredne godine.
Ministar finansija, Novica Vuković, saopštio je da su prihodi budžeta za prvih šest mjeseci ove godine iznosili 1,3 milijarde EUR, što je 72,7 miliona EUR više nego u istom periodu prošle godine. U poređenju sa planom za period januar-jun, prihodi budžeta su veći 75,4 miliona EUR.
On je dodao da se očekuje balansiranje budžeta u junu, odnosno blagi suficit.
„Imamo 194 miliona EUR veće prohode, kada se isključe oni kratkoročni, koji iznose oko 14 miliona“, naveo je Vuković i dodao da se danas na glavnom računu trezora nalazi oko 600 miliona EUR.
Vuković je kazao da je izvršenje kapitalnog budžeta na nivou od 80 odsto, a da nove fiskalne mjere iznose 240 miliona EUR.
On je saopštio da su ciljevi Fiskalne strategije unapređenje životnog standarda, stvaranje podsticajnog poslovnog i investicionog ambijenta, markroekonomska i fiskalna stabilnost, snažan investicioni ciklus i ograničavanje odliva kvalifikovane radne snage.
Vuković je reko da se izvorni prihodi budžeta do 2027. godine kreću od 2,76 milijardi, odnosno 37,9 odsto BDP, do 3,08 milijardi ili 31 odsto BDP.
“Investicioni ciklus otpočinje sa strategijom od ove do 2027. godine. Dionica Andrijevica – Mateševo će koštati 200 miliona EUR i novac je već obezbijeđen“, poručio je Vuković dodajući da će crnogorska ekonomija rasti prosječno po stopi od 3,7 odsto na godišnjem nivou.
Ministarka rada i socijalnog staranja, Naida Nišić, kazala je da Fond PIO ostaje kakav je i bio i da tu promjena neće biti.
„Ukidanje Fonda PIO neće biti. Isplaćivanje penzija biće redovno, kao i do sada. Penzije će biti likvidne i penzioneri mogu da budu mirni. Sve najavljene fiskalne mjere će doprinijeti da se nadoknadi nedostatak Fonda, imaćemo jedan likvidan Fond“, rekla je Nišić.
Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, rekao je da će prihod doprinosa na PIO u državnu kasu, sa ovih deset odsto osnovice, biti oko 400 miliona EUR.
On je ponovio da program Evropa sad 1 nije uticao na rast cijena u Crnoj Gori, već da je to bio eksterni faktor.
Na pitanje novinara da li je PES obmanuo birače s obzirom na to da je u toku predizborne kampanje obećano povećanje svih zarada od 25 odsto, Krvavac je odgovorio da je sve što je obećano i ispunjeno.
„Ispunili smo što smo obećali. Ono što smo uradili je ono što smo obećali i to je ono što je održivo.“, rekao je Krvavac.
On je objasnio i da će se formirati koordinaciono tijelo koje će pretiti sprovođenje zakona, odnosno programa Evropa sad 2.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
