fbpx
25.7 C
Podgorica
August 10, 2022.
NaslovnicaMINA BusinessSedam puta veći iznos sredstava koje su uzele preduzetnice

Sedam puta veći iznos sredstava koje su uzele preduzetnice

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Finansijska sredstva koja su žene uzele u prvih pola godine, obezbijeđene kroz povoljne kredite Investiciono-razvojnog fonda (IRF), sedam puta su veći u odnosu na uporedni prošlogodišnji period, saopštila je direktorica te institucije, Irena Radović.

„Imamo za prvih šest mjeseci oko devet miliona EUR kroz 60 razvojnih projekata za žene u odnosu na preko jedan milion EUR iz prošle godine, što je rekordna brojka“, rekla je Radović na događaju posvećenom promociji Akcione agende za ekonomsko osnaživanje žena u Crnoj Gori održanom u Vili Gorica.

Ona je kazala i da su za šest mjeseci ove godine imali kreditne plasmane za podršku ženama početnicama u biznisu i za one koje su odlučile da unaprijede svoj biznis u iznosu od 20 odsto više u odnosu na cijelu prošlu godinu.

„To je vrlo ohrabrujući pokazatelj i jako me raduje što statistika pokazuje da su žene sve smjelije i da su partnerstva i inkluzivan odnos kada je u pitanju žensko preduzetništvo sve snažnija“, navela je Radović.

Ona je podsjetila da je IRF obezbijedio grantove kojima su nagradili bespovratno četiri najbolja projekta preduzetnica koje su u pandemiji počele biznice u digitalizaciji i zelenoj ekonomiji.

„IRF je kao ključni akter za obezbjeđivanje inkluzije žena na nacionalnom nivou krajem prošle godine inicirao i proveo u saradnji sa ambasadama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Evropske unije (EU), Francuske i Velike Britanije i ruku pod ruku sa Skupštinom, snažnu kampanju“, saopštila je Radović.

Ona je rekla da je kampanja podrazumijevala prepolovljene kamatne stope za žene, lakše uslove finansiranja u smislu sredstava obezbjeđenja, dok su međunarodni predstavnici poslali snažnu poruku kako to izgleda u njihovim zemljama.

Akciona agenda za ekonomsko osnaživanje žena usvojena je na prvoj nacionalnoj konferenciji za ekonomsko osnaživanje žena, održanoj 4. marta ove godine, promovisanoj od IRF-a i Odbora za rodnu ravnopravnost, te Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine, uz podršku ambasada Francuske, Velike Britanije, SAD-a i EU.

„Kao dio ekonomske agende, IRF je preuzeo segment koji se odnosi na snaženje zakonodavstva, a u pripremi su tri zakona, od kojih će jedan obezbijediti da žene u Crnoj Gori koje su kvalifikovane do 2025. godine budu do 30 odsto zastupljene u odborima velikih kompanija i koje se kotiraju na berzi i do 40 odsto do 2030. godine“, precizirala je Radović.

Drugi sement zakonodavstva odnosi se na princip jednake plate, jer postoji rodni jaz između zarada žena i muškaraca za isti stepen kvalifikacija i pozicija koje zauzimaju, što je princip i praksa koju moramo ostaviti u prošlosti.

„Za treći segment ćemo imati prvi korak 27. jula sa ministrom pravde, koji se odnosi na izmjene i dopune zakonodavstva o diskriminaciji žena na radnom mjestu“, dodala je Radović.

Ona je poručila da je snaženje rodne ravnopravnosti neizostavno važan cilj širom Evrope i svijeta ali kad je u pitanju Crna Gora i Zapadni Balkan socijalni faktori utiču da je to pitanje još značajnije kod nas.

„Krajni cilj agende treba da bude nova ekonomska vrijednost i stvaranje uslova za oporavak crnogorske ekonomije“, dodala je Radović.

Predsjednica Skupštine, Danijela Đurović, saopštila je da se žene suočavaju sa raznim oblicima diskriminacije u skoro svim sferama društva života od kojih ekonomija i pristup resursima ne samo da nijesu izuzetak nego nose posebne teškoće.

„Žene se suočavaju s brojnim barijerama na tržištu rada, usljed rodnih stereotipa koji ih obeshrabruju da obavljaju najperspektivnije poslove“, navela je Đurović.

Biti žena u Crnoj Gori danas, kako je rekla, znači imati privid jednakog položaja a biti sputana brojnim preprekama, teško uočljivim, koje joj onemogućavaju da zauzme mjesto u društvu koje joj pripada.

„Žene su vlasnice zemljišta u osam odsto slučajeva, a kuće u četiri odsto. Najčešće se odriču nasljedstva, a bez imovine i početnog kapitala njihove mogućnosti za zapošljavanje su na minimum“, precizirala je Đurović.

