fbpx
9.9 C
Podgorica
February 3, 2023.
NaslovnicaCrna GoraCilj svake regionalne inicijative da bude mir i prosperitet Zapadnog Balkana

Cilj svake regionalne inicijative da bude mir i prosperitet Zapadnog Balkana

Podgorica, (MINA) – Cilj svake regionalne inicijative treba da bude mir i prosperitet na Zapadnom Balkanu, a put ka tome je proces proširenja Evropske unije (EU) i nedavno revitalizovan Berlinski proces.

To je poručeno u drugom dijelu konferencije “Regionalne inicijative na Zapadnom Balkanu – šanse i zablude?”, koju je Centar za građansko obrazovanje (CGO) organizovao sa njemačkim organizacijama Društvom za jugoistočnu Evropu (SOG) i Friedrih Ebert fondacijom (FES).

Nacionalni koordinator za Otvoreni Balkan i regionalne inicijative u Vladi Sjeverne Makedonije, Marjan Zabrcanec, poručio je da je ta država uključena u Berlinski proces i Otvoreni Balkan, kao i da je posvećena evropskim integracija.

“Ista država je u Berlinskom procesu i Otvorenom Balkanu, vodi je ista vlada i političari, imamo istu Privrednu komoru koja podržava obje inicijative”, rekao je Zabrcanec.

On je kazao da je Otvoreni Balkan promoviše slobode, koje su zastupljene i u EU, s naglaskom na slobodu kretanja ljudi i dobara.

“U ekonomskom smislu, Otvoreni Balkan je posvećen slobodama. Saglasan sam da postoji politička osnova, ali to je ekonomska inicijativa”, saopštio je Zabrcanec.

On je kazao da nije istina da Otvoreni Balkan nije transparentan budući da su svi dokumenti dostupni na sajtu, i dodao da je ta inicijativa inkluzivna.

“Imamo politiku otvorenih vrata, što znači da pozivamo Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo da nam se pridruže. To je prepoznao i (američki izaslanik za Zapadni Balkan) Gabrijel Eskobar”, rekao je Zabrcanec.

Kako je istakao, Otvoreni Balkan ima politički pravac, a to je Evropska unija. “Cilj Otvorenog Balkana je da svaka članica postane članica EU, nema druge političke vizije i ciljeve”, istakao je Zabrcanec.

On je navao da ta inicijativa ima opipljive rezultate, koji su posebno prepoznati u biznis sektoru, ali i među građanima. “Tri države su pomogle jedna drugoj za vrijeme nacionalnih katastrofa. Takozvane “zelene linije” na graničnim prelazima ubrzavaju transport hrane. Naše tri zemlje pomažu jedna drugoj u jeku krize hrane i energenata”, zaključio je Zabrcanec.

Profesorica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore (UCG) i predsjednica Crnogorske panevropske unije (CPU), Gordana Đurović, mišljenja je da inicijativa Otvoreni Balkan ima lokalno vlasništvo, ali je istakla i rezervu prema tom procesu.

“Otvoreni Balkan je ideja Balkana bez granica, a ukoliko nemate granica to znači slabije kontrole”, ocijenila je Đurović.

Ona je rekla da nijesu samo ekonomske slobode značajne za proces EU integracija, dodajući da fokus treba biti i na građanskim slobodama i ljudskim pravima.

“Kada imate nejednistven glas, inicijative teže funkcionišu”, podvukla je Đurović.

Ona je navela da je inicijativa Otvoreni Balkan nastala kada je Berlinski proces zastao, ali i izrazila zadovoljstvo revitalizacijom Berlinskog procesa.

“Akcioni plan Berlinskog procesa je priznalo šest država. Tu smo jedinstveni, a Otvoreni Balkan nas je podijelio”, kazala je Đurović.

Ona je rekla da je Crna Gora bila kooperativna od početka, ali da nije konkurentna.

“Mali smo, nemamo standardizovane proizvode, naši proizvođači najviše prodaju na domaćem tržištu. Ako dođe velika konkurencija, velike firme neće sarađivati sa domaćim, nego će uvoziti svoje a mi ćemo se zatvariti”, objasnila je ona.

Kako je pojasnila, u sklopu Otvorenog Balkana nema EU da nadgleda cjelokupni proces, niti postoje strukturni fondovi, koji postoje u EU. Upitala je i ko garantuje da je Otvoreni Balkan put ka EU a ne neki vid Balkanske unije.

“Ako nema granica na Balkanu, EU neće tolerisati da roba izlazi u Uniju, osim po evopskim standardima. Granice će postojati između Balkana i EU, iz balkanskog budžeta i u vidu balkanske carinske službe. Ko će reći da to nije institucionalizacija neke balkanske carinske unije?” navela je Đurović.

Ekonomski analitičar i bivši diplomata iz Bosne i Hercegovine Draško Aćimović naveo je da, s ekonomske strane, prostor Zapadnog Balkana treba biti zaokružen kako bi se privukle međunarodne investicije.

On je mišljenja da je Otvoreni Balkan pospješio i ubrzao Berlinski proces iz mnogo razloga. “S jedne strane imamo vođe država – premijere i predsjednike koji sami ubrzavaju proces. Oni su pokrenuli i Berlinski proces što me raduje, a trebaju nam oba procesa jer će se, makar u BiH, svakako pretvoriti u jedan”, rekao je Aćimović .

