Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Razvojna banka Savjeta Evrope (CEB) nastavlja da aktivno podržava održivi razvoj Crne Gore kroz nekoliko ključnih projekata koji su u toku i koji će pomoći zemlji u njenim naporima za pristupanje Evropskoj uniji (EU), saopštio je guverner CEB-a, Carlo Monticelli.
„Jedna od glavnih inicijativa je naša podrška unapređenju zdravstvenog sistema Crne Gore, u skladu sa Strategijom zdravstvene zaštite za period 2023-2027. Planiramo da finansiramo infrastrukturne projekte u zdravstvu na različitim nivoima, kako bi građani imali pristup kvalitetnim i dostupnim medicinskim uslugama“, rekao je Monticelli u intervjuu agenciji Mina-business, uoči godišnjeg Zajedničkog sastanka CEB-a koji počinje danas u Budvi.
Pored ulaganja u infrastrukturu, ovaj projekat će, prema njegovim riječima, podržati modernizaciju zdravstvenog sistema, uključujući nabavku savremene medicinske opreme, poput MRI i CT skenera.
„Ovaj investicioni projekat biće predstavljen na odobrenje Administrativnom odboru CEB-a, tokom našeg sastanka u Budvi“, rekao je Monticelli.
Paralelno s tim, kako je naveo, u CEB-u rade i na novom kreditu za jačanje sektora mikrofinansiranja u Crnoj Gori, čime će poboljšati pristup kreditima za nedovoljno zastupljene grupe, posebno za preduzeća u vlasništvu žena i ruralna preduzeća.
Monticelli je imao bilateralni sastanak sa ministrom finansija, Novicom Vukovićem, uoči početka godišnjeg sastanka. Skup u Budvi okupiće rukovodstvo CEB-a i predstavnike 43 zemlje članice, uključujući i Crnu Goru.
Monticelli je saopštio da je partnerstvo između CEB-a i Crne Gore snažno i da se kontinuirano produbljuje otkako je zemlja postala članica 2007. godine.
„Činjenica da Crna Gora ove godine prvi put ugošćuje godišnji Zajednički sastanak CEB-a od osnivanja banke 1956. godine, predstavlja priznanje ovoj saradnji. Dok se danas okupljamo na Zajedničkom sastanku, želim da izrazim zahvalnost crnogorskim vlastima na njihovom toplom gostoprimstvu“, rekao je Monticelli.
Saradnja CEB-a i Crne Gore je, kako je rekao, donijela konkretne rezultate.
„Od pridruživanja Crne Gore 2007. godine, banka je odobrila finansiranje za 11 projekata u ukupnom iznosu od 213 miliona EUR. Ovi projekti su se fokusirali na ključne društvene sektore, poput pristupačnog stanovanja, obrazovanja i podrške zapošljavanju, direktno koristeći hiljadama građana Crne Gore, uključujući i mlade“, podsjetio je Monticelli.
Posebno je obrazovanje bilo prioritet saradnje. CEB je sufinansirao izgradnju pet i renoviranje 28 predškolskih ustanova, a dodatne četiri nove ustanove su u planu, sve uz podršku kredita od 20 miliona EUR, u skladu sa strategijom Crne Gore za rano obrazovanje – jednim od stubova njenog procesa pristupanja EU.
„Još jedna ključna inicijativa u našoj saradnji je program 1000 plus, koji je CEB finansirao sa oko 55 miliona EUR. Ovaj program omogućio je skoro četiri hiljade pojedinaca da postanu vlasnici domova po pristupačnim cijenama putem inovativnog modela javno-privatnog partnerstva“, precizirao je Monticelli.
Pored toga, banka je podržala mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u Crnoj Gori sa više od 100 miliona EUR finansiranja, pomažući u očuvanju i stvaranju hiljada radnih mjesta, posebno tokom krize izazvane pandemijom COVID-19.
Na pitanje da li su planirani novi projekti u Crnoj Gori i u kojim sektorima, Monticelli je odgvorio da razgovaraju o nekoliko novih projekata, naročito u sektorima koji su u skladu sa prioritetima socijalnih investicija Crne Gore.
„CEB je posebno zainteresovan za nastavak podrške obrazovanju – od predškolskog obrazovanja do visokog obrazovanja i istraživačkih ustanova. Ova ulaganja su ključna za pripremu crnogorskog društva i ekonomije za bolju budućnost“, kazao je Monticelli.
