Podgorica, (MINA) – Spoljna politika Crne Gore je 100 odsto usklađena sa Evropskom unijom (EU), kazao je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić, poručujući da se nada da će makar jedna država Zapadnog Balkana, do kraja mandata Evropske komisije (EK), postati članica (EU).
On je, kako je saopšteno iz Skupštine, učestvovao na desetom sastanku predsjednika Parlamenata Jugoistočne Evrope o proširenju Evropske unije (EU), koji se održava u Budimpešti.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji istakao da je svoj mandat započeo sa jasnim ciljem da makar jedna članica Zapadnog Balkana uskoro postane dio EU.
Varhelji je, kako se navodi u saopštenju, dodao da je Crna Gora otvorila sva pregovaračka poglavlja, te pohvalio to što se uprkos tome odlučila za novi, izazovniji, pregovarački model.
Bečić je zahvalio predsjedniku Mađarske Viktoru Orbanu i Vladi te države na podršci u integracionim procesima zemalja Jugoistočne Evrope.
U saopštenju se dodaje da je Bečić zahvalio i Varheljiju na prijateljskoj, kontinuiranoj, posvećenosti i unapređenju pregovaračkih procesa.
Bečić je kazao Crna Gora ima 100 odsto usklađenu spoljnu politiku sa EU, da 80 odsto građana podržava proces EU integracija, i da nema otvorenih bilateralnih pitanja koja mogu biti prepreka na evropskom putu.
“Želim da izrazim nadu i očekivanje da će se želje, planovi i ciljevi komesara Varheljija, evropskih institucija i svih nas zajedno ostvariti i da će najmanje jedna zemlja ZB do kraja ovog mandata EK biti u prilici da postane nova članica EU”, rekao je on.
Bečić je poručio da samo ujedinjena Evropa, povezana zajedničkim vrijednostima, uspijeva da odoli savremenim zdravstvenim, socijalnim, bezbjednosnim i drugim izazovima.
“Bečić je dodao i da samo ujedinjena Evropa garantuje dugoročni mir, stabilnost i napredak, te da garantuje najljepšu evropsku budućnost državama članicama Jugoistočne Evrope i njihovim narodima”, kaže se u saopštenju.
Bečić je, kako se navodi u saopštenju, istakao da prostor Jugoistočne Evrope ne bi trebao da bude samo geografski dio Evrope, već važan kulturološki, istorijski, politički i ekonomski centar evropskih vrijednosti.
Bečić je rekao su ogromni neiskorišćeni potencijali u dijelu izgradnje velikih infrastrukturnih projekata, mogućnost turističke saradnje i valorizacije prirodnih, kulturnih i istorijskih resursa, čvršća i bolja pozicioniranost EU među globalnim konkurentima, samo neke od prednosti integracione saradnje zemalja Jugoistočne Evrope sa Evropskom unijom.
Bečić je, kako se navodi u saopštenju, ukazao i na značaj uspostavljanja zajedničke kontrole granica.
Time bi se, kako je istakao, unaprijedila bezbjednost svih zemalja Evrope, što bi bio značajan doprinos zajedničkoj borbi protiv terorizma, koji predstavlja sve veću opasnost za EU.
“Ono zašto integracija zemalja Jugoistočne Evrope u Evropsku uniju mora biti na listi prioriteta i zašto moramo dati svoj maksimum u ovim procesima jeste jačanje vladavine prava, unaprjeđenje ekonomskog prosperiteta, usaglašavanje legislative sa legislativom EU”, kazao je Bečić.
On je dodao da osnaživanje međusobne saradnje, “čime bismo postigli dugoročnu stabilnost ovog regiona, koja je ključna i za stabilnost cijele Evrope”.
Bečić je, kako su kazali iz Skupštine, naglasio da ostvarivanjem transnacionalne saradnje država koje su u procesu pristupanja EU, građani Crne Gore dobijaju priliku da kroz projekte koje sprovede sa susjedima riješe zajedničke probleme.
“Podstaknu društveni i ekonomski razvoj i zapošljavanje, steknu iskustvo u korišćenju sredstava Evropske unije i dostizanju evropskih standarda”, dodao je on.
Bečić je, kako se navodi u saopštenju, istakao i da bi usklađivanje pravnih tekovina zemalja pristupnica sa pravnim tekovinama EU, garantovalo pravnu sigurnost i podstaklo povećanje stranih investicija.
“Čime bi se smanjila potreba emigracionih procesa i prekinuo trend odliva mladih ljudi iz zemalja Jugoistočne Evrope”, rekao je Bečić.
To bi, kako je kazao, imalo pozitivan uticaj na stare i nove članice EU, jer bi povećane kapitalne transakcije dovele do investicionog impulsa koji će ubrzati ekonomski rast i obezbijediti nova radna mjesta.
“Sve ovo će dovesti do smanjenja jaza po pitanju razvijenosti između zemalja EU i zemalja Jugoistočne Evrope koje nisu članice EU”, kazao je Bečić.
On je, u obraćanju, podsjetio da je Crna Gora nedavno obilježila 30 godina od usvajanja Deklaracije o ekološkoj državi Crnoj Gori.
Kako je saopšteno iz Skupštine, Bečić je ocijenio da je važno uspostaviti državni i evropski odnos prema životnoj sredini, unapređenju ekoloških standarda i razvoju ekološke svijesti građana.
U tom kontekstu, kako je naveo, upravo će se pooštravanjem ekoloških standarda u zemljama Jugoistočne Evrope podstaći borba protiv transnacionalnog zagađenja životne sredine, kao i borba za ostvarenje ciljeva održivog razvoja.
Bečić je još jednom ponovio da je EU, jačanje partnerstva u okviru NATO saveza, snažna regionalna saradnja, pomirenje među vjerama i nacijama, crnogorski kurs koji, kako je rekao, nema alternativu.
“Crna Gora će dati pun evropski doprinos jačanjem bilateralnih i multilateralnih odnosa sa svim zemljama Jugoistočne Evrope kako bi svi zajedno istinski bili Evropa”, zaključio je Bečić.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
