Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska ekonomija bi u ovoj godini, prema prognozama Centralne banke (CBCG), trebalo da ojača oko tri odsto, a rast će biti podstaknut privatnom potrošnjom, investicijama i pozitivnim doprinosom neto izvoza, saopštio je viceguverner vrhovne monetarne institucije, Nikola Fabris.
On je u intervjuu agenciji Mina-business kazao da CBCG u ovoj godini očekuje da će investicije u privatnom sektoru kompenzovati smanjenje investicija iz javnih izvora koje su dostigle najviše nivoe u prethodne dvije godine, usljed izgradnje najvećeg infrastrukturnog projekta u Crnoj Gori, auto-puta.
„Nosioci ekonomskog rasta biće sektori turizma i energetike. Takođe, smatramo da je realno očekivati postepeni oporavak prerađivačke industrije i rast poljoprivredne proizvodnje u funkciji redukcije uvoza“, rekao je Fabris.
Prema procjenama CBCG, stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini bi trebalo da iznosi oko 3,2 odsto, što je na liniji sa prognozama većine međunarodnih institucija.
„Pored pojačane investicione aktivnosti u javnom i privatnom sektoru, snažna komponenta u strukturi BDP-a je i potrošnja stanovništva zahvaljujući poboljšanju uslova na tržištu rada, smanjenju nezaposlenosti, održivom rastu kreditiranja i stabilnom prilivu doznaka iz inostanstva“, smatra Fabris.
Posmatrano po sektorima, nosioci rasta u prošloj godini bili su turizam, zasnovan na rastu kvaliteta i obima turističke ponude, građevinarstvo, dominantno usljed nastavka gradnje autoputa, turističkih i energetskih objekata, kao i trgovina i saobraćaj.
Komentarišući nastavak izgradnje autoputa i način finansiranja drugih dionica, Fabris je rekao da se tu radi o vrlo osjetljivom pitanju.
“S jedne strane prenapregnute javne finansije ne ostavljaju značajan prostor za finansiranje iz budžeta, dok je, sa druge strane, za punu valorizaciju neophodan završetak auto-puta. Smatram da za sljedeću dionicu auto-puta, dužine oko 20 kilometara, za koju procijenjenji troškovi iznose oko 270 miliona EUR, neće biti problem da se obezbijede sredstva”, naveo je Fabris.
Kada su u pitanju ostale dionice, Fabris smatra da je najbolje rješenje da se grade kroz koncesioni aranžman.
“Po mom mišljenju, optimalno rješenje bi bilo da se postigne dogovor i da se kroz zajedničku koncesiju grade sve preostale dionice od Beograda do Bara”, saopštio je Fabris.
Kada je u pitanju javni dug, Fabris je rekao da je saniranje posljedica globalne finansijske krize i implementacija krupnih infrastrukturnih projekata u posljednjoj deceniji rezultiralo njegovim brzim rastom.
“Stav CBCG je da je javni dug ključni izazov Vlade u narednom srednjoročnom periodu. Iako je evidentno da postoji problem, treba istaći da je njegovo rješavanje u toku i da očekujemo da će mjere fiskalne konsolidacije predviđene planom sanacije i fiskalnom strategijom dati rezultate”, dodao je Fabris.
Prema njegovim riječima, bruto javni dug će, prema procjeni, na kraju prošle godine dostići nivo od 79,6 odsto BDP-a.
“Procjena Ministarstva finansija je da će depoziti sa zlatom iznositi oko 550 miliona EUR, tako da će neto javni dug na kraju prošle godine iznositi oko 68 odsto BDP-a. Istovremeno, u eurozoni javni dug iznosi oko 80 odsto BDP-a”, precizirao je Fabris.
Iako je, kako je rekao, nivo javnog duga visok, država još nije ušla u zonu koja bi se mogla smatrati kritičnom, i to iz dva razloga.
