Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora je jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja u pogledu pregovora o članstvu u EU i važno je da kapitalizuje napredak i ne dozvoli nazadovanje zbog političkih neizvjesnosti, ocijenila je potpredsjednica Evropske investicione banke (EIB), Liliana Pavlova.
„Međutim, za dalji opšti napredak biće potrebna politička stabilnost i konstruktivan angažman svih zainteresovanih strana, što će dovesti do uspostavljanja stabilne vlade i konsenzusa oko ključnih reformi“, rekla je Pavlova u intervjuu agenciji Mina-business.
Ona je dodala da će te aktivnosti pomoći u privlačenju novih investicija i mogućnosti za zemlju, takođe u okviru Ekonomskog i investicionog plana koji predviđa značajna finansijska sredstva za region, uključujući grantove i tehničku pomoć.
Pavlova je saopštila da je tempo ekonomske ekspanzije u ekonomijama Zapadnog Balkana usporen i da je u prošloj godini pao na 2,8 odsto godišnjeg rasta, usljed šokova izazvanih energetskom krizom i visokom inflacijom, nakon snažnog oporavka poslije pandemije od 7,8 odsto u 2021.
Ostali strukturni faktori rizika u regionu uključuju, kako je kazala, nepovoljne demografske prilike, visoku stopu nezaposlenosti, visok udio sive ekonomije, političku nestabilnost i ograničenja u finansiranju.
Pavlova je navela da bi spor tempo tranzicije na ekonomiju sa neto nultom emisijom ugljenika mogao predstavljati rizik, jer preduzeća nemaju podsticaje za ozelenjavanje svojih poslovnih modela.
„To je pitanje koje treba riješiti, pošto fizički klimatski rizici već utiču na deset odsto malih i srednjih preduzeća (MSP) u regionu, prema EIB-ovom Istraživanju o preduzećima. Ono otkriva da je 32 odsto preduzeća u regionu kreditno ograničeno, varirajući od 18 odsto u Albaniji do 47 odsto u Crnoj Gori. Prema Istraživanju o kreditiranju banaka EIB-a, banke u regionu očekuju da će morati da pooštre svoje kreditne uslove, posebno za sektor MSP, uglavnom zbog povećane percepcije i niže tolerancije rizika. To može biti zabrinjavajuće, jer je pristup finansijama, uključujući prekoračenja, bio izvor otpornosti za firme tokom pandemije“, rekla je Pavlova.
Ona smatra da bi zelena i digitalna tranzicija takođe mogle da predstavljaju priliku za kompanije da napreduju u globalnom lancu vrijednosti, kao i da iskoriste prednosti čvrstih veza sa EU, kao njenim glavnim trgovinskim partnerom, koji čini preko 70 odsto izvoza u regionu.
„Izgledi za članstvo u EU svih zemalja regiona omogućavaju efikasnu implementaciju reformskih programa, pomažu stabilizaciji političkog okruženja i povećavaju njegovu privlačnost za strane investicije“, objasnila je Pavlova.
Ona je podsjetila da je EIB, kao snažan partner Crne Gore, do danas uložio 1,1 milijardu EUR, uglavnom za podršku transportnoj mreži, kao i razvoju MSP i drugih vitalnih sektora. Samo od 2020. godine EIB je uložila 243 miliona EUR kako bi pomogla zemlji da se brže oporavi i unaprijedila saobraćajnu i vodnu infrastrukturu.
„U okviru našeg ogranka posvećenog aktivnostima van EU – EIB Global, aktivno radimo na jačanju naših timova i partnerstava, kako bismo pomogli Crnoj Gori i drugim zemljama Zapadnog Balkana da efikasnije koriste raspoložive fondove i tehničku pomoć EU“, rekla je Pavlova.
EIB je, kako je podsjetila, prošle godine potpisala sa Investiciono-razvojnim fondom (IRF) 50 miliona EUR vrijedan program za finansiranje ekoloških i energetski efikasnih investicija među malim i srednjim preduzećima.
„Kreditna linija će omogućiti MSP da povećaju likvidnost, kao i da investiraju u poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje energetskih gubitaka i zavisnost od fosilnih goriva. Takođe, smo obezbijedili tehnički grant za jačanje kapaciteta IRF-a, kako bismo pomogli unapređenje organizacionog i poslovnog modela fonda u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Na taj način želimo da ubrzamo rast privatnog sektora i otvorimo nova radna mjesta“, kazala je Pavlova.
EIB je obezbijedio i grant za tehničku pomoć za ubrzanje modernizacije crnogorskog nacionalnog obrazovnog sistema kroz nadogradnju, izgradnju i rekonstrukciju obrazovne infrastrukture. Grant EIB-a će, kako je objasnila, pokriti tehničku i savjetodavnu podršku za pripremu projekata i proces javnih nabavki, kao i za razvoj nacionalnih standarda za superviziju i evaluaciju.
Ukupna vrijednost grantova tehničke pomoći iz sopstvenih sredstava EIB potpisanih za Crnu Goru u prošloj godini dostigla je 3,3 miliona EUR.
„Želim da pomenem napredak u vezi sa željezničkom dionicom Bar-Vrbnica koju EIB finansira sa 20 miliona EUR, dopunjeno grantom EU od 20 miliona koji se kanališe kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Investicije u željezničku infrastrukturu na toj dionici rezultirale su povećanjem bezbjednosti saobraćaja i kvaliteta usluge prevoza tereta i putnika“, navela je Pavlova.
