Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast indeksa i skroman promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj se desio bojkot trgovačkih lanaca, dok je Vlada produžila akciju Limitirane cijene do kraja aprila.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je 2,9 odsto na 1.124,28 poena, a MONEX 2,4 odsto na 17.232,38 bodova.
Promet je iznosio 84,19 hiljada EUR i bio je 4,7 puta manji od prošlosedmičnog.
Alternativa Crna Gora pozvala je građane da u petak bojkotuju supermarkete i prodavnice u državi. Bojkot je, prema njihovim riječima, bio uspješan.
Oni smatraju da su cijene enormno visoke i da su vodeći trgovinski lanci međusobnim dogovorom oko formiranja cijena presudno uticali da građani ne osjete povećanje plata i penzija u punom sjaju.
Izvršni odbor Unije slobodnih sindikata (USSCG) pozvao je članstvo da se pridruži bojkotu, kao izraz građanskog revolta zbog enormno visokih cijena proizvoda.
Bojkot je podržao i premijer Milojko Spajić i pozvao trgovce na korektan odnos sa potrošačima.
Nasuprot njima, Privredna komora (PKCG) nije podržala bilo koju vrstu bojkota njenih članica, bez obzira na sektor u kojem posluju, i smatra ga neopravdanim, jer direktno pogađa privredu koja nije odgovorna za izazove koji se na taj način pokušavaju riješiti.
Vlada je ove sedmice odlučila da produži akciju Limitirane cijene do 30. aprila. Akcija je pokrenuta 6. septembra prošle godine, sa ciljem da se zaustavi rast cijena osnovnih namirnica.
Ministar ekonomskog razvoja, Nik Gjeloshaj, kazao je da će biti snižene cijene istih artikala kao i u dosadašnjoj akciji, koja je trajala do kraja januara.
“Svi podaci pokazuju da nije bilo inflacije u prethodnom periodu i da su se cijene stabilizovale”, tvrdi Gjeloshaj.
On je dodao da su prethodnih dana sproveli istraživanje koje je pokazalo da je najveći broj proizvoda sa liste limitiranih u Crnoj Gori daleko jeftiniji nego u Srbiji ili Hrvatskoj.
Ove sedmice je najviše poskupila akcija Autoremonta, 233,3 odsto na deset EUR.
Ojačale su Plantaže 20,8 odsto na 20,9 centi, Luka Bar 19,5 odsto na 31,3, Port of Adria 17,8 odsto na 29,45, Željeznička infrastruktura 9,8 odsto na 2,35 centi.
U plusu su bili i Hotelsko-turističko preduzeće (HTP) Ulcinjska rivijera i Marina Bar, 20 odsto na šest EUR, odnosno sedam odsto na tri EUR.
Najviše je gubila Solana “Bajo Sekulić” 51,7 odsto na 1,11 EUR. Pojeftinila je i akcija kompanije Tara Aerospace Mojkovac 16,7 odsto na jedan EUR, Imako Bijelo Polje 5,9 odsto na 1,6, Jugopetrola 1,1 odsto na 14,29 i Crnogorskog elektroprenosnog sistema 0,7 odsto na 1,39 EUR.
Cijenu akcije nijesu mijenjali Institut “Simo Milošević” 58 EUR, Veleprodaja 25 EUR, TP Centar Ražnatović 12,78 EUR, Elektroprivreda (EPCG) 5,5 EUR i Poliex Berane 30 centi.
EPCG i londonski Alcazar Energy Partners II (AEP) potpisali su Memorandum o razumijevanju, čime su počeli pregovori u vezi sa zaključivanjem ugovora o kupoprodaji električne energije iz budućeg vjetroparka Bijela u Šavniku, čiji je investitor i vlasnik AEP.
Iz EPCG su ove sedmice razgovaraili i sa predstavnicima francuske kompanije EDF, a zajednički je zaključeno da su posvećeni jačanju saradnje u energetskom sektoru, naročito u razvoju hidroenergetskih projekata koji će igrati ključnu ulogu u jačanju energetske sigurnosti Crne Gore i podršci zelenoj energetskoj tranziciji zemlje.
Aktuelni i budući energetski projekti, sa akcentom na razvoj hidroenergetskih sistema u Crnoj Gori, bile su teme razgovora predstavnika EPCG i EDF-a, sa kojom je crnogorska kompanija sredinom prošle godine potpisala Memorandum o razumijevanju.
„Saradnja sa renomiranim francuskim partnerom, prvenstveno, odnosi se na zajedničku realizaciju projekta izgradnje hidroelektrane (HE) Kruševo, od izuzetnog značaja za energetski sektor Crne Gore“, saopšteno je iz EPCG.
Iz EPCG su takođe saopštili i da se dinamika radova na ekološkoj rekonstrukciji Termoelektrane (TE) Pljevlja i projektu toplifikacije grada realizuje u skladu sa planom, uz posvećenost svih učesnika u procesu.
Iz EPCG su u četvrtak obišli radove na ekološkoj rekonstrukciji TE Pljevlja i saopštili da je to jedan od najvažnijih projekata u crnogorskoj energetici, čiji je cilj modernizacija postrojenja i usklađivanje sa savremenim ekološkim standardima.
Ove sedmice je i premijer Milojko Spajić pozvao parlament na hitno usvajanje budžeta.
“Pokazali smo da smo puni razumijevanja i pokušali na sve načine da dođemo do kompromisa, ali je očigledno da je nekome interes da se zaustave penzije, investicije i EU put. Takav odnos se ne smije tolerisati”, rekao je Spajić.
I tim Svjetske banke (SB) je na sastanku sa ministrom finansija, Novicom Vukoviće, saopštio da je zabrinut povodom neusvajanja budžeta Crne Gore i privremenog finansiranja.
Iz SB su rekli da očekuju da će se glavni dokument Ministarstva finansija usvojiti u što skorijem roku, naročito uzimajući u obzir važnost ispunjenja obaveza koje proizilaze iz prethodnih zajmova.
Vuković je kazao da očekuje da će se održiv i razvojni budžet, koji je institucija kojom rukovodi blagovremeno pripremila, u parlamentu usvojiti u najkraćem roku.
Iz Ministasrtva su odvojeno saopštili da je tokom prošle godine zabilježen kontinuirani rast prihoda budžeta, što je odraz rasta ekonomske aktivnosti u zemlji, kao i povećanog životnog standarda stanovništva, dominantno usljed rasta raspoloživog dohotka.
Prema preliminarnim podacima, prihodi budžeta u prošloj godini iznosili su 2,76 milijardi EUR, odnosno 37,8 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je u odnosu na 2023. više čak 188,6 miliona ili 7,3 odsto.
Tokom prošle godine ostavren je niži deficit budžeta u odnosu na plan i iznosio je 230,9 miliona EUR, odnosno na nivou je od 3,2 odsto procijenjenog BDP-a, što je 4,5 miliona niže ostvaranje od planiranog.
Takođe, u istom periodu ostvaren je suficit tekuće potrošnje u iznosu od 49,9 miliona EUR, što je u poređenju sa planom, koji predviđa ostvarenje suficita tekuće potrošnje od 34,3 miliona, 15,5 miliona više.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
