Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predlog zakona o budžetu za narednu godinu je investicioni u dva pravca – u ljudske resurse preko programa Evropa sad i u dijelu kapitalnih investicija u smislu rješavanja uskih grla infrastrukture, saopštio je ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić.
Spajić je na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, na kojoj je danas počela dvodnevna rasprava o budžetu za narednu godinu, podsjetio na tešku ekonomsku i finansijsku situaciju u kojoj je Crna Gora bila u prethodnom periodu.
„Možemo da konstatujemo velik uspjeh Vlade koja je preokrenula jednu tešku situaciju u kojoj se našla i radikalno popravila stanje u finansijama. To stanje i dalje nije savršeno, ali vidi se jedno veliko i vidljivo poboljšanje javnih finansija“, smatra Spajić.
Tome, kako je rekao, svjedoči i činjenica da će rast ekonomije ove godine biti iznad čak i Vladinih najnovijih predviđanja od 13,4 odsto, odnosno preko 14 odsto.
On je naveo da je Vlada, sada kada je ekonomska situacija radikalno povoljnija, odlučila da ulaže u budžet da on bude „investicioni“ u dva smisla.
„U jednom smislu je da smo s programom Evropa sad, koji je najvažniji dio budžeta, htjeli da ulažemo u ljude i da pokrenemo jedan investicioni ciklus u ljudske resurse – da ljudi osjete optimizam u društvu, da očekuju bolje dane i da vide da se rad cijeni“, rekao je Spajić.
On je dodao da su druga vrsta investicije, kojom će se Vlada baviti, kapitalne investicije, odnosno rješavanje problema uskih grla infrastrukture.
„Tu se misli na nastavak auto-puta koji takođe ulazi u budžet za narednu godinu, ali ne u kapitalni nego u dio oko potencijalnog zaduživanja“, objasnio je Spajić.
On je saopštio da je glavni cilj fiskalne politike do 2024. godine stabilizacija makroekonomskog ambijenta i javnih finansija i stvaranje preduslova za dinamični ekonomski rast na nivou od prosječno pet odsto.
Izvorni prihodi su u narednoj godini projektovani u iznosu od 1,97 milijardi EUR ili 37,1 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ukupni izdaci projektovani su na nivou od 2,21 milijardu EUR ili 41,66 odsto BDP.
„Kada govorimo o kapitalnom budžetu, izdvajanja za narednu godinu su značajno uvećana, te dolazi do pozitivnog pomijeranja strukture ukupne potrošnje u korist kapitalnih izdvajanja“, objasnio je Spajić.
Predlogom budžeta za narednu godinu sredstva kapitalnog budžeta planirana su u ukupnom iznosu od 252,18 miliona EUR.
U odnosu na ovu godinu, došlo je do značajnog uvećanja kapitalnih izdvajanja za projekte koje realizuju uprave za saobraćaj i javnih radova.
Deficit budžeta u narednoj godini je planiran na nivou od 243,1 miliona EUR ili 4,5 odsto BDP-a.
„Za potrebe otplate duga u narednoj godini planirano je 292 miliona EUR, te su ukupna nedostajuća sredstva projektovana na nivou od 497,94 miliona EUR. Očekuje se da za potrebe finansiranja budžeta u narednoj godini neće biti potrebno novo zaduženje“, saopštio je Spajić.
Sjednici Odbora na kojoj će se raspravljati o budžetu za narednu godinu održava se u dva dijela.
Danas su joj, pored predlagača, prisustvovali predstavnici Državne revizorske institucije, Centralne banke, Privredne komore, Asocijacije menadžera, Američke privredne komore, Saveza sindikata.
Sjednica će biti nastavljena sjutra sa članovima Odbora.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
