Kolašin, (MINA-BUSINESS) – Ova Vlada djeluje pogramski, a ne politički, kako bi svaki građanin osjetio kvalitet života i mogao dostojanstveno da živi u Crnoj Gori, zbog čega zabrinjavaju poruke svih koji iskazuju sumnju u to, saopštio je premijer Zdravko Krivokapić.
“Ova Vlada je odlučila da djeluje programski, a ne politički, ni politikanski. Ta digitron politika nije politika ove Vlade, već je njena politika da svaki građanin osjeti kvalitet života, da dostojanstveno živi, da ne odlazi iz zemlje, nego da se ovdje vraća“, rekao je Krivokapić otvarajući konferenciju Izvori finansiranja zelene i digitalne tranzicije i unapređenja infrastrukture sjevernog regiona Crne Gore.
Dvodnevnu konferenciju organizuje Investiciono-razvojni fond (IRF), uz podršku Delegacije EU u Crnoj Gori i Kancelarije za evropske integracije u Kolašinu.
Krivokapić je kazao da ga zato zabrinjavaju poruke svih koji iskazuju sumnje u rad Vlade.
„Projekti Evropa sad i Crna Gora odmah govore i sad i odmah da nemamo vremena za gubljenje, da smo izgubili previše vremena i ovo je prilika da ubrzanim rapidnim oporavkom učinimo Crnu Goru drugačijom“, naveo je Krivokapić.
On je dodao da je ono što se dešava u zadnjih godinu više nego zabrinjavajuće, jer nema adekvatanog odnosa prema svakom građaninu pojedinačno, bez obzira gdje živi, a obaveza je da se u centar svih zbivanja stavi građanin.
„Potrebno je djelovati pametno, održivo, inkluzivno i rapidno kako bi nadoknadili ono što je do sad propušteno“, poručio je Krivokapić.
On je kazao da Crna Gora mora da doživi preporod, a da je jedan od njih ono što se nudi kroz IRF.
„U okviru ekspozea Vlade imamo tri stuba koja su evidentna u dijelu naše teme, a to je zelena ekonomija, digitalna transformacija i povezivanje, koje čini osnovu da preko infrastrukture budemo ono to je svuda u Evropi, a to je dostojni 21. vijeka“, rekao je Krivokapić.
Izvršna direktorica IRF-a, Irena Radović, kazala je da je ta institucija, od osnivanja do danas, podržala mikro, mala i srednja preduzeća, kao i firme srednje kapitalizovanosti, u iznosu većem od 1,5 milijardi EUR, a da je sa preko 430 miliona podržala privrednike sa sjevera i opštine sa nižim stepenom indeksa razvijenosti.
Ona je podsjetila i da je IRF tokom prethodna tri mjeseca doživio brojna priznanja.
„Prošle sedmice je delegacija predvođena ministrom finansija, Milojkom Spajićem, u kojoj se nalazio IRF, dobila priliku da bude uvažena i prepoznata kao ključni strateški partner klimatske banke Evropske unije (EU) koja je najveća multilateralna finansijska institucija i ključni akter koji je Crnoj Gori, kroz IRF, dao priliku da bude prva na Zapadnom Balkanu koja će realizovati okvir od 150 miliona EUR sa klimatskom komponentom“, rekla je Radović.
Taj okvir će, kako je navela, u značajnoj mjeri, kroz strategiju IRF-a, biće posvećen sjeveru Crne Gore.
„Osim toga, i Francuska je podržala IRF i zaključen je takođe ugovor sa naglaskom na zeleno fnansiranje i održivi razvoj u iznosu od 50 miliona EUR. Pored tih 200 miliona koje smo obezbijedili za naredni period i Razvojna banka Savjeta Evrope je opredijelila sredstva za potrebe unapređenja uslova života građana u urbanim i ruralnim područjima i razvoja i zaštite životne sredine“, saopštila je Radović.
Ona je rekla da se radi o ugovoru koji će biti potisan u narednim sedmcama, a riječ je o dodatnih 30 miliona EUR koje će se usmjeriti na postpandemijski oporavak.
„Važno je da u narednom periodu identifikujemo projekte, da oni budu zaokruženi, uspješni i zreli za finansranje i da se podrži diverzifikacija crnogorske privrede“, poručila je Radović.
Ona je rekla da će budućnost donijeti integraciju rješenja koja podržavaju zelenu tranziciju i digitalnu transformaciju.
„Suočeni smo sa izazovom neujednačenog regionalnog razvoja koji ujedno ima snažan neiskorišćen ekonomski potencijal sjevera u domenu održivog zdravstvenog turizma, poljoprivrede i proizvodnje hrane“, navela je Radović.
Ona je poručila da svi moraju biti posvećeni i ujedinjeni na zajedničkom putu.
„Ne smijemo očekivati da nam sredstva budu obezbijeđena, već je mnogo bitnje usredsrediti se na ono što je dostupno i iskoristiti devet milijardi koje postoje u kontekstu predpristupnih bespovratnih grantova i 20 milijardi koje postoje takođe kroz kreditno garantne šeme koje će biti dostupne“, saopštila je Radović.
Ministar ekonomskog razvoja, Jakov Milatović, kazao je da je održiva tržišna ekonomija ona koja je konkurentna, kojom se dobro upravlja, koja je dobro povezana, zelena, otporna na eksterne šokove i inkluzivna.
„Nažalost, koronakriza je u potpunosti otkrila da crnogorska ekonomija ni na jedan od ovih šest elemenata nije adekvatno odgovorila u prethodnom 30-ogodšnjem periodu“, rekao je Milatović.
On je predstavio makroekonomske indikatore crnogorske ekonomje u prošloj godini, kada je bila snažno pogođena pandemijom, i u ovoj kada su rezultati bolji, što je dobar temelj da se govori o zelenoj i digitalnoj ekonomiji.
„Da bi jedna privreda bila održiva tržišna ekonomija, ona mora biti inkluzivna. Nažalost, slučaj je takav da u poređenju sa svim zemlajama EU i Zapadnog Balkana, u dijelu stope siromaštva, Crna Gora u tom smislu prednjači. To je teška naslijeđena situacija, da skoro 25 odsto našeg stanovnštva živi u riziku od siromaštva“, poručio je Mlatović.
On je predstavio najznačajnije aktivnost i rezultate u ovoj godini i poručio da Crna Gora više nema vremena za gubljenje.
Milatović je rekao i da je proces evropske integracije ključan i važan za finansiranje zelene agende, digitalnu transformaciju i osnaživanje svih jedinica lokalne samouprave.
Ambasadorka i šefica Delegacije EU u Crnoj Gori, Oana Kristina Popa, kazala je da je prilikom njenih posjeta sjevernom regionu imala zadovoljstvo da upozna dosta pojedinaca i projekata, razgovara o EU podršci zajednicama i ljudima i da vidi šta je moguće zajednički uraditi za lokalnu zajednicu.
„EU pomaže zajednice u sjevernom dijelu u oblastima prekogranične saradnje i ruralnog razvoja. Drago mi je da vidim što je puno ljudi investiralo svoje talente i rad i stvorilo nove poslove za lokalnu zajednicu, koji su živi dokaz da sjever države ima veliki potencijal za održivi razvoj“, navela je Popa.
Ona je kazala da EU ohrabruje Vladu i lokalne vlasti da iskoriste na najbolji način te potencijale.
„Ubijeđena sam da kroz jak rad sa lokalnim partnerima možemo vidjeti brz oporavak, kao i pretvaranje prelijepog sjevera u mjesto koje će zadržati mlade ljude. EU je srećna što radi sa vama i što može da ostvari ovu viziju“, rekla je Popa.
Glavna pregovaračica Crne Gore sa EU, Zorka Kordić, kazala je da ovo odlična prilika da se posvete jednoj od najaktuelnijih tema, odnosno sagledavanju dodatnog apsorbovanja sredstava iz fondova EU.
„Drago mi je što su tu i predstavnici lokalnih zajednica sa sjevera, jer sve što mi kao Vlada pripremamo na nivou dokumenata nailazi na implementaciju na lokalnom nivou. Zato je važno da se zajedno bavimo ovim politikama koje se tiču zelene ekonomije, digitalne tranzicije i snaženja infrastrukture“, poručila je Kordić.
Ona je saopštila da se u tom promišnjanju najbolje uskladiti sa politikama EU, a slijediti suštinske trendove na nivou EU.
„EU je naš najbliži stateški partner, najveći investitor i glavni donator. Posvećenost Crne Gore korišćenju sredstava pretpristupne podrške potvrđuje podatak da je u okviru IPA I državi odobreno 235 miliona EU, a 279 miliona u okviru IPA II“, rekla je Kordić.
Ona je navela da kada Crna Gora postane članica EU taj opseg sredstava biće pet do sedam puta veći, ali to znači samo ulaganje u ljudski kapital i vještine.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
