Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Premijer Milojko Spajić u narednoj godini očekuje dinamičnu stopu realnog ekonomskog rasta Crne Gore od 4,8 odsto, dalju stabilizaciju inflatornih kretanja i dodatno smanjenje nezaposlenosti.
„Osim pozitivnih očekivanja kada je u pitanju turistička sezona, podsticaj ekonomskom rastu daće i veliki investicioni ciklus kroz započinjanje krupnih infrastrukturnih projekata, poput izgradnje druge dionice auto-puta Mateševo – Andrijevica, rekonstrukcije željeznice, kao i značajnih projekata izgradnje i rekonstrukcije u oblasti zdravstva i obrazovanja“, rekao je Spajić u novogodišnjem intervjuu Pobjedi.
On je najavio da će naredne godinr biti donesena odluku o objedinjavanju lučkog područja kroz potencijalnu kupovinu nekadašnjeg preduzeća Kontejnerski terminal i generalni tereti, ali i o valorizaciji Aerodroma kroz konačni završetak tenderskog postupka za koncesiju aerodroma Podgorica i Tivat, koji traje od 2019. godine.
„Ubrzavanjem evropskih integracija i našom težnjom da do 2028. budemo punopravna članica EU, pred našu ekonomiju postavljaju se veliki zahtjevi kako bi Crna Gora bila spremna da postane dio jedinstvenog evropskog tržišta“, naveo je Spajić.
On je dodao da je prvi korak na tom putu već napravljen članstvom u Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA), što je konkretan benefit za građane i privredu, koji će omogućiti da se bezgotovinske transakcije između Crne Gore i članica SEPA sistema sprovode na brži, jednostavniji i jeftiniji način.
Spajić je, komentaišući opozicionu blokadu parlamenta, kazao da će budžet za narednu godinu svakako biti usvojen i pozvao Skupštinu da u interesu građana i države to učini što prije.
„Tako ćemo poslati poruku i međunarodnim partnerima i potencijalnim investitorima da je naš sistem pouzdan i efikasan“, poručio je Spajić.
On je rekao i da mu je žao što je neodgovoran odnos opozicije doveo do blokade parlamenta, ali je i pozdravio to što u najvišem zakonodavnom domu nije bilo represije, odnosno slika koje su građani, nažalost, gledali u prošlosti.
„Ipak, ovo nije vrijeme za politička nadgornjavanja – januarske penzije, uključujući i srazmjerne, shodno programu Evropa sad 2, treba uvećati, treba obezbijediti i novac iz EU kroz Plan rasta, krenuti u krupne kapitalne projekte. Ako sve to bude ugroženo, opozicija, kojoj je pružena ruka za dijalog, treba da preuzme odgovornost“, poručio je Spajić.
On je podsjetio da je program Evropa sad 2 usmjeren na dva cilja – smanjenje fiksnih troškova za poslodavca, kako bi se podržao biznis kroz podsticajnu poresku politiku, a Crna Gora učinila privlačnijom za investiranje, i unapređenje standarda zaposlenih, čime bi se ograničio odliv radne snage nakon pristupanja EU i liberalizacije tržišta rada.
„Nakon implementacije tog programa, javne finansije Crne Gore su apsolutno stabilne, što dokazuje suficit tekuće budžetske potrošnje, a što znači da država sve svoje tekuće obaveze finansira iz tekućih prihoda i da se zaduživanje isključivo koristi za otplatu starih dugova i finansiranje infrastrukturnih projekata, koji su izuzetno važni za širenje ekonomskog potencijala zemlje i diversifikaciju njene ekonomije“, rekao je Spajić.
On je kazao da je podsticajna i transparentna poreska politika izuzetno važna za investicioni ambijent jedne zemlje, ali da to nije jedino što opredjeljuje kredibilne investitore da ulože novac, već je to i vladavina prava i politička stabilnost.
„Siguran sam da je posljednjih godina Crna Gora napravila kvalitativni pomak u vladavini prava, čemu svjedoči i napredak na evropskom putu, koji je dugo bio blokiran upravo zbog odsustva reformi na ovom polju. Da je i sa međunarodnih adresa prepoznat napredak zemlje pokazuje i činjenica da je za samo godinu rada ove vlade unaprijeđen kreditni rejting Crne Gore, što je jako dobar signal za investitore“, saopštio je Spajić.
On je dodao da je pred Crnom Gorom još puno posla.
„Crna Gora ima mnogo veći ekonomski potencijal, a da bi ga ispunila, neophodno je ubrzati razvoj infrastrukture kroz širenje saobraćajne mreže, razvoj aerodroma i dodatnu valorizaciju Luke Bar. Digitalizacija javnih usluga, reforma javnih preduzeća, smanjenje sive ekonomije, rješavanje pitanja nedostatka radne snage i smanjenje biznis barijera oblasti su na kojima intenzivno radimo i kojima će se obezbijediti osnov za dugoročni ekonomski rast i razvoj“, poručio je Spajić.
On smatra i da je program ekonomskog državljanstva doprinio privlačenju stranih investicija, koje su imale multiplikativni ekonomski efekat, kao što je valorizacija značajnih ekonomskih potencijala i resursa, otvaranje novih radnih mjesta i podsticaj ravnomjernijem regionalnom razvoju.
„Tokom primjene programa, u jednom dijelu uočili smo i određene propuste, naročito kada je u pitanju upotreba finansijskih sredstava, kao i bankarskih garancija. Zato smatram da bi bilo od izuzetnog značaja razmotriti redefinisanje postojećih uslova ili potencijalni inovirani koncept, koji bi bio prilagođeniji potrebama i uslovima kako crnogorske, tako i globalne ekonomije, odnosno više fokusiran na privlačenje talenata, koji bi svojim znanjem doprinijeli daljem unapređenju konkurentnosti crnogorske privrede i bržem uključivanju u veliko evropsko, ali i globalno tržište“, saopštio je Spajić.
On je naveo da trenutno 70 zemalja u svijetu ima neki oblik izdavanja pasoša po osnovu finansijskog doprinosa.
„Polazeći od toga, donijećemo odluku koja će biti usaglašena sa EU, kako bismo zaštitili bezbjednost i reputaciju države, a posljedično i Evropske unije, od rizika ulaska sumnjivog kapitala ili pojedinaca umiješanih u pranje novca i finansiranje terorizma, ali i obezbijedili nove podsticajne uslove za razvoj ekonomije“, zaključio je Spajić.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