Ona je navela da su preduzetnice u 32 odsto slučajeva, a vlasnice biznisa u 23 odsto. Žene u Crnoj Gori zarađuju samo 86,1 odsto od prosječne zarade isplaćene muškarcima za isti rad, a u neplaćenim kućnim poslovima doprinose čak 90 odsto više od muškaraca.

„Rade na većinom manje sigurnim, honorarnim poslovima i jako malo ih je na upravljačkim pozicijama. Najviši nivoi menadžmenta i dalje su rezervisani samo za muškarce“, rekla je Đurović.

Ona je ocijenila da se bez ekonomske i finansijske nezavisnosti žena ne može govoriti o rodnoj ravnopravnosti.

„Ekonomsko osnaživanje žena je nacionalni interes kojim se kapaciteti poslovno radno sposobnog stanovništva stavljaju u funkciju kako bismo izgradili razvijeno drušrvo. Ono je neophodna investicija za iskorjenjivanje siromaštva, smanjenja nejednakosti i brz ekonomski rast i razvoj“, smatra Đurović.

Ona je navela da bi u slučaju uključenja punog potencijala žena na tržištu rada globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) u perodu od deset godina moglo biti dodato 28 biliona USD.

„Raduju aktivnosti u cilju obezbjeđivanja podrške ženama preduzetniama, ali su i dalje pred nama brojni izazovi. Neophodno je razviti sisteme podrške za usklađivanje privatnog i poslovnog života, kao i uspostaviti adekvatne mehanizme za praćenje procjena uspjeha politika usmjerenih na smanjenje finansijski rodne nejednakosti“, dodala je Đurović.

Ambasadorka Delegacije EU u Crnoj Gori, Oana Cristina Popa, kazala je da postoje mnogi nivoi sa kojima se treba pozabaviti istovremeno, kao i da je neophodan sveobuhvatan pristup kako bi se izborili sa svim uzrocima i poboljšali ekonomsko osnaživanje žena.

„To se odnosi na zatvaranje rodnog jaza u platama koje je postalo vodeća incijativa EU koja zahtijeva rješavanje svih njegovih osnovnih uzroka uključujući veće učešće žena na tržištu rada, nevidljivi i neplaćeni rad žena, kao i njihovo veće korišćenje skraćenog radnog vremena i pauze“, precizirala je Popa.

Ona je poručila da je EU opredijeljena da pomogne zemljama koje žele da postanu članice Unije, kao što je Crna Gora, da integrišu konkretne programe i strategije posebno kroz njihove pretpristupne fondove.

„Crna Gora mora ojačati uvođenje rodne ravnopravnosti na svim nivoima, a EU će nastaviti da podržava Crnu Goru po tom pitanju kroz politički dijalog, finansijsku pomoć i naše mehanizme praćenja“, dodala je Popa.

Predsjednica skupštinskog Odbora za rodnu ravnopravnost, Božena Jelušić, kazala je da se stanje u Crnoj Gori kada je u pitanju ravnopravnost žena jeste promijenilo, ali da je ono suštinski stagniralo.

Ona je poručila da put ka jednakosti vodi kroz ekonomsko osnaživanje žena, odnosno podsticanje malog i srednjeg biznisa, za šta su neophodne stimulativne politike.

Jelušić je podsjetila da je Odbor za rodnu ravnopravnost, u čijoj je nadležnosti samo jedan zakon, uspio da nametne rodno odgovorno budžetiranje, kao i da razviju neke oblike saradnje sa IRF-om.

Ambasador Francuske u Crnoj Gori, Christian Thimonier, kazao je da je ekonomska jednakost jedna od osnovnih jednakosti, ali i da se nada da će žene biti te koje će imati mogućnost da kreiraju plitike.

On je rekao i da se nada da će jednog dana žena biti premijer.

Ambasadorka Velike Britanije, Karen Maddocks, smatra da Crna Gora ima velike potencijale kada su u pitanju talenti i mogućnosti žena, kao i da se njihovim zanemarivanjem gubi mnogo.

On je dodala i da preduzeća moraju preuzeti odgovornost za obezbjeđivanje poslovnog napretka žena.

Maddocks je poručila i da inicijativa Ona pokreće biznis treba da bude dio šireg pristupa Vlade i Skupštine kako bi se preduzeli hrabri koraci za promjenu društvenih očekivanja o ulozi muškaraca i žena.

Ambasadorka SAD-a, Judy Rising Reinke, navela je da je važno da postoje žene koje će biti uzori, kakvih u Crnoj Gori ima dosta.

Ona je kazala da američka ambasada vidi kao primjer promovisanje rodne ravnopravnosti u biznisu kroz akademiju preduzetnica, koja je usresređena na obrazovanje preduzetnica.

„Posvećeni smo ekonomskom osnaživanju žena, gdje je važno obezbijediti jednake mogućnosti, između ostalog, za napredovanje ili zaradu, što će voditi boljoj i naprednijoj budućnosti“, rekla je Rising Reinke.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije