Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Unapređenje tranzitnog saobraćaja, formiranje logističkih centara i intermodalnog transporta u perspektivi bi mogao značajno da poboljša crnogorsku privredu, saopštio je državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija, Zoran Radunović.
„To je dug proces koji zahtijeva i značajna infrastrukturna ulaganja, ali potencijal koji Crna Gora posjeduje mora se kvalitetnije valorizovati uz neophodne sistemske promjene“, rekao je Radunović za Glasnik Privredne komore (PKCG).
On smatra da je neophodno smanjiti rizik ogromne zavisnosti crnogorske ekonomije od jedne djelatnosti, te da je nesporno da sektori energetike i saobraćaja mogu tome značajno doprinijeti.
Radunović je podsjetio da je privreda Crne Gore 2019. godine zabilježila rekordan prihod od turizma, dok je on u prošloj godini gotovo u potpunosti izostao usljed pandemije koronavirusa. Crna Gora je, kako je dodao, prepoznata kao izuzetna destinacija i ulaganja u turizam imaju opravdanost.
„Prošlogodišnja kriza je pokazala ogromnu ranjivost takve ekonomske orjentacije, dok su druge države na osnovu funkcionisanja drugih ekonomskih djelatnosti značajno održale nivo prihoda budžeta. Poučeni tim iskustvom neophodno je da smanjimo rizik ogromne zavisnosti od jedne djelatnosti, a nesporno je da sektori energetike i saobraćaja mogu tome značajno doprinijeti“, kazao je Radunović.
On je rekao da se preuzimanjem funkcije državnog sekretara u Ministarstvu kapitalnih investicija, sa neposrednim zaduženjem za saobraćaj, suočio sa nizom izazova i nesređenom situacijom.
„Apsolutno sva državna preduzeća koja su, inače, osnov saobraćajnog sistema Crne Gore, karakterišu se izrazito negativnim poslovanjem u dužem periodu. Prethodna godina, karakteristična po pandemiji, samo još više izrazila njihovo loše infrastrukturno, materijalno, finansijsko i organizaciono stanje. Rezimirajući zatečeno, osnovni cilj Ministrastva za ovu poslovnu godinu je obezbjeđivanje opstanka prije svega državnih, a onda i ostalih preduzeća“, poručio je Radunović.
On smatra da je definisanim tranzitnim pravcima na teritoriji Balkana ispuštena prilika da Crna Gora zauzme značajniju poziciju za tranzitni saobraćaj. Koliko je zatečeno stanje generalno bilo ispušteno govori, prema njegovim riječima, i činjenica da su željeznička preduzeća tek od martovskog formiranja novih odbora direktora počela sa zajedničkim sedmičnim sastancima.
„Takvo zatečeno stanje moguće je promijeniti samo simbiozom svih parametara uz organizovanje na nivou odbora u Privrednoj komori i neposredno prisustvo Vlade kako bi institucionalno i organizaciono ostvarili boljitak za sve. Naš institucionalni i organizacioni sistem nije prepoznao značaj tranzitnog saobraćaja, pa u opštem sistemu nijesmo imali nijednu organizacionu cjelinu koja bi se bavila tom djelatnošću“, kazao je Radunović.
On je dodao da je osnivanje Koordinacionog odbora za tranzitni saobraćaj PKCG, čiji je on predsjednik, inicijalni pokretač za formiranje organizacionih cjelina kojima će prioritet biti prezentacija tranzitnog pravca, logistika i intermodalni transport.
Radunović je saopštio da je osnovni zadatak tog odbora koncentracija znanja i iskustva pojedinaca koji posluju u državnim i privatnim preduzećima, a koji će znati da pripreme i predvide neophodne akcije za pozicioniranje Crne Gore kao tranzitne logističke destinacije.
On je naveo da je nesporno glavna odgovornost na Vladi, odnosno ministarstvima kapitalnih investicija i ekonomskog razvoja, kao i PKCG, da podrži procese od kojih će privreda i budžet imati koristi.
Radunović je objasnio da je prvenstveni cilj Koordinacionog odbora lociranje infrastrukturnih i ljudskih potencijala sa kojima bi se krenulo u formiranje jedinstvenog proizvoda koji bi bio sposoban da privuče interes regiona.
„Za početak rada ćemo se usmjeriti na sistematizaciju poslovanja svih subjekata, popis sredstava, lociranje kritičnih tačaka, pa nakon toga kreirati tim koji će prezentirati naš potencijal. Jedan pojedinac ili odbor svakako nijesu dovoljni za tako obiman i zahtjevan zadatak koji je neminovno sprovesti u opštem interesu“, kazao je Radunović.
On je ocijenio da je Luka Bar najvrednije preduzeće koje bi trebalo da generiše razvoj kompletnog zaleđa, čak i regionalnog.
„Iako je do nedavno bilježila pad poslovanja, za nastavak ove godine očekujemo značajan rast prihoda i tereta. Pad poslovanja nije vezan sa samim preduzećem, koliko sa nepoštovanjem strategije saobraćaja Crne Gore za kreiranje logističkog pravca. Glavna krivica je u politici regionalne konfrontacije iz prošlosti, pasivnosti i nezainteresovanosti“, objasnio je Radunović.
On je dodao da su zadovoljni uspješno obavljenim pregovorima sa kompanijama iz Srbije, odnosno Srbija Cargom, TCL-om, MSK Kikindom i ZiJin-om. Uspješno je, prema njegovim riječima, započet posao prevoza bakarnog koncentrata i sumporne kiseline, a za očekivati je uspješno okončanje ugovora za prevoz željeza.
„Ti poslovi su izuzetno značajni za luku i željeznicu, a za očekivati je da budu zaključeni na trogodišnji period. Apsolutno je dokazano da segmentacija luke nije bila dobro rešenje, a sama prodaja kontejnerskog terminala nije donijela očekivane rezultate, niti benefit državi“, kazao je Radunović.
On smatra da će, ukoliko se postojeći trend nastavi, Luka Bar zbog nedostatka tereta postati skupa za brodare, samim tim za vozarinu i lokalne troškove, odnosno za klijente koji je koriste.
„Kontejnerski transport je najunosniji posao. Postoji zahtjevno i ambiciozno idejno rješenje za razvoj luke kao transhipment, a kasnije i Hub transhipment luke za šta je neophodna izgradnja novog velikog kontejnerskog terminala, čak van akvatorijuma postojeće“, rekao je Radunović.
On smatra da su neophodne značajne infrastrukturne investicije za podizanje nivoa kvaliteta usluge Luke Bar, kao i da treba raditi na njenoj dostupnosti, što umnogome zavisi od infrastrukturnih investicija, prije svega u željeznički saobraćaj i puteve.
„Tek sa povećanjem kapaciteta i obima poslovanja za očekivati je veći interes za sva naša preduzeća. Za sada je rano govoriti o privlačenju strateškog partnera, a o novom vlasniku nemamo nikakvih naznaka interesovanja. U svakom slučaju smo otvoreni za sve opcije koje bi bile u interesu Crne Gore i njenih građana“, poručio je Radunović.
On je saopštio i da je željeznica neodvojivi dio integralnog lanca transporta u Crnoj Gori, ali i od posebnog značaja za rad Luke Bar.
„Nažalost, stanje željeznikog saobraćaja je daleko od makar zadovoljavajućeg. Trenutno na željezničkoj infratrukturi imamo 30 građevinskih radova koji značajno otežavaju promet, a uzrokuju «lagane vožnje». Preduzeće za transport tereta Montecargo sa ambicioznim rukovodstvom je uspjelo da zanovi poslovne odnose sa partnerima iz Srbije, a planirana su i investiciona ulaganja u vozna sredstva, koja su u prethodnom periodu gotovo potpuno izostala“, kazao je Radunović.
On smatra da su neophodna dodatna ulaganja u putnu i željezničku infrastrukturu, a za očekivati je da se od transportne zajednice obezbijedi podrška.
„Ministarstvo kapitalnih investicija je u postupku definisanja jedinstvenih graničnih prelaza sa susjednim zemljama. Naš saobraćajni sistem je nažalost na nivou zemalja trećeg svijeta i još gori. U ovom sektoru se u svijetu, a posebno oko nas, u posljednjih 20 do 30 godina desilo četiri do pet industrijskih revolucija, koje su nas potpuno zaobišle“, saopštio je Radunović.
On je poručio da će Crna Gora, u skladu sa strategijom razvoja saobraćaja, obezbijediti kvalitetan transportni sistem za korisnike koji će biti siguran, održiv, integrisan u evropske sisteme i koji će podržavati i podsticati ekonomski razvoj.
„Iz tih razloga je neophodno da budemo dio evropskih koridora, jer jedino tako ćemo biti u prilici da računamo na povećani promet roba i putnika. U narednom periodu nas očekuje niz bilateralnih i multilateralnih sastanaka sa zemljama regiona i EU od kojih očekujemo značajnu promjenu stavova i pomoć. Za nas su od posebnog značaja pravci Budimpešta-Beograd-Bar, kao i Jadransko-jonski koridor“, zaključio je Radunović.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
