Podgorica, (MINA-BUSNESS) – Crna Gora, da bi dodatno finansiranje strateške infrastrukture bilo održivo, mora značajno da ubrza privredni rast i poveća javne prihode, ocijenio je direktor konsultantske kuće Aspiro iz Slovačke Miroslav Kučera.
Kučera, koji je i ekspert za upravljanje infrastrukturnim projektima i razvojno finansiranje, je za portal RTCG kazao da to podrazumijeva efikasna investiciona ulaganja i u neke manje projekte sa bržom ekonomskom ili socijalnom isplativošću.
On je naveo da je pitanje duga prema kineskoj banci, odnosno kredita kineske banke crnogorskoj državi za izgradnju dionice Smokovac-Mateševo auto-puta Bar-Boljare, već djelimično riješeno putem restrukturizacije kredita i stabilizacije kreditnih uslova, kroz ublažavanje valutnog rizika preko četiri zapadne banke.
“Umjesto kredita u dolarima sa kamatnom stopom dva odsto, sa rizikom radikalnog povećanja nivoa zaduženja zbog promjena deviznog kursa, sada je kredit navodno računat u eurima sa kamatnom stopom 0,88 odsto, što, sa pretpostavkom da je kamatna stopa fiksirana, predstavlja standardan nivo zapadnih državnih kredita”, objasnio je Kučera.
Prema njegovm riječima, rizike, koji u kreditnom sporazumu možda i dalje ostaju, nije ipak moguće razmotriti bez detaljnog pregleda, prenosi portal RTCG.
“U nekim državama članicama Evropske unije (EU) postoji dobra praksa da ugovor zaključen od organa javne uprave ili lokalne samouprave ne stupa na snagu dok nije objavljen na zvaničnoj internet stranici, što pojačava javnu kontrolu i smanjuje prostor za zaključivanje ugovora sa nepovoljnim uslovima”, naveo je Kučera.
Kučera je saopštio da EU može da još pomogne i putem povoljnog finansiranja i tehničke podrške u pripremi i izgradnji ostalih dionica auto-puta, preko postojećih finansijskih instrumenata i banaka kroz učešće EU kao akcionara.
“A posebno finansiranjem povezivanja auto-puta sa Jadransko-jonskim koridorom, čiji je ekonomski doprinos posmatran kao daleko značajniji zbog teretnog saobraćaja i turističkih tokova”, kazao je Kučera.
On je rekao da je uloga turizma u crnogorskoj ekonomskoj strukturi predimenzionirana, tako da su ograničenja putovanja tokom pandemije pogodila državne prihode teško, posebno ako se sagleda stanje u drugim zemljama.
“Oporavak i povratak turista su ove godine bili bolji nego što se očekivalo, ali su ipak dostigli samo 75 odsto nivoa iz 2019. godine, prema podacima Svjetske banke (SB). Dugotrajna nezaposlenost i siromaštvo nanose štetu ljudskom kapitalu i djelotvornosti i smanjuju potencijal budućeg ekonomskog rasta”, smatra Kučera.
Kako je rekao, smanjenje štete po pitanju ljudskog kapitala, podsticanje i podržavanje ekonomskog rasta preko reformske inicijative, te preko brzo implementiranih infrastrukturnih projekata, traže sposobnu i djelotvornu javnu upravu.
“Mogu reći na osnovu ličnog iskustva u prvoj polovini ove godine da trenutno postoji značajno ograničen kapacitet za pripremu i implementaciju projekata, jer politički kompleksna situacija u zemlji po svemu sudeći oduzima pažnju i energiju vodećim predstavnicima javne uprave, a i lokalne samouprave. Grantska sredstva, koja su kod prisutnih donatora na raspolaganju, nijesu korišćena”, upozorio je Kučera.
On je napomenuo da je priprema novih infrastrukturnih projekata u zastoju.
“Pritom, odlučivanje je otežano političkim sukobima i krhkim političkim mandatima, što blokira doprinos, kakav može da predstavlja nova moguća infrastruktura za ekonomski rast i zaposlenost”, zaključio je Kučera.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
