Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predstavnici privrede pozdravili su, tokom rasprave o budžetu za narednu godinu, to što Ministarstvo finansija nije uvelo dodatna poreska opterećenja, dok u sindikalnim organizacijama smatraju da je potrebna efikasna i nepristrasna naplata poreza i doprinosa i suzbijanje rada na crno.
Predsjednik Asocijacije menadžera Crne Gore (AMM), Budimir Raičković, smatra da budžet za narednu godinu oslikava stanje standarda građana, ali i rizike u koje možemo ući.
On je podsjetio na podatak da izdaci za socijalna davanja iznose 785 miliona, napominjući da je građanima potrebna podrška, ali da je bitno kako će to sve biti finansirano i iz čega se stvara nova vrijednost.
Raičković smatra i da je budžet upozoravajući za sve.
“Pozdravljamo to što nema uvećanja poreskih opterećenja”, rekao je Raičković na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet na kojoj se raspravlja o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu.
Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USSCG), Srđa Keković, saopštio je da u predloženom budžetu nije dovoljno transparentan način na koji se pojedine stavke predstavljaju.
“Imamo nekih 150 miliona EUR za koje uopšte ne možemo da shvatimo i prepoznamo u koje svrhe to ide. To se odnosi na ostale naknade, ostale usluge, ostale transfere pojedincima i institucijama, kao i ostale kapitalne izdatke. To mora da bude prepoznato, kako bismo mogli da uvedemo mehanizme odgovornosti na svim nivoima”, rekao je Keković.
Kada je u pitanju prihodna strana budžeta, on je naveo da treba imati efikasnu i nepristrasnu naplatu poreza i doprinosa.
“Ne smijemo dozvoliti dalji rast poreskog duga. Pritom, ne znamo šta se desilo sa formiranjem poreske policije. Takođe, postoji i ogroman prostor kada je u pitanju suzbijanje klasičnog rada na crno”, kazao je Keković.
Potpredsjednik Privredne komore (PKCG), Nikola Vujović, ocijenio je da je generalno dobro što se povećava nivo stranih direktnih investicija (SDI) ove godine u odnosu na prethodnu.
„Struktura nije onakva kakva je bila prije krize, a dominantan rast je generisan tržištem nekretnina“, rekao je Vujović.
On je kazao da je kapitalni budžet značajno manji nego u periodu prije krize.
“Raduje što se nastavilo sa podrškom privredi, a naša preporuka je da se administrativne procedure dodatno pojednostave kako bi se izbjegle situacije da se predviđena sredstva ne povuku”, naveo je Vujović.
On je, govoreći o poljoprivredi, saopštio je da je budžet ove godine veći pet odsto u odnosu na ranije, što je dobro, ali je dominantan rast izazvan dijelom koji se odnosi na socijalne transfere, jer je to više dimenzija socijalne politike.
“Jedan od ključnih problema tiče se sive ekonomije, a sve aktivnosti u tom pravcu treba učiniti efikasnim odnosno povećati budžetska izdvajanja za to, jer je najčešći odgovor koji dobijamo od institucija da su kadrovski kapaciteti ograničeni. Dakle, posebnu pažnju obratiti na borbu protiv sive ekonomije”, dodao je Vujović.
Rukovodilac ekonomskog sektora u Savezu sindikata (SSCG), Stanica Dragaš, kazala je da je ovaj budžet više potrošački nego kapitalni, pri čemu je daleko manji dio sredstava namijenjen za investicije.
“Težimo da budemo zemlja socijalne pravde, ali izdaci za socijalnu zaštitu su dosta visoki”, navela je Dragaš.
Ona je imala primjedbu na dječiji dodatak, jer njega treba da dobiju oni kojima je potreban iako sva djeca žele i imaju ista prava.
“S obzirom na broj zaposlenih trebalo je ići na racionalizaciju u javnom sektoru, a ugovor o djelu, konsultantske i advokatske usluge predstavljaju visoke stavke”, dodala je Dragaš.
Predstavnica CBCG, Marijana Mitrović Mijatović, kazala je da vrhovna monetarna institucija podržava nastavak sveobuhvatnog programskog budžetiranja.
„Ovakav pristup omogućava povećanje transparentnosti trošenja budžetskih sredstava i poboljšanje fiskalne održivosti. Na ovaj način planiranje i izvršenje budžeta približilo se međunarodnim standardima i praksi“, rekla je Mitrović Mijatović.
Ona je navela da su rizici koje CBCG prepoznaje makroekonomskog karaktera, a povezani su sa visokom inflacijom i ostvarenjem realnog rasta, a samim tim i ostvarenjem budžeta u uslovima usporavanja globalnog rasta.
„Rizik na koji CBCG upozorava su pooštreni uslovi finansiranja na međunarodnom tržištu“, dodala je Mitrović Mijatović.
Ona je, govoreći o kapitalnom budžetu, kazala da ne postoji jedan krupni infrastrukturni projekat koji bi doveo do višestrukih efekata po crnogorsku ekonomiju.
Prema njenim riječima, planirani budžet je 165 miliona EUR viši od prošlog, što će imati pozitivan uticaj na viši standard građana, pri čemu je ovakav budžet usmjeren na očuvanje svih socijalnih kategorija stanovništva.
Član Senata DRI, Milan Dabović, kazao je da su u tehničkom dijelu budžeta cifre usklađene u skladu sa propisanim bilansnim okvirom.
„Ono što nas brine jeste da Ministarstvo finansija nije ostavilo mogućnost fleksibilnog zaduživanja u narendoj godini. Vrlo kruto se pristupilo zaduživanju, ne znam koliko može biti praktično zbog rizika u dijelu izvora finansiranja“, rekao je Dabović.
On je naveo da je predviđeno zaduženje od 600 miliona EUR, ali da je potrebno naglasiti da li je to bruto ili neto.
„Jedan od velikih rizika je kada pogledamo strukturu bruto zarada i doprinosa na teret poslodavca i zaposlenog, vidjeli smo relativno malo učešće poreza na zaradu u iznosu od 21,8 milion EUR. Vrlo nezgodan je ovaj efekat, ako nije minjenjano ništa bitno u stopi“, kazao je Dabović.
On je naveo da su imali porez na dohodak građana na nivou od 140-150 miliona EUR u prošloj i ovoj godini, da bi za narednu godinu bio projektovan na 61 milion EUR. Pretpostavljam da je u pitanju prekompozicija strukture bruto zarada zbog ukidanja doprinosa za zdravstvenu zaštitu.
„Ova komponenta je jako niska, on je sunovraćen u ovim projekcijama“, dodao je Dabović.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
