Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Zahtjeve za subvencije za aprilske zarade zaposlenih podnijelo je nešto preko 15 hiljada preduzeća, od čega je isplaćeno njih 96,2 odsto u ukupnom iznosu od 16,3 miliona EUR, saopštila je ministarka ekonomije Dragica Sekulić.
Sekulić je kazala da je 15,03 hiljade preduzeća podnijelo zajtheve za subvencije, od čega je već isplaćeno ili će biti danas u toku dana njih 14,47 hiljada, za ukupno 61,4 hiljade zaposlenih.
„Bruto iznos sredstava koji se odnosi na odobrene zahtjeve je 16,3 miliona EUR“, rekla je Sekulić na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata programa subvencija za april.
Ona je saopštila da je za 34 zahtjeva postupak obrade još u toku ili je zahtijevano dostavljanje dodatne dokumentacije.
„Odbijeno je ukupno 527 zahtjeva ili 3,5 odsto podnijetih, najviše zato što nijesu zadovoljili jedan od osnovnih uslova za učešće u programu – da su izmirili obaveze po osnovu poreza i doprinosa na zarade za prošlu godinu ili da nijesu smanjivali broj zaposlenih u odnosu na februar“, objasnila je Sekulić.
Ona je pozvala sva preduzeća da od danas do kraja mjeseca podnesu zahtjeve za subvencije zarada za maj, na isti način kako su to uradili za april.
„Od ponoći do 13 sati je već preko tri hiljade preduzeća podnijelo zahtjeve za subvencije za maj, što nam govori da su naši privrednici i preduzetnici već stekli rutinu u apliciranju“, rekla je Sekulić.
Sekulić je navela da je krajem aprila profunkcionisalo softversko rješenje za apliciranje obradu i isplatu odobrenih zahtjeva na žiro-račune zaposlenih kod poslovnih banaka kod kojih inače primaju plate.
„Cijeli proces je realizovan bez potrebe podnošenja ijednog jedinog papira i bez minuta čekanja u redu na šalterima institucija. Zahtjevi se podnose elektronskim putem i sistem sam obavlja provjere i identifikacije“, objasnila je Sekulić.
Sistem automatski obrađuje zahtjeve i na kraju se obavlja i on-line isplata bankama na žiro-račune zaposlenih.
„Imamo namjeru da ovaj proces uzmemo kao putokaz i praksu kojim ćemo realizovati sve naredne programe i procese u Ministarstvu“, poručila je Sekulić.
Ona je na pitanje da li Ministarstvo razmatra mogućnost produženja mjera subvencioniranja, odgovorila da se o tome razgovaralo, ali da nije prepoznata potreba privrede da se nastavi sa takvom vrstom subvencija.
„Više smo se bazirali na nekom razvojnom programu, odnosno subvencijma za razvoj, a ne za zaposlene“, kazala je Sekulić.
Na pitanje kada bi se mogao očekivati treći paket mjera za pomoć privredi i zaposlenima u cilju ublažavanja negativnih efekata pandemije koronavirusa, ona je navela da se u narednim danima očekuje koordinacija sa Kabinetom potpredsjednika Vlade za ekonomsku politiku.
Sekulić je objasnila se je predlog Mininstarstva ekonomije vezan za grantove i subvencija za realizaciju Programa unapređenja konkurentnosti, kao i da bi se narednih dana, odnosno sedmica mogao očekivati dobar razvojni paket, kroz treći paket mjera.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, Milan Srzentić, saopštio je da je namjera tog resora od početka bila da proces podnošenja zahtjeva bude maksimalno pogodan i minimalno komplikovan za privrednike.
„Zbog toga smo povezali nekoliko baza podataka koje su bile smještene u različitim institucijama u okviru državne uprave, čime smo eliminisali potrebu podnošenja bilo kakvih dokumenata ukoliko preduzeće zadovoljava sve uslove definisane programom“, objasnio je Srzentić.
On je dodao da je podnosilac zahtjeva sistemu pristupao na isti način na koji to radi svakog mjeseca, prilikom podnošenja različitih elektronskih dokumenata Poreskoj upravi (PU).
„Ukoliko je sve bilo u redu sa prijavom, a to je bio slučaj u 91 odsto podnešenih zahtjeva, proces je trajao nekoliko minuta, a novac isplaćen narednog radnog dana. Ukoliko je sistem prepoznao neku grešku ili potrebu dopune, podnosilac je o tome bio obaviješten i upućen na komunikaciju sa timom za podršku“, rekao je Srzentić.
On smatra da je sa privredom ostvarena izuzetna komunikacija, kroz različite kanale.
Predstavnici Ministarstva ekonomije su u maju, prema riječima Srzentića, odgovorili na 8,9 hiljada e-mailova koje su im uputili poslodavaci i zaposleni, što znači da je svakog dana u prosjeku obrađivano i isplaćivano 500 zahtjeva i odgovarano na 300 upita privrednika.
On je dodao da je od ukupno 547 dostavljenih prigovora, prihvaćeno 465 i da su ta preduzeća isplaćena na način kako im pripada.
„Danas je, za nepunih 13 sati juna, zabilježeno preko tri hiljade novih zahtjeva, što znači da je procenat uspješnosti 94 do 95 odsto. To garantuje da će isplata teći još brže“, poručio je Srzentić.
Pomoćnik direktora za IT sektor u PU, Dejan Abazović, kazao je da se Poreska uprava od samog početka uključila u realizaciju projekta i obezbijedila podršku za funkcionisanje tog aplikativnog sistema.
„Potrudili smo se da od starta sve prođe u najboljem redu“, naveo je Abazović.
On je ocijenio da je projekat doprinio značajnom poboljšanju poreske discipline, tako što je veliki broj kompanija na vrijeme izmirio poreske obaveze, kako bi uredno podnijele neophodne obrasce i prijave za funkcionisanje sistema.
I PU je u vrijeme pandemije i krize morala da obavlja redovne poslove i zadatke koje ima.
“U aprilu smo imali, pored redovnih IOPPD i PDV prijava, i prijave poreza na dobit i finansijske iskaze. Imali smo više paralelnih aktivnosti koje smo morali da završimo. Uspjeli smo da odgovorimo zadacima i obavezama i dokazali da u Crnoj Gori može dosta toga da se uradi sopstvenim snagama“, poručio je Abazović.
On je podsjetio da šalteri PU u vrijeme krize dva mjeseca nijesu radili, već da je sve rađeno elektronskim putem, ali da su uspjeli da odgovore obavezama i obezbijede da budžet Crne Gore normalno funkcioniše.
Softversko rješenje za isplatu subvencija uradila je kompanija Infostrim, čiji je izvršni direktor Igor Jovićević kazao da je to rješenje, realizovano za tri sedmice, bilo jednostavno za korisnike, ali u pozadini jako kompleksno.
„Bilo je dosta izazova. Urađene su četiri posebne softverske aplikacije i ništa nije improvizovano, iako su rokovi za izradu bili kratki“, rekao je Jovićević.
On smatra da je projekat primjer šta znači digitalizacija i kako ona može da pomogne građanima i privredi.
„Nadam se da ćemo sa aktivnostima u tom pravcu nastaviti i nakon pandemije“, zaključio je Jovićević.