Ona je dodala da će projekat direktno koristiti 1,2 miliona putnika godišnje i široj ekonomiji olakšavanjem trgovine, regionalne integracije i održivog rasta. To će omogućiti i postepen prelazak na ekološki prihvatljivije modele prevoza.
„Ovaj projekat je dio Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije za koji se očekuje da će mobilisati do 30 milijardi novih investicija i pomoći u sprovođenju ključnih projekata u okviru inicijative Globalni izlaz. To je nova evropska strategija za podsticanje razvoja pametne infrastrukture širom svijeta koja donosi do 300 milijardi EUR investicija“, kazala je Pavlova.
Ona je rekla da su MSP u regionu kreditno ograničeni i da im nedostaju finansijska sredstva za dekarbonizaciju i digitalizaciju svog poslovanja.
„U svim zemljama Zapadnog Balkana, prema anketiranim firmama, nepovoljni uslovi zaduživanja za MSP ostaju glavna prepreka njihovom razvoju. Pristup finansijama za inovativne firme i novoosnovana preduzeća posebno je otežan zbog nedostatka kreditne istorije i oslanjanje na nematerijalnu imovinu, što je teško kolateralizovati“, saopštila je Pavlova.
Istraživanje EIB-a o investicijama za region centralne, istočne i jugoistočne Evrope ukazuje da su krize izazvane sukobom u Ukrajini i pandemijom dovele do poremećaja u međunarodnoj trgovini, uzrokujući smetnje u poslovanju.
„Neke od ključnih prepreka koje kompanije ističu su smanjeni pristup sirovinama i uslugama, kao i poremećaji globalne logistike. Firme u tim zemljama su prilično oprezne kada su u pitanju buduće investicije. Kao dugoročne prepreke za ulaganja oni pominju opštu neizvjesnost, visoke troškove energije i nedovoljno kvalifikovano osoblje“, kazala je Pavlova.
Ona je navela da bi EIB, kako bi pomogla kompanijama u rješavanju tih pitanja, razvila različite finansijske instrumente, kao što je kreditna linija za crnogorske firme za uvođenje energetski efikasnih i klimatski održivih projekata.
„Sljedeći korak je uvođenje podsticajnog kredita u cijelom regionu, uključujući Crnu Goru, za podršku dugoročnom zapošljavanju i stručnom osposobljavanju ljudi iz ugroženih društvenih grupa. Pored kredita, kompanije će dobiti finansijsku nagradu na osnovu učinka, ako ispune specifične ciljeve za podsticanje liderstva, zapošljavanja i mogućnosti profesionalnog razvoja za žene, mlade ljude i marginalne grupe koje se često suočavaju sa preprekama na tržištu rada“, rekla je Pavlova.
Ona je dodala da ta vrsta finansijskog instrumenta odražava sposobnost EIB-a da privuče dodatna bilateralna i EU sredstva koja se bave pravednom i društveno inkluzivnom transformacijom.
Pavlova je saopštila da je Evropski investicioni fond pokrenuo garancijski instrument za razvoj preduzeća i inovacije na Zapadnom Balkanu, sa pokrićem garancije od 60 miliona EUR, koja ima za cilj da poveća pristup finansijama za oko četiri hiljade malih preduzeća u kontektsu tekuće krize.
„Takođe bih željela da pomenem nove finansijske instrumente u okviru Evropskog fonda za održivi razvoj (EFSD+) za projekte koji pospješuju povezanost u regionu. Oni imaju za cilj da pruže finansijsku i tehničku podršku opštinama, komunalnim preduzećima, nezavisnim proizvođačima električne energije, lokalnim i međunarodnim firmama, MSP i komercijalnim bankama za projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, transportne i digitalne mreže“, kazala je Pavlova.
Ona je dodala da je Grupacija EIB, koju čine EIB i Evropski investicioni fond, do sada obezbijedila blizu 5,6 milijardi EUR za privatni sektor u regionu, što čini skoro 50 odsto ukupnog obima kreditiranja u regionu od početka. Ti fondovi su podržali rast, oporavak i transformaciju MSP širom regiona, uz očuvanje oko 800 hiljada radnih mjesta.
„Za Crnu Goru smo, u saradnji sa domaćim komercijalnim bankama i IRF-om, izdvojili 710 miliona EUR za mala preduzeća od početka našeg poslovanja u zemlji. Prvi kredit sa IRF-om smo potpisali 2012. godine i od tada smo, zahvaljujući našoj uspješnoj saradnji, zajedno isporučili ukupno 520 miliona EUR koji su podržali 1,2 hiljada projekata“, rekla je Pavlova.
Ona je saopštila da planiraju da prošire aktivnosti u Crnoj Gori i regionu u okviru EIB Global, u bliskoj saradnji sa lokalnim partnerima, Evropskom komisijom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama.
„Želimo da našu stručnost i finansije približimo Crnoj Gori i prilagodimo našu podršku specifičnim potrebama zemlje, takođe kroz pojačano lokalno prisustvo i potencijalno uspostavljanje lokalne kancelarije u budućnosti. Što se tiče specifičnih sektora, vidimo važnost dalje podrške MSP kako bi se prilagodili novom ekonomskom okruženju i približili zelenijem, inkluzivnijem i digitalizovanijem modelu poslovanje“, rekla je Pavlova.
Ona je dodala da planiraju i da nastave sa investicijama iz oblasti obrazovanja, održivog transporta kao što je željeznička insfrastruktura, ali i da prošire finansiranje na zdravstveni sektor.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