Takođe, kako je dodao, u pregovorima su sa Ministarstvom prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, o mogućim budućim fazama programa 1000 plus, ili alternativnim inicijativama za socijalno stanovanje.
„Povećanje pristupa pristupačnom stanovanju je jedan od prioriteta CEB-a u svim državama članicama, s obzirom na to koliko je ovaj izazov postao akutan širom Evrope“, rekao je Monticelli.
Pored toga, kako je naveo, izvještaj Evropske komisije (EK) za prošlu godinu o Crnoj Gori ističe nekoliko ključnih oblasti za ulaganja, uključujući stručno osposobljavanje, modernizaciju pravosudnih institucija, razvoj malih i srednjih preduzeća i programe socijalne inkluzije.
„CEB je spreman da podrži Crnu Goru u ovim strateškim sektorima, u skladu sa njenim kontinuiranim naporima za pristupanje EU“, poručio je Monticelli.
Na pitanje kako CEB osigurava da finansirani projekti imaju dugoročan pozitivan uticaj na građane Crne Gore, Monticelli je odgovorio da su u banci posvećeni tome da svi njihovi projekti donesu trajne društvene i ekonomske koristi.
„To postižemo kroz temeljnu procjenu projekata, ciljanu tehničku pomoć i stalno praćenje njihove realizacije. Tokom faze procjene, detaljno analiziramo finansijske, tehničke i implementacione aspekte svakog projekta, pri čemu je društveni uticaj ključni kriterijum. Usmjeravamo naša ulaganja tamo gdje su najpotrebnija i gdje će najviše koristiti najugroženijim članovima društva“, rekao je Monticelli.
CEB takođe pruža tehničku pomoć u pripremi i sprovođenju projekata i nastavlja da ih prati tokom realizacije.
„Na ovaj način, banka ne pruža samo finansiranje, već i sveobuhvatnu podršku, čime povećavamo održivost i dugoročnu vrijednost naših ulaganja u Crnoj Gori“, dodao je Monticelli.
Na pitanje da li vidi mogućnosti za širenje uloge CEB-a na Zapadnom Balkanu, posebno u kontekstu evropskih integracija, Monticelli je odgovorio da postoji značajan potencijal za dalje jačanje uloge CEB-a na Zapadnom Balkanu, posebno kroz projekte koji doprinose evropskim integracijama.
„Dugogodišnji smo pouzdan finansijski partner regiona, fokusirani na investicije koje promovišu socijalnu koheziju i ekonomsku otpornost. Decenijama smo aktivno uključeni u Zapadni Balkan, finansirajući projekte u oblasti javne infrastrukture, zdravstva, obrazovanja i zapošljavanja – sektore koji su ključni za usklađivanje sa standardima EU“, saopštio je Monticelli.
On je kazao da je do danas CEB odobrio približno 2,9 milijardi EUR kredita za region, uz 30 miliona EUR grantova iz sopstvenih sredstava, kao i doprinose donatora.
„Jedna od ključnih platformi za saradnju je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), koji smo pomogli da uspostavimo zajedno sa EU i drugim finansijskim institucijama. WBIF je mobilisao sredstva za strateške infrastrukturne i socijalne projekte, kombinujući 518 miliona EUR CEB-ovih kredita sa 143 miliona EUR bespovratnih sredstava EU i bilateralnih donatora“, precizirao je Monticelli.
Gledajući unaprijed, kako je ocijenio, neophodno je dodatno povećati strateške investicije kako bi zemlje Zapadnog Balkana nastavile sa reformama potrebnim za pristupanje EU.
„Kao socijalna razvojna banka Evrope, CEB ostaje posvećen podršci Crnoj Gori i drugim zemljama regiona u stvaranju uslova za održiv razvoj i inkluzivan rast, kako bi koristi od društvenog i ekonomskog napretka bile dostupne svim građanima“, zaključio je Monticelli.
CEB je multilateralna razvojna banka čiji je jedini mandat finansiranje projekata socijalnih investicija širom Evrope. CEB finansira investicije u društvene sektore, uključujući obrazovanje, zdravstvo i pristupačno stanovanje, s posebnim fokusom na potrebe ranjivih grupa.
Godišnji Zajednički sastanak okuplja rukovodeća tijela CEB-a, imenovane zvaničnike i rukovodstvo kako bi razgovarali o političkim prioritetima banke i odobrili nove investicione projekte. Zajednički sastanak se svake godine održava u drugoj zemlji članici CEB-a.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