On je kazao da se na Zapadnom Balkanu stalno ulazi u analize, ali se ne daju rješenja kako izaći iz krize. “Treba tražiti upravo rješenja, a onda možemo očekivati podršku. Pokušajmo da ne pričamo o ratovima, već da se dogovorimo”, poručio je Aćimović.

Izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Srbije Balša Božović ocijenio je da je cilj šest država Zapadnog Balkana da uđu u EU, navodeći da Srbija danas ne ide tim putem.

“Svi razlozi raspada Jugoslavije su prisutni u režimu koji je trenutno na vlasti u Srbiji, a ukrajinska kriza je ogolila stvari. Otvoreni Balkan kreće kao inciijativa koja ide paralelno sa non-pejperom (bišeg premijera Slovenije) Janeza Janše”, rekao je Božović.

On je kazao da danas Velika Srbija nije eksplicitno prisutna, ali postoji eufemizam u vidu tzv. Srpskog sveta, i poručio da je zabluda međunarodnih partnera da sve zemlje Zapadnog Balkana žele u EU.

“To nije tačno. Srbija ne želi u EU. Ta država je, dok bukti rat u Ukrajini, spoljnopolitički neutralna a ako ste neutralni vi podržavate agresora. Srbija se oslanja na Rusiju, i to je problematično, ako kažemo da Otvoreni Balkan podržava put ka EU”, smatra Božović.

Izvršni direktor Instituta za evropsku politiku sa Kosova Demush Shasha rekao je da cilj svake inicijative treba da bude mir i prosperitet na Zapadnom Balkanu, kao onom koji je stvoren u EU.

Prema njegovim riječima, put ka tome je proces prošerenja i Berlinski proces. “Sve što odstupa od toga ima za cilj da destabilizuje region. Oni treba nas da nas ubijede zašto ne prihvataju Berlinski proces, ne da mi njih ubjeđujemo zašto ne treba da budemo u Otvorenom Balkanu”, istakao je Shasha.

Kako je saopštio, Berlinski process ima jasan cilj integracija u EU, ima 6 učesnika nasuprot tri u Otvorenom Balkanu, koji pri tom nema ni ekonomskih fondova ni administrativne infrastructure.

“Najvažnija razlika – arbitri. Ovaj region ima kompleksnu istoriju. Uspostavili smo pravilo da, koja god saradnja je upitanju, uvijek će cilj biti prisustvo EU. Oni su neutralni arbitri i autoritet koji smo svi prihvatili kroz Berlinski proces”, naveo je Shasha.

Izvršna direktorka Albanskog instituta za međunarodne studije (AIIS) Alba Cela navela je da tema Otvorenog Balkana dijeli javno mnjenje.

“Podrška će uvijek biti primarno za Berlinski proces, razumijem da će potpisnice Otvorenog Balkana reći da su u obje inicijative dobre i da jedno ne isključuje drugo. Međutim, postoji tenzija između te dvije inicijative”, smatra Cela.

Prema njenim riječima, u Albaniji postoje zagovornici ali i oni koji su zabrinuti u pogledu te inicijative. “Nemomo tretirati strane kao da su monolitne. Postoje varijacije u pozicijama i u mišljenjima o ovoj temi”, poručila je Cela.

Ona je rekla da, kada je BP revitalizovan, očekuje intenziviranje debate o tenziji ove dvije inicijative ali da ne očekuje da će se iko povući iz Berlinskog procesa, jer bi to bi imalo veliku piolitičku cijenu.

Zaključujući skup, potpredsjednica SOG-a Gudrun Steinacker saopštila je da njen inicijalni skepticizam o inicijativi Otvoreni Balkan nije eliminisan. “Nijesam sigurna da Otvoreni Balkan doprinosi regionalnoj saradnji niti da vodi države ka ekonomskom prosperitetu, vladavini prava i istinski ujedinjenoj Evropi”, kazala je Steinacker.

Ona je izrazila nadu da će se u naredne dvije godine svjedočiti koraku naprijed kada je riječ o procesu proširenja EU.

Direktorka kancelarije FES-a za Srbiju i Crnu Goru Kirsten Schoenefeld kazala je da treba promovisati EU integracije, izražavajući nadu da će revitalizacija Berlinskog procesa biti dodatni podsticaj tom procesu.

Kako je istakla, sve regionalne inicijative moraju biti inkluzivne i koherentne. “O ovome moramo da nastavimo da diskutujemo narednih godina. Nadam se da će Berlinski proces ubrzati evropske integracije”, poručila je Schoenefeld.

Izvršna direktorka CGO-a, Daliborka Uljarević, je zatvarajući konferenciju, rekla da se o ovom pitanju mora argumentovano i odgovorno diskutovati prije donošenja odluka o eventualnom priključenju Otvorenom Balkanu.

“Čuli smo danas dosta stavova, a neupitan zaključak je da se držimo spoljnopolitičkog pravca koji je do sada utaban, a prije svega opristupanja EU. U tom kontekstu, uz sve ono što mogu biti različitosti država regiona, teško da inicijativa Otvoreni Balkan može da donese koristi Crnoj Gori”, rekla je Uljarević.

“Nadam se da će debata uskoro otpočeti, čuli smo od potpredsjednice Vlade (Jovane Marović) – da se analiza uskoro publikuje, nestrpljivi smo da vidimo zvaničan stav Vlade i da li Vlada može biti jedinstvena po ovom pitanju”, kazala je Uljarević.

Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS

Najčitanije