Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Za svakodnevno plaćanje se koristi trećina platnih kartica, a još 36 odsto njih barem jednom sedmično, pokazali su rezultati novog istraživanja MasterIndex Crna Gora.
Razlog za često korišćenje platnih kartica je prije svega u jednostavnosti i praktičnosti koju ta platna metoda nosi, saopštilo je 47 odsto ispitanika, dok još 12 odsto njih cijeni stalni pristup sredstvima na računu.
Godišnja studija o navikama i potrebama aktivnih korisnika platnih kartica, koju kompanija Mastercard u Crnoj Gori tradicionalno sprovodi od 2018. godine, ističe da su debitne kartice i dalje kartični proizvod koji posjeduje najveći broj ispitanika, njih 87 odsto.
One se najčešće koriste za kupovine u supermarketima, 65 odsto, u prodavnicama odjeće i obuće 47 odsto, benzinskim pumpama, kao i lokalnim prodavnicama namirnica 41 odsto.
„Svaki četvrti ispitanik je rekao da u novčaniku posjeduje kreditnu karticu kojom se plaćanja najčešće obavlja u prodavnicama odjeće i obuće, 40 odsto, supermarketima i hipermarketima, 38 odsto, i u restoranima i kafićima, 32 odsto“, pokazalo je istraživanje.
Direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, Jelena Ristić, saopštila je da su standardna i beskontaktna kartična plaćanja prvi izbor za plaćanje čak i za iznose do 40 EURa, i za kartična plaćanja umesto za gotovinu se odlučuje skoro duplo više ispitanika
„MasterIndex istraživanja, njih 65 naspram 35 odsto. To je značajan pokazatelj promene navika u plaćanjima i sigurno je da možemo očekivati da će sve digitalniji stilovi života nametati potrebu za daljom implementacijom inovativnih bezgotovinskih rješenja, ali istovremeno, prioritet za javni i privatni sektor treba da bude širenje prihvatne mreže izvan gradskih centara i među netradicionalnim trgovcima“, rekla je Ristić.
Kada su u pitanju lokacije na kojima bi željeli da plaćaju karticama, a da to trenutno nije moguće, osim pijaca i parkinga, građani su naveli kurirske službe, a prvi put, otkako se sprovodi istraživanje, na najvišem mjestu našle su se medicinske ustanove.
Ispitujući šta je to što građane motiviše da plaćaju karticama, ispitivanje je pokazao da su to prije svega popusti, 60 odsto, i programi lojalnosti, 41 odsto, a na listi su se našli i povrat novca, 46 odsto, i mogućnost podizanja gotovine prilikom plaćanja karticama, 35 odsto.
„Posljednja opcija, koju je kompanija Mastercard premijerno uvela na tržište Crne Gore ove godine kao uslugu Brzi keš, najčešće se koristi u supermarketima, 31 odsto, i na benzinskim pumpama, 17 odsto“, navodi se u saopštenju.
MasterIndex pokazuje da se 70 odsto ispitanika susrelo sa online plaćanjima i kupovinom. Uglavnom se online plaćanja obavljaju nekoliko puta godišnje, smatra 34 odsto ispitanika, dok 11 odsto praktikuje online plaćanje makar jednom sedmično.
Studija je pokazala da se praktikuje plaćanje svim dostupnim platnim metodama, pri čemu ukupno korišćenje platnih kartica u ecommerceu iznosi 69 odsto, dok se za gotovinsko plaćanje prilikom preuzimanja odlučuje 41 odsto ispitanika.
„Najčešće se kartice koriste za kupovinu odjeće, obuće i nakita, 39 odsto. Pored toga, ispitanici online kupuju kućne potrepštine, 35 odsto, plaćaju mjesečne i druge račune, 26 odsto, sportsku opremu, 20 odsto, dok 16 odsto njih koristi kartice pri plaćanju namirnica“, pokazalo je istraživanje.
Domaće veb prodavnice su češća šoping adresa od stranih online šopova za 34 odsto ispitanika, dok je za 19 odsto njih obrnuto. Preferencije nema sedam odsto ispitanika.
Ristić je podsjetila da je tokom maja prvi put na tržištu Crne Gore implementirana uspješna keš bek kampanja u okviru koje su korisnici Mastercard kartica ostvarili povrat sredstava za obavljene online transakcije kod domaćih internet trgovaca.
„Naša kampanja je potvrdila da se korisnici kartica sve više oslanjaju na online plaćanja, ali svejedno moramo imati u vidu da je prihvatni jaz za ecommerce u Crnoj Gori i dalje veliki. Prelaskom na online poslovanje koje uključuje online plaćanja, mala i srednja preduzeća otvaraju vrata novim tržištima, klijentima i izvorima prihoda, što su sve neophodni elementi u izgradnji održivog poslovnog modela, naravno uz stalnu edukaciju svih učesnika na tržišta kako bi se uspešno koristile mogućnosti koje savremene tehnologije donose“, saopštila je Ristić.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
