Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Povezanost među privredama jedan je od ključnih faktora njihovog napretka, zbog čega bi bolji razvoj saobraćajne infrastrukture obezbijedio brži protok ljudi, robe i usluga, ocijenjeno je na regionalnoj konferenciji o ekonomiji, koju u Budvi organizuje Privredna komora (PKCG).
Državna sekretarka u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva, Angelina Živković, kazala je na panelu pod nazivom Saobraćajna infrastruktura – pokazatelj (ne)razvijenosti regiona, da saobraćaj treba da bude generator privrednog i ekonomskog razvoja regiona.
„U komunikaciji sa institucijama EU i zemljama regiona, prepoznato je da razvoj saobraćajne infrastrukture može biti limitirajući faktor daljeg razvoja i da je potreban brži protok ljudi, robe, kapitala i usluga“, rekla je Živković.
Ona je dodala da je Crna Gora u prethodnom periodu uradila dosta u toj oblasti i podsjetila da je u junu usvojena nova Strategija razvoja saobraćaja do 2035. godine, sa dvogodišnjim akcionim planom.
Vlada je, prema riječima Živković, usvojila i jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata na kojoj se nalazi 12 iz oblasti saobraćaja, vrijednih oko 3,38 milijarde EUR.
Ona je, kako je saopšteno iz Ministarstva, navela da je značajan iskorak u oblasti saobraćaja ostvaren potpisivanjem ugovora o osnivanju transportne zajednice jugoistočne Evrope, koji bi trebalo da doprinese jačanju regionalne i saradnje sa EU u oblasti saobraćaja.
Živković je na panelu govorila i o realizaciji trenutno najvećeg infrastrukturnog projekta izgradnji prioritetne dionice Smokovac – Mateševo, ali i o prioritetima Vlade za nastavak izgradnje dionica dalje prema sjeveru.
“U ovom dijelu smo podržani od EU i dobijamo značajna sredstva za pripremu planske dokumentacije, kao neophodnom preduslovu za razgovore sa finansijskim institucijama o modelima finansiranja tako krupnih razvojnih projekata”, kazala je Živković.
Ona je govorila i o projektno-studijskoj dokumentaciji koja je za pojedine segmente na različitom stepenu zrelosti i dodala da je do sada obezbijeđena značajna podrška Evropske komisije kroz mehanizam Investicionog okvira za Zapadni Balkan, i to od oko sedam miliona EUR za autoput i oko 9,5 miliona za jadransko-jonski koridor.
Živković je saopštila da se za obilaznicu oko Budve radi idejni i glavni projekat, elaborat procjene uticaja na životnu sredinu i društvo i prateća tenderska dokumentacije za njen prioritetni segment. Za kofinansiranje izgradnje prioritetne komponente obilaznice oko Budve, obezbijeđena su EU bespovratna sredstva od 40 miliona EUR.
„Zbog vrijednosti velike infrastrukturne investicije su često predmet brojnih osporavanja. Činjenica je da su rizici njihovi neminovni pratioci, ali izazov upravo leži u njihovom adekvatnom upravljanju, kako bi na kraju svaki od projekata bio i uspješno priveden kraju“, rekla je Živković.
Ona je navela da je svaka od zemalja Zapadnog Balkana mala za privlačenje globalnih investitora, ali da se kroz podsticanje nesmetanih saobraćajnih veza između pojedinih zemalja daje snažan podsticaj povezivanju tržišta regiona.
„Zajedno možemo da budemo konkurentniji prema drugim tržištima“, zaključila je Živković.
