Njujork, London, (MINA-BUSINESS) – Na svjetskim berzama su cijene dionica prošle sedmice oštro pale, najviše u Evropi, jer su napadi ruske vojske na ukrajinske gradove sve razorniji, dok ulagači procjenjuju kako će sankcije Zapada protiv Rusije uticati na globalni finansijski sistem i privredu.
Na Wall Streetu je Dow Jones prošle sedmice skliznuo 1,3 odsto, na 33.614 bodova, dok je S&P 500 pao 1,3 odsto, na 4.328 poena, a Nasdaq indeks 2,8 odsto, na 13.313 bodova, prenosi SEEbiz.
Invazija Rusije na Ukrajinu traje već duže od sedmicu, štete su ogromne, poginulih sve više, a Rusija se zbog sankcija Zapada našla u izolaciji.
„Tržište je pod uticajem geopolitičkih previranja. Nestabilnost tržišta potrajaće kratkoročno, a možda i u srednjem roku jer jednostavno ne vidim što bi narednih sedmica moglo smiriti tu situaciju”, kazao je strateg u firmi Baird, Ross Mayfield.
Ulagači se, takođe, plaše poremećaja međunarodnog finansijskog sistema nakon što su u sklopu sankcija Zapada protiv Rusije najvećim ruskim bankama onemogućene transakcije putem globalnog platnog sistema SWIFT.
Zbog toga su se pod pritiskom našle dionice banaka koje su najviše poslovno izložene u Rusiji. S&P 500 indeks bankarskog sektora potonuo je prošle sedmice gotovo devet odsto.
S druge strane, snažno su, oko devet odsto, skočile cijene dionica u energetskom sektor jer su cijene nafte skočile više od 20 odsto.
Međtim, ulagače zabrinjava snažan rast cijena nafte jer bi to moglo dodatno podstaći inflaciju u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koja se ionako već kreće na najvišim nivoima u 40 godina.
Tržište je malo umirio predsjednik američke centralne banke, Federalnih rezervi (Fed), Jerome Powell koji je polovinom sedmice kazao da će se na sjednici čelnika Feda u martu založiti za povećanje ključnih kamata 0,25 postotnih bodova, što je ohrabrilo ulagače jer je dosad prevladavalo mišljenje da bi Fed mogao povećati kamate za oštrih 0,5 postotnih bodova.
Međutim, nastavi li inflacija jačati, Fed će kasnije morati agresivnije zaoštriti monetarnu politiku, što bi moglo usporiti rast ekonomije.
Zbog toga se ulagači plaše stagflacije, kombinacije stagnacije privrede i visoke inflacije.
U anketi Bank of America sada 30 odsto fond menadžera očekuje u narednih 12 mjeseci stagflaciju, dok je još prošlog mjeseca to očekivalo 22 odsto menadžera.
„Očekujem da će se tržište kretati u uskom rasponu narednih sedmica do sjednice Feda. Nema razloga kupovati dionice, osim ako se situacija u Ukrajini stabilizuje, a to mi se ne čini izgledno”, kazao je direktor u firmi Infrastructure Capital Management, Jay Hatfield.
Zbog toga ulagače nijesu ohrabrili ni dobri pokazatelji s američkog tržišta rada.
U februaru je u SAD-u otvoreno 678 hiljada novih radnih mjesta, znatno više nego što se očekivalo, pri čemu je stopa nezaposlenosti pala na 3,8 odsto, najniži nivo od februara 2020. godine.
„Prije nekoliko sedmica mislili bismo da su to strašno važne brojke, no s obzirom na sadašnje okruženje i sve ove događaje u Evropi, to jednostavno nijesu. Potencijalna dalja eskalacija rata, uticaj toga na rast evropske ekonomije i šire, rast cijena sirovina, koji dodatno podstiče inflaciju. To ulagačima oduzima vrijeme i energiju”, kazao je direktor u firmi Horizon Investments, Zachary Hill.
Najviše su prošle sedmice pale cijene dionica na evropskim berzama. STOXX 600 indeks vodećih evropskih dionica potonuo je sedam odsto, što je njegov najveći sedmični gubitak od izbijanja koronakrize u martu 2020. godine.
Pritom je londonski FTSE indeks pao 6,7 odsto, na 6.987 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 10,1 odsto, na 13.094 boda, a pariski CAC 10,2 odsto, na 6.061 bod.
Oštro su pale i azijske berze, pri čemu je japanski Nikkei indeks skliznuo 1,9 odsto, na 25.985 bodova.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