“Prvo, povećanje javnog duga na kraju godine uzrokovano je emisijom euroobveznica u vrijednosti od 500 miliona EUR, u cilju obezbjeđivanja sredstava za finansiranje budžeta i otplatu dugova u ovoj godini, tako da će već u prvoj polovini godine javni dug bilježiti trend pada. Drugo, privođenje kraju najkrupnijeg infrastrukturnog projekta u Crnoj Gori – izgradnje autoputa, automatski će voditi postepenom opadanju javnog duga”, objasnio je Fabris.
Prema njegovim riječima, Vlada mora nastaviti sa implemenacijom mjera fiskalne konsolidacije predviđene planom sanacije i fiskalnom strategijom, kao i razviti novu sveobuhvatnu fiskalnu strategiju u toku ove godine, sa jasno definisanim mjerama i načinima za dovođenje nivoa javnog duga u granice održivosti.
“Dosljednom primjenom ovih mjera i redovnom otplatom, procjena je da će u srednjem roku, do 2022. godine, nivo javnog duga pasti na nivo od 63,2 odsto BDP-a”, saopštio je Fabris.
Komentarišući prošlu godinu na crnogorskom bankaskom tržištu i uvođenje stečaja u dvije banke, Fabris je rekao da je godina počela dosta turbulentno, a završila se izuzetno uspješno.
„Skoro svi bankarski indikatori su na istorijskom maksimumu. Aktiva banaka je za prvih 11 mjeseci dostigla 4,7 milijarde EUR i uskoro će se izjednačiti sa BDP-om koji je za prošlu godinu projektovan na nivou od 4,8 milijardi EUR. Likvidna aktiva na nivou sistema je na izuzetno visokom nivou i iznosi preko milijardu EUR odnosno preko 23 odsto ukupne aktive“, rekao je Fabis.
On je naveo da je kapital banaka premašio 600 miliona EUR i njegovo povećanje u posljednjih 12 mjeseci je bilo impresivno, od preko 20 odsto.
„Nivo loših kredita je opao na 4,62 odsto, depoziti su prešli 3,5 milijarde EUR i povećani su preko deset odsto u posljednjih 12 mjeseci. Krediti su prešli tri milijarde EUR i takođe su povećani preko deset odsto. Kamatne stope su na istorijskom minimumu, pa je aktivna ponderisana efektivna kamatna stopa u novembru iznosila 6,08 odsto“, podsjetio je Fabris.
On smatra da svi ti indikatori dovoljno govore sami po sebi o stanju u bankarskom sistemu.
Fabris je, komentarišući odluke Vlade da ponudi u koncesije crnogorske aerodrome i da sa 155 miliona EUR pomogne nacionalnu avio-kompaniju, kazao da ta pitanja nije su u direktnoj nadležnosti CBCG, zbog čega može da iznese samo načelne stavove.
“Kada su u pitanju aerodromi, smatram da treba podržati svako rješenje koje donosi modernizaciju aerodroma i povećanje njihovih prihoda. Montenegro Airlines je kompanija koja ima veliki značaj za crnogorsku privredu i u našim preporukama Vladi za vođenje ekonomske politike naveli smo da je potrebno kreirati model za racionalno restrukturiranje nacionalne avio-kompanije, u cilju uspostavljanja poslovanja na održivom nivou“, poručio je Fabris.
Na pitanje da li CBCG ima u planu da uvede neke nove mehanizme provjere banaka u smislu kredita, obavezne rezerve, kolaterala, Fabris je odgovorio da je vrhovna monetarna institucija planirala da ove godine uradi nezavisnu procjenu kvaliteta aktive u bankarskom sistemu.
“Tender za savjetnika CBCG je već raspisan i plan je da procjenu za svih 13 banaka urade visoko reputabilni revizori sa međunarodnim iskustvom na ovim poslovima. Ova aktivnost za čitav bankarski sistem trebalo bi da bude završena do kraja ove godine, a rezultati će pokazati da li postoji neka skrivena ranjivost i da li je nekoj banci potreban dodatan kapital”, rekao je Fabris.
U pitanju je, kako je zaključio, preventivna mjera koja treba da ojača stabilnost bankarskog sistema.
