Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Svjetska banka (SB) povisila je, u novom izvještaju, prognozu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 10,8 odsto.
Statističari SB su u junu prognozirali ovogodišnji rast crnogorske privrede od 7,1 odsto.
SB je, u danas objavljenom izdanju Ekonomskog izvještaja za region, povisila i prognozu rasta crnogorske ekonomije za narednu godinu na 5,6 odsto, sa junskih 4,5 odsto.
SB predviđa da će crnogorska ekonomija u 2023. godini ojačati 4,8 odsto, dok je u junu prognozirala rast od 3,5 odsto.
U dijelu izvještaja koji se odnosi na Crnu Goru navodi se da se ekonomija, nakon duboke recesije prošle godine, oporavlja brže nego što je predviđeno projektovanom dvocifrenom stopom rasta ove godine.
“Sa napretkom u vakcinaciji i ukidanjem ograničenja, procjenjuje se da će bruto domaći proizvod (BDP) rasti 10,8 odsto ove godine. Rast je jači nego što se ranije procenjivalo zbog bržeg oporavka turizma. Predviđa se da će prihodi od turizma biti na 75 odsto nivoa iz 2019”, navodi se u izvještaju SB.
Oživljavanju turizma su, kako su rekli, pomogli vakcinacija, zdravstveni protokoli i otvorene granice. Vrhunac turističke sezone je bio jači nego što se očekivalo, a noćenja turista u julu su dostigla 90 odsto nivoa iz 2019. godine.
“Stopa nezaposlenosti, međutim, ostaje visoka, jer oporavak još nije zahvatio tržište rada, što ograničava tempo ponovnog smanjenja siromaštva. Registrovani broj nezaposlenih porastao je sa 41,89 hiljada u junu prošle godine na 55,7 hiljada u junu, pri čemu žene čine više od 60 odsto novoregistrovanih”, precizirali su iz SB.
Iz SB su podsjetili da je crnogorsku malu, otvorenu i od turizma zavisnu ekonomiju, jako pogodila pandemija i da je pretrpjela najveći pad u Evropi od 15,3 odsto prošle godine, poništavajući višegodišnje smanjenje siromaštva.
“Velika emisija euroobveznica u decembru prošle godine je umanjila finansijske pritiske u ovoj, zajedno sa smanjenim fiskalnim deficitom. Ipak, pažljivo fiskalno upravljanje i dalje ostaje kritično dok se naziru neizvjesnosti”, rekli su iz SB.
Politička slika je, kako su ocijenili, složena, što se ogleda u visokoj političkoj polarizaciji, koja usporava proces reformi. Vlada se obavezala na ubrzanje reformi, jačanje vladavine prava i borbe protiv korupcije.
“Ovi, zajedno sa jakim fiskalnim i upravljanjem dugom, kao i nezavisne i odgovorne državne institucije, omogućile bi inkluzivniji rast privatnog sektora i efikasno pružanje usluga građanima”, smatraju u SB.
U SB predviđaju da će, pod pretpostavkom potpunog oporavka u turizmu u narednoj i 2023. godini, rast ostati snažan na 5,6 odsto, odnosno 4,8 odsto.
„Očekuje se da će se investicije izravnati naredne godine, jer će izgradnja auto-puta biti završena do kraja ove godine. Vlada je od naredne godine najavila jaču javnu kapitalnu potrošnju, što bi dodatno podstaklo srednjoročni rast“, dodaje se u izvještaju.
U SB smatraju da se treba pozabaviti izazovima upravljanja javnim ulaganjima, kako bi se osigurali jači ekonomski efekti.
Očekuje se da će javni dug pasti na 77 odsto BDP-a naredne godine i dalje na 70 odsto 2023, jer oko 500 miliona EUR duga dospijeva za otplatu.
„S obzirom na očekivani potpuni oporavak turizma, izgledi za siromaštvo zavise od toga koliko će brzo doći do otvaranja novih radnih mjesta, posebno za radnike sa niskim kvalifikacijama“, objasnili su iz SB.
U SB smatraju da su izgledi okruženi višestrukim rizicima i da bi novi talas infekcija u Evropi mogao usporiti crnogorski ekonomski oporavak.
„Domaći rizici proističu iz oklijevanja u vakcinaciji, dok bi moguće nove mjere restrikcije mogle da odlože oporavak“, poručili su iz SB.
Kada je u pitanju crnogorski bankarski sektor, iz SB su naveli da su nekvalitetni krediti porasli na 6,3 odsto ukupnih, sa 5,6 odsto u junu prošle godine.
„Međutim, potpuni uticaj pandemije biće jasniji nakon isteka moratorijuma“, rekli su iz SB.
Iz SB su naveli da je neočekivano snažan oporavak u prvoj polovini ove godine doveo do jačanja ekonomske aktivnosti na tržištima u nastajanju i zemljama u razvoju u regionu Evrope i Centralne Azije, pa se trenutno predviđa da će ekonomski rast tog regiona u ovoj godini dostići stopu od 5,5 odsto, što je više od prvobitno očekivanog.
U izvještaju se navodi da je oporavak prvenstveno rezultat oživljavanja izvoza tokom prve polovine godine, kao i jačanja domaće potražnje usljed vakcinacije i podsticajnih mjera.
„Međutim, ovaj podsticaj izvozu možda već gubi zamah zbog daljeg širenja zaraznijih sojeva koronavirusa, kako na globalnom nivou tako i u ovom dijelu svijeta, što je već usporilo oporavak domaće potražnje u čitavom regionu“, upozorili su iz SB.
Predviđa se da će u narednoj godini stopa rasta u regionu iznositi 3,4 odsto.
Izgledi su i dalje izuzetno neizvjesni, uzevši u obzir nastavak pandemije, a naročito imajući u vidu neravnomjeran pristup vakcinama i neodlučnosti u vakcinaciji.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
