Podgorica, (MINA) – Više od 40 odsto građana smatra da su izbori u Crnoj Gori samo donekle fer i slobodni, pokazuju rezultati istraživanja Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).
Kako je saopšteno iz CeMI-ja, u Crnoj Gori povjerenje građana u izborni proces nije na dovoljno visokom nivou.
“Naime 42,4 odsto građana smatra da su izbori u Crnoj Gori samo donekle fer i slobodni, dok 15,9 odsto smatra da su veoma ili „u velikoj mjeri“ fer i slobodni”, pokazuju podaci istraživanja sprovedenog u martu.
Kada su u pitanju konkretni ciklusi, 44 odsto građana smatra da su posljednji parlamentarni izbori 2020. bili fer i slobodni.
“Što je napredak u odnosu na parlamentarne izbore u 2016. Godini, koje je pozitivno ocijenilo 31,1 odsto ispitanih, a za koje čak 45,2 odsto građana smatra da nijesu bili fer i slobodni”, kazali su iz CeMI-ja.
Da li će naredni parlamentarni izbori biti fer i slobodni, ne može da procijeni 42 odsto ispitanih, dok 37,2 odsto misli da hoće, a 17,1 odsto da neće.
Na stav o tome da li su prethodni izbori bili fer i da li će naredni biti uticaja ima politička preferenca ispitanika.
“Dok je kod simpatizera nekih partija (Demokratski front, Demokrate) bio dominantan stav da parlamentarne izbore u 2016. nijesu bili fer, nije zabilježeno da među simpatizerima bilo koje aktuelne parlametarne partije ili koalicije natpolovična većina ispitanih ima stav da parlamentarni izbori 2020. nijesu bili fer”, rekli su iz CeMI-ja.
Oni su kazali da povjerenje građana u institucije važne za izborni proces takođe nije dovoljno visoko.
Na pitanje da ocjene na skali od jedan do pet rad institucija, ispitanici su pokazali da najmanje vjeruju vrhovnom državnom tužiocu i drugim tužiocima povodom krivičnih dijela protiv izbornih prava (2,36).
“Zatim Agenciji za sprečavanje korupcije (2,48), Ministarstvu unutrašnjih poslova u vezi sa Centralnim biračkim spiskom (2,53), Ustavnom sudu povodom odlučivanja o prigovorima u vezi sa izbornim procesom (2,54), kao i DRI – Državnoj revizorskoj instituciji (2,59)”, dodaje se u saopštenju.
Rezultati pokazuju da građani najviše povjerenja imaju u nevladine organizacije prilikom nadlgedanja izbornog procesa, koje jedine imaju ocjenu iznad tri (3,13).
“Zatim slijedi birački odbor (2,89), opštinske izborne komisije (2,84) i Državna izborna komisija (DIK) koja je ocijenjena sa 2,79”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su rezultati istraživanja iz marta pokazali da su građani u velikom broju spremni na reforme izbornog sistema.
Navodi se da građani smatraju da bi imalo pozitivan uticaj na kvalitet izbornog sistema je održavanje lokalnih izbora u istom danu u svim opštinama – 49,7 odsto.
“Održavanje lokalnih i parlamentarnih izbora u istom danu 52,3 odsto, kao i održavanje generalnih izbora na svim nivoima (lokalnih u svim opštinama, parlamentarnih i predsjedničkih izbora) u istom danu, nakon sporovedene izborne reforme 2023. godine 46,5 odsto”, kaže se u saopštenju.
Iz CeMI-ja su rekli da od 5,7 do 9,3 odsto građana smatra da bi neka od gore pomenutih rješenja uticala negativno na kvalitet izbornih procesa.
“U populaciji opredijeljenih građana po nekom od ovih pitanja, sva predložena rješenja imaju jasnu većinsku podršku građana”, navodi se u saopštenju.
Kako su kazali iz CeMI-ja, građani većinom smatraju da treba da direktno glasaju za kandidate na partijskim listama 64,3 odsto i većinom su za uvođene sistema otvorenih izbornih listi 57,4 odsto.
Prema rezultatima istraživanje, više od polovine građana 61,1 odsto, smatra da bi poslanici imali odgovorniji odnos ako bi bile uvedene otvorene liste i direktno glasanja za kandidate.
“Građani takođe smatraju da članovi partije treba da biraju predsjednika i partijsko rukovodstvo neposrednim glasanjem (57,9 odsto)”, kaže se u saopštenju.
CeMI je istraživanje sproveo na uzorku od 961 ispitanika na teritoriji Crne Gore, od petog do 22. marta.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
